Dobrodošli u najveseliji marketinški period! Tako je, Nova Godina se bliži i sad je pravo vreme za kompanije da budu među prvima koje će na što podmukliji način privući veliki broj novogodišnjih potrošača. Isto kao što i nama, skromnim korisnicima raznih usluga sneg i sveopšta histerija često pomute razum, tako i brojnim kompanijama koje žure sa svojim suludim marketinškim potezima.
Biti prvi u nečemu je svakako zavidna prednost, ali se ta ista prednost lako poništi lošim kvalitetom. Naša današnja žrtva je Eurobank EFG, sa svojim bilbordom o kupovini karticom za vreme novogodišnjeg ludila, bez kamate. Ne moramo da napominjemo da i tu postoji zvezdica, sitna slova i slično. Međutim, nas najviše zanima koncept, i vizuelni tretman istog.
Možda ćete pomisliti da postajem dosadan sa kritikom bankarskog advertajzinga. Međutim, postoji jedan jak razlog da se kritikuje način na koji se banke reklamiraju. Kad god poželite da opravdate neku lošu kampanju, plakat, oglas ili slično, najčešće biste rekli „Nije bilo budžeta” ili „Ma to je urađeno za jedan dan” ili približno tome. Međutim, postoji jedna institucija koja prosto ne može upotrebiti nijedan od ovih izgovora – banka.
Znamo da, ako neko ima para to su banke, a znamo i da one većinu svojih aktivnosti planiraju mesecima pa i godinama unapred. Verujem ja da oni imaju i marketinški plan urađen unapred, ali mi se čini da kad dođe do realizacije neko ne zna šta da radi. Ili misli da zna.
Svo vreme, otkad sam video ovaj plakat pokušavam da shvatim šta to ovaj biznismen radi ispred jelke. Gleda na sat… neko kasni? Možda Deda Mraz. Ja bih rekao da ovde kasni atmosfera. Da li imate utisak da je Nova Godina? Pa ne baš. Bela pozadina ne govori mnogo… neko bi rekao da je ona tu da istakne glavne elemente. Voleo bih da nije tako, jer bi u tom slučaju istakla biznismena koji čeka nekoga ispred jelke.
Ako je neko već morao tu da stoji, možda je to mogao da bude neko sa malo više zimskih elemenata. Devojčica sa šalom i rukavicama, Deda Mraz (kako očigledno), bilo šta. Ali zaista, šta ovaj tu radi?
Znam – on je bankar koji odbrojava koliko još traje njegova akcija pridobijanja novih trajnih korisnika VISA i MasterCard kartica. Mada, nije baš zadovoljan. A jelka bi mogla da bude i ona za čije je uređenje Eurobank EFG 2005. godine dobila prvu nagradu. Teško.
Da se ja pitam, već bi sa izbacivanjem ove ličnosti plakat dobio na jačini. Jedna velika jelka, po mogućstvu detalj – ogromna zvezda sa ukrasima. Jednostavno i efektno – baš kao što bilbordi i treba da izgledaju.
Zatim, obratite pažnju na formaciju ostalih elemenata: 4 tipografije u obliku kvadrata opkoliše nesrećnog biznismena ispred jelke. Ali pazite lukavost: broj telefona je daleko veći (važniji) od teksta pod zvezdicom (gde kaže da se cela ponuda odnosi samo na nove kartice izvađene u ovom periodu). Da pretpostavim da vam daju mali popust ako se sada kod njih registrujete, ali registracija verovatno obavezuje na mnogo duži period korišćenja. Kao ono – mobilni za dinar, ali za najskuplji postpaid minimum godinu dana. Ali to je već neka druga priča.
Ono što me zaista zabrinjava je to što je ovaj plakat vizuelno tretiran kao bilo koji drugi plakat, u bilo koje drugo vreme. Bela pozadina, jedan ili dva frajštendovana fotografska elementa, i stavljena nasumično jedan pored drugog. Isti postupak možete videti na svakom drugom ili trećem plakatu. Pa ako barem novogodišnji plakati ne mogu da izgledaju drugačije, onda šta da očekujemo od drugih?
Dakle, da budem siguran da ću biti shvaćen kako treba: EFG je ovim plakatom hteo da bude ispred konkurencije, da stvori atmosferu novogodišnje kupovine, i time pridobije više stalnih korisnika. Iako jeste ispred konkurencije, ona će ga lako potisnuti boljim vizuelnim nastupom; novogodišnja atmosfera praktično ne postoji, najpre zbog konfuznog biznismena; broj novih korisnika se neće povećati zahvaljujući samom plakatu, već najpre zavisno od ostalih marketinških aktivnosti kompanije.
Lično bih voleo da banke, odnosno institucije prepune para igraju vodeću ulogu u dostizanju nekog višeg standarda u oblasti advertajzinga. Nelogično je da domaći butici imaju bolji vizuelni identitet od njih. Lično se nudim da potpuno besplatno uradim kompletnu kampanju bilo kojoj banci koja to poželi. Samo nemojte ovakve stvari više, molim vas.
