WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Pod “kreativnom” obradom fotografije podrazumeva se obrada koja početnu fotografiju uzima samo kao osnovu za dalju interpretaciju, bez namere da ona predstavlja referencu ka stvarnom događaju. Često se takve fotografije nazivaju “umetničkim”, ali bi to bilo pogrešno jer umetnost nije samo nešto što je promenjena realnost. Za diskusiju o teoriji obrade fotografije, možete pročitati istoimeni članak.

Ono što je svakako interesantno u vezi kreativne obrade fotografije jeste da, nakon nekog vremena, svet počnete posmatrati na drugačiji način, a publika vrlo često voli da doživi nečiju interpretaciju (svakodnevnog) života. Ukoliko se niste ranije bavili takvom obradom, u početku ćete možda lutati, nasumično isprobavati sve i svašta, ali će vam vrlo brzo gomila mogućnosti stati u svest i moći ćete da na licu mesta, u prirodi, vidite konačnu fotografiju pred sobom. Sa druge strane, u velikom broju vaših fotografija koje stoje neiskorišćene ćete prepoznati potencijal i spasiti ih propasti.

Da bismo uspešno završili mini-kurs kreativne obrade fotografije, neophodno je makar površno upoznati neke alate i tehnike Fotošopa (većinja njih postoji i u drugim programima za obradu slike).

  1. Nedestruktivna obrada
  2. Adjuctment layers
  3. Pametni slojevi, pametni filteri
  4. Blending modes — “načini mešanja”
  5. Sve po malo — švedski sto obrade fotografije
  6. Primer 1: Spomenici
  7. Primer 2: Oluja i grad
  8. Primer 3: Alternativa
  9. Primer 4: Lija nosi Lovca
  10. Zaključak

Nedestruktivna obrada

Prilikom obrade fotografije, imaćete sigurno dosta ideja. Neke od njih su poprilično jednosmerne — kada ih jednom uradite, nema nazad. Tako recimo, ako mnogo zatamnite sliku, sačuvate je pa ponovo otvorite neki drugi dan, nećete više moći da je prosvetlite. Barem ne bez većeg gubitka kvaliteta. Ima mnogo toga što možete uraditi vašoj fotografiji, a da posle zažalite. Jedno od korišćenih rešenja je da se prave kopije fotografije — mokra-gora-tamna1.jpg, mokra-gora-zeleno.jpg, mokra-gora-proba1aa.jpg… Međutim, brzo možete završiti sa gomilom redunantnih (pardon, nepotrebnih) fajlova. A može se desiti i da na vam je na jednoj fotografiji dobar ton, a na drugoj kontrast i retuš. A na trećoj tamno nebo. Ili da nakon dužeg vremena gledate sve te fajlove i ne možete da se setite koji vam je finalni, koji ste slali na konkurs itd.

Drugo rešenje, koje se ispostavilo donekle boljim, je da u okviru jednog .psd fajla pravite kopije lejera, gde bi svaki novi lejer bio nova verzija slike. Na jednom vam je zelena varijanta, na drugom tamna, na trećem samo nebo zatamnjeno itd. Problem kod ovakvog rada je da takvi fajlovi nisu fleksibilni (opet vam se na jednom lejeru sviđa jedno a na drugom drugo) i zauzimaju dosta memorije (fajlovi su veći jer je svaki lejer kopija cele slike). Tako biste opet imali problem da na lejeru koji vam je “najbolji” ipak ne možete da vratite one detalje iz senki za koje ste mislili da vam ne trebaju.

To se zove destruktivna obrada fotografije — bespovratno uništavanje podataka koji će vam kasnije možda zatrebati. Definicija nedestruktivne obrade se nameće sama po sebi — promena slike na način koji bi dozvolio kasnije vraćanje bilo kojih podataka.

Adjuctment layers

Ovo je posebna vrsta lejera u Fotošopu koji su napravljeni upravo u cilju nedestruktivne obrade fotografije. To su lejeri koji predstavljaju neki od korekcionih filtera (Image/Adjuctments). Dakle, nije to lejer u klasičnom smislu, da u sebi sadrži fotografiju, već on predstavlja neki od filtera (Levels, Curves, Hue Saturation Brightness, Invert…). Šta to znači? To znači da možete imati npr. Levels koji možete da isključite kad god poželite. Možete zatamniti sliku, a ako vam se to kasnije ne svidi, možete jednostavno obrisati lejer koji zatamnjuje sliku. Ali to je samo početak — svaki Adjuctment layer ima masku! Dakle, po svakom Adjuctment layeru možete crtati crno-belo, odnosno, smanjivati njegov efekat na lokalnom nivou. Na primer, napravite Levels koji će da zatamni celu fotografiju, a posle toga četkom sakrijete sve osim neba (crna boja sakriva efekat, bela otkriva). Ako vam se kasnije efekat učini prejakim, možete mu smanjiti opacity, ili ga potpuno obrisati.

Ako obrađujete fotografiju pomoću adjuctment layer-a, pravite vrlo fleksibilnu konstrukciju koju kasnije možete da korigujete po želji. Možete promeniti ton, kontrast, bilo lokalno ili globalno, i kasnije sve to menjati, dodavati ili brisati, a da vaša originalna fotografija ostane netaknuta.

Ne bih se mnogo uplitao u funkcionisanje ovih lejera, najbolje je da probate sami, ako već niste. Na Internetu, ali i Fotošop Help-u imate dosta informacija o svemu.

