WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Priznajem, predugo sam vas držao u neznanju!

Postoji jedna knjiga koju zaista smatram obaveznim delom lične biblioteke, što se tiče umetnosti. Bilo da ste slikar, grafičar, pisac ili fotograf. Knjiga koja se zove O fotografiji i umetnosti, a potpisana od strane Valter Benjamina nije samo jednostavna uporedna analiza fotografije prema umetnosti. To je zapravo neprocenjiva kolekcija tekstova koji iz različitih uglova sagledavaju krizu umetnosti u doba tehničke reproduktivnosti.

Knjiga se bazira na eseju Valter Benjamina pod nazivom Umetnost u doba svoje tehničke reproduktivnosti iz 1936. godine. Ovaj esej je bio “neizostavno štivo, pa i kamen temeljac, kako u kritičkim analizama moderne umetnosti i estetike tako i u prvim sistematskim istraživanjima posvećenim fotografiji“. Međutim, u knjizi se nalaze i drugi tekstovi, kako Benjaminovi tako i njegovih savremenika. Tu bih izdvojio knjigu Žizel Frojnd (Gisele Freund) pod nazivom Fotografija u Francuskoj u devetnaestom veku: esej iz sociologije i estetike, koji je i prvi ozbiljni pokušaj da se predstavi razvitak fotografije. Zapravo, ova mlada autorka je prva uočila ključno pitanje vezano za odnos fotografije i umetnosti: kako je fotografija promenila umetnost. Time je uspela da kritiku fotografije usmeri sa pogrešnog pitanja koje se, pogotovo u prvim danima fotografije a kasnije i izvesnoj borbi sa tradicionalnim strukturama umetnosti postavljalo a glasilo da li je fotografija umetnost.

Upravo se to može postaviti kao glavna tema ove knjige, mada su njene teme dalekosežnije od toga. Ali način na koji je fotografija, i uopšte tehnički reproduktivna umetnost (kasnije film) menjala naše shvatanje umetnosti, čak i sveopšte opažanje sveta jeste ono što se prožima kroz celu knjigu.

U knjizi ćete naći i povremene analize raznih umetnika i umetničkih dela. Počevši od Kafke, njegovog portreta kao deteta, pominju se i slikari poput Dega, Delakroe, Nadara ali i veliki broj pisaca i pesnika. Sve se to nalazi u službi razumevanja umetnosti u doba njene tehničke reproduktivnosti, što nam u mnogome pomaže pri kritici savremene umetnosti, naročito fotografije.

Teško je bilo šta iz knjige posebno izdvojiti. Svakako da ima napornih delova koji zahtevaju posebnu koncentraciju, a ima i onih delova koji su tako slatko lagani i zanimljivi. Ono što se, međutim mora posebno istaći su vrlo korisni i detaljni komentari, napomene i uvodi koje je pisala Milanka Todić, istoričar umetnosti i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Zaista su od neprocenjive koristi za bolje i lakše razumevanje teksta, koji često podrazumeva određeno znanje.
Zanimljivo je čitati i brojne citate, komentare, teze i nacrte koji su nastali u poslednjoj dekadi njegovog života, a koji su bili planirani za njegovo veliko delo o pasažima ili gradskim prolazima, a koje nikada nije doživelo svoju konačnu formu. Tu možete naći brojne citate raznih umetnika, ali i veliki broj Benjaminovih razmišljanja o svemu što je doticalo njegov um.

Knjiga sadrži oko 180 strana od kojih ni jednu nećete preskočiti. Cena je oko 450 din a može se naći u svim većim knjižarama. Lično sam je kupio u knjižari Apropo ali sam siguran da se može naći i u IPS, Plato i sl.
Obavezan deo literature!

Takođe bih preporučio i knjigu Za filozofiju fotografije, autora Vilem Flusera.

Be Sociable, Share!