Možda bi vas zanimalo i:
Bankarski advertajzing: OTP i Jehova
Slični članci:
4 comments
jovana says:
Nov 18, 2007
ovo mi je tek omiljena tema… postoji jos jedan momenat iza zavese a to je da i ako neki takav klijent (onaj sa puno vremena i para) naleti na dobre autore kampanja (da ne kazem agencije) sve jedno na strani klijenata stoji jedan bataljon ljudi uplasen za svoju poziciju sa dozvolom da vode marketinski projekat ali ne i da odlucuju o njemu. medju tim ljudima retko kad je neko vizuelno pismen i onda ga svako veliko odstupanje o onoga sto je do tada od iste agencije dobijao (naprimer za novu godinu menjamo boju pozadine) vodi direktno u grotlo dusevnog pakla. isto tako cini mu se vrlo nedovoljnom samo slika jelke (jer ko ce znati da je to banka) a slova, e pa za njih i logo ne postoji rec preveliko. i dok resenje dodje do gazde da aminuje od kompletnog dizajna ostane samo stari dobri bilbord sa bankarom + stokfoto jelka. opet ponavljam i kad ima kreativnog kvaliteta NEMA KREATIVNOG AUTORITETA…
evo jednog interesantnog klipa za bolje shvatanje klijent- dizajner odnosa http://www.makemylogobiggercream.com/
p.s. ako me primas ukljucicu se vrlo rado u taj dzaba tim … treba stvarno neko da im kaze da je mnogo bitnije da steknu poverenje klijenata otvorenim (bez zvezdice i stitnih slova) pristupom. odlazak u banku je kao odlazak kod lekara a ko bi izabrao da mu umesto dobrih i losih aspekte njegovog stanja lekar sa skalperom kaze “Verujmo jedni drugima” ili “Ako je bolest neka je prehlada”.
darkophoto says:
Nov 18, 2007
Totalno se slažem — struktura zaposlenih često određuje neke resurse koji su uvek tu da savetuju kako treba. U štampariji je to — štampar koji je “video sve” i “zna šta je šta”, u banci je to plavuša PR menadžer ili, kako vole da kažu “komercijalista”. Sve što je vezano za prodaju, on zna.
Kad sam jednom prilikom bio u Ravanici (prave Bonžitu), drugarica je radila seminarski iz marketinga — toliko smo putovali i smrzavali se, a u intervjuu šef kaže njoj “Nemamo mi marketing odeljenje više. To uglavnom rade ovi iz komercijale, povremeno puste neku reklamu negde. Našu proizvodnju formiramo prema potražnji”. Šta to znači? Kad opadne potražnja oni smanje proizvodnju?
Što se tiče jelke i bankara, i ja sam mislio da je on tu da bi se znalo da je to banka. Ali KRISTE, zašto gleda na sat? Hahaha ovo će me proganjati ceo život.
Taj link što si dala je mega, ima NADE u svetu, ima ljudi. Moram da smislim tako nešto za fotografiju. Make my background brighter. Cut those boring shadows with Diffusionizer Pro Gold. Your photographer says the skin has to preserve natural texture? WOOOOOO!!!
(primljena si u džaba tim, na tebe sam i računao
) Ako je bolest, neka je prehlada — zapisujem ovo.
Veljko Zajc says:
Nov 19, 2007
nervira me novogodisnja euforija upravo zbog ovakvih stvari, prosto pozelim da zivim u nekom plemenu! Prvo sto ti prodaju maglu a drugo to rade na veoma los nacin, dalji komentar doticnog bilborda nije potreban.
uff…ovde na kako ga zovu “modernom zapadu” nije nista drugachije, prvi usvojeni predlog dizajnera se toliko razlikuje od onoga sto na kraju izadje da to nije normalno. Stvar je u tome sto izmedju tebe i onog ko odlucuje se nalazi toliko nekih idiota koji se plase idiota koji je iznad njih, tako da se sve svodi na jedno lancano povladjivanje grupi idiota… inache ovde se nista ne razlikuju oglasi i bilbordi poput ovog bez obzira o kojim kompanijama se radi i o kojem novcu. Uvek sam se pitao da li dobre kampanje koje vidjam po adforumima, ad casopisima i slicno dozive svoju upotrebu… ipak Ne! u 90%slicajeva…
inache evo jednog kul linka na slicnu temu odnosa dizajner – akaunt – klijent
http://www.youtube.com/watch?v=gYEf8XZKlUU
imas jos jednog clana za dzaba tim samo kad se vratim!
svaka cast za blog
darkophoto says:
Nov 19, 2007
Eh… žao mi je što čujem da je tako i na cenjenom Zapadu, iako u principu svima nam je jasno da je to univerzalni problem.
Sve je to jedan veliki lanac.
Međutim, primetno je i da sa porastom dostupnosti tehnologija, znanja i sl. ne razvija se samo loš, ne kreativni advertajzing, već i dobar. Sve je više mladih (ahem) stručnih ljudi koji znaju da prepoznaju gluposti, i što je važnije — znaju da urade kvalitetne stvari po povoljnijim cenama.
To po povoljnijim cenama je još i najbitnije. Mislim da naš koncept džaba-tim može da uspe jer je to glavni kriterijum “dobre kampanje”. Ostali kriterijumi su “ajde za sutra” i “ne mora to nešto specijalno”.
Jedini uslov džaba tima će biti da tim ima potpunu slobodu i da se klijent ne meša pored onog osnovnog. Pimp my visual identity! Pimp my advertising campaign!
Veljo, you’re in!