Ali ipak mislim da sam ja manje slagao. Organizovao sam fotografisanje nečega što se retko dešava, dok je Politika organizovala nešto što se odavno više uopšte ne dešava. Ja sam to uradio da prikažem kako danas to izgleda, a oni da bi bolje prodali selo koje više ne postoji.

Za onu fotografiju u časopisu nemam nedoumica u tom pogledu

Apsolutno si u pravu da svako vreme oblikuje svoju umetnost. Samo izgleda da postoji generacijski jaz

Nisam siguran kako te moje fotografije debelo mogu dovesti u zabludu, mada za jednu/dve i mogu da shvatim (čovek koji “huče” i žena koja se kao raspravlja). I naravno, ne bi svako na osnovu Magazin-ove naslovnice rekao “da da, to je to, verujem”. Ali mislim da većina bi. A oni koji su bili na selu verovatno znaju bolje, mada tačno znam osobe (pogotovo one koje se lože na etno) koje bi uživale, verovale da to postoji u tačno tom obliku, čak i kada direktno znaju da takva scena više ne postoji.

Jednostavno, želja za selom koje je tako ezoterično prevladava razumom, kod nekih.

A nažalost, ili na sreću, za svoje 4 godine učenja istorije umetnosti, nisam se sreo sa umetnicima koji su hteli da “iskrive” stvarnost, u smislu da lažu narod. Svaki pravi umetnik je kroz svoje delo izražavao svoj stav o vremenu u kome se nalazi. Da li je to apstrakcija, da li je lepo ili groteskno, nije bitno. Neki su potpuno podilazili vlasti, neki je skriveno kritikovali, a neki potpuno otvoreno (rođenje karikature).

Ne bih da se upuštam u kritiku moderne umetnosti, to je baš nezgodno u komentaru na nekom tamo blogu. Niti sam upućen dovoljno. Ne mislim da je nekada bilo bolje a sada gore, ili obrnuto, i ne mislim da je umetnost osuđena na propast. Svako vreme oblikuje svoju umetnost. Druge su okolnosti u pitanju…

Htedoh da napišem to na onom tekstu o selu, ali je ovde bolje.

Ova fotografija koja je obljavljena u Politikinom magazinu me ne dovodi u zabludu. Na osnovu više detalja mogu da znam da ona nije realna, već su u pitanju “umetničke slobode”. Ali ove tvoje fotografije prela me mogu debelo dovesti u zabludu ukoliko ne postoji propratni tekst koji ih objašnjava. A taj tekst postoji u ovom slučaju, pa nisam u zabludi.
Laza je lepo rekao da su umetnici oduvek težili da iskrive stvarnost. A to se nije uvek dešavalo da to bude ulepšavanje.
Upravo zbog nemoći da iskažu otvoreno svoj stav i kritiku prema vladaru ili nekim sociološkim pojavama, pribegavali su metodama koje na izgled nisu prikazivali realne scene, ali su kritikovale realne pojave. Čak je bilo i kritika na račun previše banalnih kritika. Citirao bih Branislava Nušića, ali se ne usuđujem, a tekst mi nije pri ruci. Tako da ćete biti uskraćeni
Ranije je bilo mnogo lakše umetnicima jer je bilo više zabrana nego sada. Sada naizgled ima manje zabrana, ali je porobljavanje na mnogo višem nivou nego ikada. To naravno ne zaobilazi ni umetnost, ali je umetnosti sve manje. Umetnik da bi bio to što treba da bude, mora biti istinski slobodan. A sada zavisi od skupe tehnike koju mora da nabavi i da prati sve promene u tehnici da bi mogao da stvara nešto u bilo kojoj vrsti umetnosti. Sada je industrija perfidno pronašla način kako će mnogo više novca da izvuče umetnicima, a da bi taj novac zaradili (samo da bi stvarali) moraju da prate tržište i da stvaraju ono što će neko hteti da kupi.
Znači umetnost je osuđena na propast…. dal sam skrenuo sa teme…. hahaha….

Međutim, ne slažem se da ovo nije pravi primer “prave” hiperrealne scene. Možda će neko poput nas odmah reći “ova fotografija je apsolutna laž”, ali sam siguran da smo u ogromnoj manjini. Ono što je bitno jeste trenutak u kom mi (to jest, većina čitalaca) i ne pomišljamo da je ovo lažno — zapravo, mi ćemo više uživati u ovoj sceni, nego da zaista odemo negde na prelo. Dakle, ovo prelo je lepše od realnog. Baš kao što je plastična jelka lepša od prirodne.

U tom smislu sam ovde govorio o hiperrealnosti. A kao što sam i pomenuo, i moje fotografije jesu ulepšana stvarnost (počevši od biranja lepih kadrova, lepih okruženja itd), ali verujem da su to u daleko manjoj meri.