Ako se ne sećate o čemu sam pričao u prošlom tekstu (Prolom dizajn: Deda Mraz i kamen u bubregu) bilo je reči o tome da se pri novogodišnjim promocijama često koriste motivi/emocije koje su “predaleke” publici kojoj se servira. Recimo, najlakše je za Novu Godinu staviti Deda Mraza i misliti da ste na sigurnom. Iako ste možda sigurni od otkaza (šefovi obožavaju Deda Mrazove, akcenat na množini), definitivno niste sigurni od propasti kampanje, ili makar vrlo slabog uspeha.
Zaista, da bi se neki efekat postigao, morate iskoristiti svaku prednost. Ako recimo napišete deca sa Kosova, automatski imate veliki uticaj na osetljivu populaciju. Ili slično tome besplatne slike, totalno sniženje itd. Ista stvar je i sa vizuelnim informacijama (naš fokus je fotografija). Sad ćete reći da to već znate. I zaista, mnogo ljudi zna. Čak i prosečan direktor preduzeća bi to shvatio i potvrdio.
Međutim, i dalje viđamo veliki broj uopštenih novogodišnjih propagandi koje se koriste predškolskim šablonima. Deda mraz čas sipa vodu, čas igra sa striptizetama, a povremeno i deli flajere u knezu. Ali ne brinite, nismo na ivici propasti. Postoji jedan lepi izlog koji kroz fotografiju kontaktira sa svojim mušterijama na vrlo lokalnom nivou. Bez vilinih konjica, manekenki pred belom pozadinom…
Možda ćete reći da je ovo vrlo trivijalna stvar — nije u pitanju kampanja koju ćete videti na TV, nije nešto što kupujete svaki dan — ali se ipak može nešto naučiti.
Siguran sam da će biti i fotografa koji će reći da nije ova fotografija nešto baš posebno. Bicikl prekriven snegom. Terasa. Pogled na ulice. Fotograf je verovatno ustao ujutru, i čekajući da provri kafa primetio ovu scenu kroz prozor kuhinje. Dan je običan, kao i svaki drugi zimski. I nema Deda Mraza. Ali evo, upravo smo otkrili zašto je baš ova fotografija izabrana. Jer to se zaista poklapa sa konceptom Nicola’s-a. Grad, ulice, život u sadašnjosti.
Znam da bi se mnogi, prilikom snimanja modne fotografije za zimsku kolekciju odmah uhvatili za manekenke sa crvenim kapicama i skupom rasvetom i rekvizitima. To je zato što polaze od fotografije a ne od proizvoda. Šta ja mogu da uradim, a ne šta njima treba. Zato mi je zaista i bilo vrlo prijatno kada sam video izlog. Iz iskustva znam da se u našoj maloj Srbiji, barem što se tiče primenjene fotografije, vrlo često ide na efekat a ne atmosferu. Verovatno zbog suženog obrazovanja fotografa/umetničkih direktora/nazovi komercijalista koji su ubeđeni da je fotografija stvar za sebe. Da nema veze ni sa čim drugim. A fotografija je zapravo slikarstvo, poezija, filozofija. Samo zavisi ko je kako čita i tumači.
Dakle, u prethodnom članku sam rekao da bi bilo dobro da se jaki motivi i emocije, koje u ovom zimskom periodu postoje kod potrošača iskoriste što je bolje moguće, a u skladu sa proizvodom.
Rezultat: brža i kvalitetnija interakcija sa potrošačima.
Motivi koje viđamo su jelke, ukrasi, svetiljke, pokloni, deca koja se sankaju, vatromet, žurke, pune ulice, gomila kesa, šalovi i kape, grudve, kućne grejalice, sarma i vino, društvo. Osećanja i ostali apstraktni motivi su: veliko uzbuđenje, sreća, pozitivnost, aktivnost, druželjubivost i sl.
