U svojoj knjizi, najpre objavljenoj na nemačkom jeziku, Vilem Fluser predlaže novi način posmatranja fotografije: analiza fotografije sa njenih estetskih, naučnih i političkih aspekata služi mu kao ključ za istraživanje savremene krize u kulturi, kao i novog oblika postojanja društva koji se iz nje kristališu. Autor pokazuje da ovaj prelaz iz kulture teksta u kulturu slike (iz linearnosti istorije u dvodimenzionalnost magije) i prelaz iz industrijskog u postindustrijsko društvo (iz rada u igru) idu zajedno, i kako se ta mutacija može naročito izoštreno očitavati i posmatrati na fotografiji.
Vilem Fluser, rođen 1920. godine u Pragu, radio je kao profesor filozofije komunikacije na Univerzitetu u Sao Paolu.
Autor svoj ogled počinje objašnjavajući šta je to slika, kako se odrednica prostor-vreme kodira u dvodimenzionalnu ravan i kakvu funkciju ona ima kao posrednik između čoveka i sveta. Takođe, analizira viševekovnu borbu između slika i pisma, što je vrlo bitno znati za dalju analizu primene fotografije. Tako recimo, priča i o diskursu fotografije (distribuciji) kroz različite kanale, i kako se značenje fotografije menja proslaskom kroz takve kanale. Tako se recimo jedna fotografija u novinskom članku (kanalu) pojavljuje kao dokumentarna, dok izložena u galeriji, ili u reklami dobija sasvim novo značenje.
U svakom poglavlju (ima ih deset) Fluser analizira fotografiju i fotografsku sliku/aparat iz šireg ugla, najpre postindustrijskog društva. To znači da upoređuje foto-aparat sa svim aparatima i mašinama, da njegove programe posmatra kroz programiranje aparata uopšte. Tako prati transformaciju iz rada za aparatom u igru sa aparatom. Vrlo je zanimljivo razmišljati u tako širokom prostoru, jer se tek tada mogu sagledati suštinski problemi vezani za fotografiju i fotografsku sliku.
Teško je napraviti dobru recenziju filozofskog dela, pogotovo ako sa takvim štivom nemate velikog iskustva. Ali, ono što svakako mogu da kažem je da je materijal sadržan u knjizi od velikog značaja za početak razumevanja fotografskog “univerzuma”. Jer, ukoliko dozvolimo da se kretanja naših misli svedu na ono što vidimo objavljeno po dnevnoj ili mesečnoj štampi, što vidimo na TV ili oko našeg ustaljenog i oprobanog kreativnog procesa, lako se može desiti da zapadnemo u kolotečinu već odavno viđenog. Ova knjiga ne nudi odgovore, već nas navodi na prava pitanja — na početak filozofije fotografije.
Kao jedinstvena knjiga na tu temu, sa svega 80 strana, cenom od oko 290din, kao i prevodom na srpski, morala bi postati obavezan deo biblioteke svakog ko o fotografiji razmišlja.
Izdavač: Kulturni Centar Beograda
Edicija: Foto Artget: teorija
pogledaj ostale informacije
u knjižari IPS, Apropo i ostalim većim knjižarama…
Možda će vas zanimati i:
- Uvod u čitanje i kritiku fotografije
- Estetika fotografije [Fransoa Sulaž]
- Teorija fotografije (ponovo) u časopisu ReFoto
- Semiološka analiza fotografije
- Teorija obrade fotografije
iskreno, zvuci veoma primamljivo. jel i mi fotografski nepismeni mozemo da je shvatimo?
pa, pravo da ti kažem, i mi “fotografski pismeni” bismo morali da je pročitamo barem dva puta. Zavisi koliko ko ima iskustva sa komplikovanim tekstovima.
Što se tiče ciljne grupe, mislim da nije namenjena samo fotografima, iako su poglavlja naizgled tako podeljena. Iskreno, preporučio bih je svakome ko se bavi umetnošću, pogotovo onima koji za to koriste “aparate”, dakle tehniku.
Uostalom… cena je oko 290din
jako dobar blog!
” i prelaz iz industrijskog u postindustrijsko društvo (iz rada u igru)”
zvuci zanimljivo…hvala na informacijama, ovo moze biti zanimljivo i za nas koji se ne bavimo fotografijom…
evo i tebi jedna preporuka, koja nije vezana za fotografiju, ali za igru svakako jeste : Roze Kajoa “Igre i ljudi”…jako zanimljiva knjizica
e hvala
pogledaću kada budem našao vremena.
pod igrom se misli na igranje sa mogućnostima aparata. Da citiram:
“Ovakva delatnost se može porediti sa igranjem šaha. Igrač šaha traži nove mogućnosti u šahovskom programu, traži nove poteze. [...] Fotoaparat nije alat već igračka, i fotograf nije radnik već igrač: nije “homo faber” već “homo ludens”. Samo što se fotograf ne igra sa svojom igračkom, već protiv nje. [...]“
[...] bih preporučio i knjigu Za filozofiju fotografije, autora Vilem Flusera. « U ognjištu hiperrealizma: nastavak sage o [...]
[...] svom ogledu pod nazivom Za filozofiju fotografije, Vilem Fluser (Vilem Flusser) govori o kanalima za distribuciju fotografije koji su sveprisutni i [...]
[...] upisati svoje kodove, u cilju boljeg “programiranja” publike (više o kanalima u knjizi Za filozofiju fotografije). Drugim rečima — svake novine imaju svoju estetiku koju vi prihvatate tako što tražite od [...]
[...] Za filozofiju fotografije, Vilem Fluser Filed under: teorija fotografije | Tags: filozofija fotografije, kritika fotografije, semiotika, čitanje fotografije [...]