WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

carole-lombard-vs-marija-karan.jpg

Uvek me impresionira kako danas ovi naši uspešni komercijalni fotografi uspeju da naprave potpuno praznu i plastičnu fotografiju. Ali nije to toliko strašno, uzevši u obzir prosečno obrazovanje, talenat, ambicije i motivacije – ono što je još strašnije su urednici koji totalno forsiraju takve stvari. Imaju li oni neko šire obrazovanje, talenat, ambicije, iskustvo?

Ovde možete videti dva, po tematici identična portreta – oba su portreti dve lepe glumice. Pored toga što ih predstavljaju kao ličnosti, one treba da ih predstave i kao filmske uloge. Sa leve strane je Carole Lombard, glumica zlatnog doba Holivuda poznata najpre po svojim komedijama, a desno je naša lepa i mlada glumica Marija Karan, od značajnijih uloga bi mogla da se istakne poslednja, u filmu Dejana Zečevića Četvrti čovek u kome igra Teodoru.

Kada pogledam fotografiju Carole Lombard (levo!) odmah pomislim „Da, ona je glumica”. Iako mozda nisam gledao nijedan njen film, jasno mogu da zamislim kakve ona uloge može da igra. Mogu i konkretnu scenu iz filma da vidim. Čak dobijam i snažan utisak o njenoj ličnosti uopšte. Nije bitno koliko je ova predstava nje „realna”, upečatljiva je. Marketinški je takođe dobra jer je pre svega predstavlja kao dobru glumicu a samim tim podiže rejting njenih filmova (a to popunjava mnoge novčanike).

I evo nas sada, barem 70 godina kasnije. Tematski smo i dalje na istom terenu – glumica je došla u studio i traži portret za portfolio ili naslovnu stranu. Istina, Lombardovu je verovatno fotografisao neki od boljih Holivudskih fotografa (kao npr. George Hurrell), a Mariju Karan možda i balkanski stock teenage fotograf, ali siguran sam da to ne bi smeo da bude izgovor. Zašto?

70 godina. Cena opreme. Internet. Konkurencija.

70 godina su fotografi imali na raspolaganju da unaprede jedan stil ili makar tehniku. Mogli su barem da je zadrže.
Cena opreme koja je potrebna za ovako snimanje je astronomski različita. Na prvoj je korišćena velika (i teška!) „vruća” rasveta, kamera velikog formata (potrebno veliko znanje, vežba, novac!) – a na ovoj „našoj” posao možete završiti sa ultra jeftinim blicevima sa buvljaka, par stativa, digitalno. Naravno, i dalje je potrebno neko znanje i neko iskustvo, ali zato nam je tu:
Internet! Koliko samo web strana možete naći koji vas upućuju na snimanje portreta (1,610,000 za „photographing portraits” ako verujemo Google-u). I ne samo to. Stotine sjajnih knjiga iz iste oblasti. Danas je lakše naučiti bilo koju delatnost, nego ikada ranije.
Konkurencija. I u vreme Holivuda je bilo žestoke konkurencije, kao i danas. Međutim, danas postoji daleko više vidova prezentacije pa samim tim i konkurencija je jača. Makar bi trebalo da bude, za jedan magazin koji se štampa u desetine hiljada primeraka.

Neko će možda reći da je i ranije bilo ljudi koji su amaterski radili, pa se čak i tako nešto objavljivalo.

Može to i biti tačno, ali nije li naša obaveza da napredujemo? Imamo višestruko bolje uslove, neverovatno dostupno znanje, odlične načine pokazivanja naših radova ogromnom broju ljudi. Imamo sve!

Pa zar je toliko nisko otišao ukus naše publike, da im mi serviramo stvari koje su daleko ispod proseka, a niko se ne buni?

Be Sociable, Share!