Prava umetnost je vašem proizvodu pronaći pravog partnera među motivima/emocijama. I tu su najveće greške. Videli smo doslovno žalosnog Deda Mraza kako sipa Prolom vodu, Sutra novine kako skidaju mrak na prilično neuzbudljiv i dosadan način, EFG Eurobanku koja promoviše jeftinu kupovinu bez kamate — bez ikakve atmosfere kupovine ili prodaje itd.
Iako je Nicola’s daleko manji igrač od nekih banki, ovom fotografijom (između ostalog) mnogo bolje komunicira sa potrošačima. Svrha fotografije u izlogu nije da predstavi proizvod jer je izlog sam po sebi mesto predstavljanja proizvoda iz prve ruke. I svakako fotografija neće uticati u velikoj meri na količinu novca u kasi — ako se koristi samo u izlogu daleko veću ulogu imaju sami proizvodi. Glavna uloga fotografije u izlogu/radnji je da potrošačima pokaže šta se dešava nakon kupovine, ili da ih dodatno ubedi da im je proizvod potreban. U svakom slučaju, glavni fokus treba biti na atmosferi o proizvodu, a ne na samom proizvodu. Uostalom, pored “živog” modela kaputa retko ko bi gledao na ispeglanu fotografiju istog tog kaputa (osim ako je dominantnija atmosfera).
Dakle, zaključak je da zavisno od namene fotografije (za bilbord, izlog, knjigu…) drugačije pristupamo njenoj izradi. Prvo pitanje bi trebalo da nam bude “gde će i kako da se koristi?”. Često fotografi, pogotovo mi mladi i neiskusni, radimo fotografije po nekim površnim idejama klijenta, najčešće u strahu od neuspeha. Treba biti dinamičan i ponuditi što više kreativnih ideja, a najpre se rukovoditi namenom fotografije.
I nemojte dozvoliti da budete jeftini alat klijenta — budite makar njegova ruka.
Radite zajedno.
Možda će vas zanimati i:
- Prolom dizajn: Deda Mraz i kamen u bubregu
- Drugi krug, druga fotografija: Tadić i izbori 08
- Fotografija i istina 2: Ko to tamo menja?
- Case Study| Fotografija i mikro-brend: Banovo brdo trgovinski lanac
- Fotografija: kritički uvod [Liz Wels]
odlicno zapazanje. atmosfera i je ta koja je bitna, ona koja daje “kontekst”, ono koja je inicijalna kapisla za odvijanje necega sto se u estetici naziva “cin pojavljivanja”, u smislu interakcije izmedju objekta i subjekta. I to “pojavljivanje”, to “ono nesto” je u stvari ono sto mi osecamo kao lepo ili ne…al..bice jedan post na ovu temu…pa da ne davim vise …
Sve se to oduvek zasnivalo na komunikaciji. Kao i ovo
Nema puno mudrovanja. Ko želiš da te čuje, tim se alatom i služi. Ili po seljački rečeno:
S KIM SI TAKAV SI.
I ne mislim da klijentu treba ponuditi što više ideja. Veruj mi. Pogotovo klijentu koji ima vrlo labavu sliku o tome šta želi, kako želi, i koliko želi.
Samo se susretneš sa još većom nemogućnošću izbora. Dovoljno je biti siguran u sopstveni izbor (ali da stvarno faktima stojih iza toga, a ne SVIĐA MI SE, jer taj termin u oglašavanju ne postoji), i s tim stavom ćeš imati i argumente a i strasti da odbraniš delo koje nudiš. I za koje u po noći znaš da je DOBRO, DA ĆE ODRADITI POSAO, DA ĆE OSTVARITI KOMUNIKACIJU KOJA SE OČEKUJE and so on…
I evo jedan savet, kad si rekao kakva fotogarfija treba biti.
Nema tu pravila, ali postoji jedno pravilo marketinga i advertajzinga a ono glasi.
NIKADA, ALI NIKADA, U OGLAŠAVANJU NE PRIKAZIVATI PROBLEM, NEGO REŠENJE TOG PROBLEMA. Banalan primer. Za pilule protiv glavobolje, nećeš staviti namrštenu tetu, čiku, koji očajno izgleda, jer ljude i dalje upućuješ da oni imaju problem, za koji znaju da imaju, nego im nudiš rešenje istog. Da li će oni biti okej. Mirno spavati. Neće imati podočnjake. Trčati po livadi…i bla bla bla…Šta god.
No, polako.
I znajmo, da Nikolas ne kupuje baš svako. A u banci…mnogi profili ljudi, tj svi imaju račune. Pa se priča i s kurtom i murtom. Ne bi verovao, na kakve sve “fine” poruke, krajnji potrošač pljune.
Jer, ipak. Mi koji kreiramo iste te kanale komunikacije, smo često najmanja ciljna grupa u celom tom odnosu.
I da, fotogarfija je odlična. Klasična, kao što je nikolas, obraća se proverenim i sentimentalnim starim vrednostima. Tu i tamo snega…eto da ga ima. Intimna.
Fina.
Ne pretenciozna.
Ko prepozna to, kupuje u Nikolasu.
Ali.
AKO IMA PARA.
I da.
)
Ostavih sad tone komentara
Tačno je da je mnoštvo ideja mač sa dve oštrice. Treba proceniti klijenta — neki vole da vide da si razmišljao, da si problemu prilazio sa više strana. A nekima je svejedno. U svakom slučaju, ako im ponudiš odgovor na njihove upite, uvek će te zvati tek kada budu imali svoju ideju. A ako vide da razmišljaš, možda te i pozovu za savet, da ti nešto predložiš
U “oglašavanju” se zaista podrazumeva da se nudi rešenje problema, ali to znači da ne možemo izbeći prikazivanje samog problema. Ne bih se složio da nikad, ali nikad ne prikazivati problem. Ne postoji nikad
Zapravo, neke kampanje nemaju za cilj da prikažu “rešenje” (recimo, kampanje koje podižu neki public awereness ili sl.). Tako je bilo ono za Srebrenicu, sa nizom kovčega koji nestaju u mraku. To je bila advertajzing kampanja koja je prikazivala iskljucivo problem.
Isto tako, neke kampanje su višeslojne. Prvo prikazuju samo problem a posle nekog vremena rešenje (primer BancaIntesa prvi plakati).
Naravno da, ako pričamo o kampanjama konkretnih proizvoda, treba najveći fokus staviti na rešenje problema tj. na odgovor čuvenog “zašto?”. Zašto ja to da kupim i sl.
Sve zavisi od namene
p.s. hvala na komentarima
Prvi plakati koji su i kao tizer bili očajni.
lepo je ovde kod tebe, i poucno, i iz vise uglova, ali meni se i dalje najvie dopadaju B&W fotke na samom pocetku
kao i ova koja je u ovom postu 
pozz
Ali, eto čemu služe moji verni čitaoci
Ovo je lep primer upotrebe dobre fotografije u sklopu jednog specificnog brenda. Ali kao sto je neko napomenuo gore, ova fotografija je namenjema specificnoj publici. I kao sto se moze videti nije iskoriscena na plakatu vec u izlogu kao deo dekoracije. Samim tim ona se obraca onima koje taj brend zanima, svojoj ciljnoj grupi. Ta fotografija ne prodaje proizvod, ona je deo korporativnog imidza. Mnogi brendovi idu na tu vrstu kampanja, a to je da ne promovisu odredjen proizvod vec da promovisu svoj korporativni imidz, i time jacaju sam brend, koji postaje deo nekog zivotnog stila, deo necijeg licnog identiteta, i tu proizvod vise nije bitan sam po sebi.
Tako i ova fotografija na poetski nacin prikazuje eleganciju koju sadrze odela koja su izlozena pored nje i tako daje tim odelima i neko dublje osecanje nego sto bi ona sama imala.