Pametni slojevi, pametni filteri


(klik za veću sliku)

Fotošop CS2 je predstavio “pametne lejere” (Smart layers) koji nisu našli posebno veliku primenu u fotografiji, koliko u dizajnu i montaži. Kada na primer, neku sliku pretvorite u pametan sloj, možete da ga povećavate, smanjujete i rotirate kako god poželite, a da on uvek zadržava originalan kvalitet. To je dobro kada niste sigurni koje će veličine biti neka slika (na primer, u montaži), ali nema mnogo smisla kada radite sa “običnom” fotografijom. Kad se već činilo da su pametni slojevi nepotrebni, usledila je CS3 verzija Fotošopa, u kojoj su dobili novu dimenziju — sada se na pametni sloj mogu prikačiti i pametni filteri! Pametni filteri (smart filters, ako je baš potrebno) su isti oni filteri koji već postoje u Fotošopu, ali ovog puta su “prikačeni” za pametni sloj, što znači da ih uvek možete isključiti ili uključiti, ali i crtati masku koja će njihov efekat pojačavati ili smanjivati na lokalnom nivou. Na gornjem primeru, lejer fotografija je smart layer. Za sebe ima prikačen filter Unsharp Mask, a maska u sredini određuje gde će taj filter da se pojavljuje. U svakom trenutku možete duplim klikom na filter promeniti njegova podešavanja (u ovom slučaju amount i radius).

Međutim, ima i loših strana Smart lejera. Prvo, uzimaju mnogo memorije. Što više pametnih filtera dodajete, to će više procesorske snage on crpeti, usporavajući vaš rad. Dalje, pametni filteri mogu imati samo jednu zajedničku masku, pa tako ne možete skloniti deo Unsharp filtera, a da u isto vreme ne sklonite i deo svih ostalih filtera. Izlaz bi bio da pravite Smart lejer od Smart lejera (nested smart layers), ali to će vam samo zakomplikovati život, i to ne manje od svih prvih metoda destruktivne obrade.

Blending modes — “način mešanja” :)


(klik za veću sliku)

Lejeri su zasebne slike. Uobičajeno je da slojevi idu jedan preko drugog, pokrivnim putem. Međutim, postoji mnogo načina da slojevi međusobno komuniciraju. Blending modovi su upravo to. Na primer, ako preko fotografije stavite potpuno plavi lejer, to neće imati mnogo smisla — dobićete jednostavno plavu površinu. Ali, ako joj kao Blending mode stavite Color, onda će sve što se nalazi ispod njega dobiti plavi ton.

Ovi modovi imaju veliku ulogu u priči o nedestruktivnoj obradi fotografije. Pomoću njih i malo mašte, možete menjati ton, kontrast, oštrinu, praviti veliki broj različitih efekata. Možete pogledati video demonstraciju na Adobe Video sajtu: http://www.adobe.com/designcenter/video_workshop/?id=vid0012

Sve po malo — švedski sto obrade fotografije

Možda se pitate šta onda izabrati, kako obrađivati fotografiju na nedestruktivan način, a da to ne bude na uštrb ni memorije, ni brzine rada? Rešenje je sve po malo, u zavisnosti od toga šta vam treba. Na primer, ako se bavite montažom, možete u početku koristiti Smart lejer nekog objekta za čiju veličinu niste sigurni, a kada definitivno odlučite, onda ga rasterizujete da biste oslobodili memoriju i ubrzali rad.

Adjuctment lejerima se svakako treba koristiti jer su oni jako brzi i vrlo efikasni u obradi. Njima možete na globalnom ili lokalnom nivou (uz upotrebu maski) promeniti ton i kontrast, napraviti razne efekte, skoro sve što bi vam u normalnoj obradi fotografije moglo zatrebati. I kad god poželite da smanjite obradu, to možete vrlo lako — pomoću maski ili providnosti lejera (opacity). Poenta je da za svaku fotografiju imate jedan fajl, da u njemu u svakom trenutku imate originalnu fotografiju (za slučaj da preterate sa obradom), i da sve što preko te originalne fotografije radite možete takođe da menjate, brišete, dodajete itd.

Primer 1: Spomenici

Početna fotografija je snimljena mobilnim telefonom, po oblačnom danu. Jedino što za sada ima smisla na njoj je kompozicija. Za svaku obradu velika je pomoć ako znate šta želite, ako imate priču koju želite da prenesete. Ja sam želeo da ovim spomenicima koji čvrsto stoje, baš kao neka svedočanstva o ljudima i vremenu, dam priliku da zaista progovore. Njihovu monumentalnost sam za početak naglasio velikim kontrastom, što ih je takođe potpuno izdvojilo iz okruženja. Plavičasti ton bi trebalo da doprinese mističnosti (udaljenost od realnosti). Prvi Adjuctment lejer je bio Curves, koji je povećao kontrast. Nakon toga je novi Adjuctment lejer Hue Saturation Brightness, koji je celu fotografiju tonirao u blagi cijan ton.

Da bi se pojedinačan spomenik istakao, rešio sam da mu dam crveni ton, nešto između isijavanja i rđe. To sam takođe ponovio na drugim spomenicima, u blažem obliku. Dakle: novi običan lejer, sa Blending modom na Overlay. Tako će se boja koju crtamo po njemu “mapirati” na osvetljenost svega što je ispod. Velikom mekanom četkom slikao sam po spomenicima. Providnost lejera sam menjao dok nisam došao na nešto što mi se svidelo.

I na kraju, kako bi se još dobilo na rustičnosti, dodao sam Noise. Nedestruktivan način za pravljenje šuma je: napravite novi lejer (Ctrl+Shift+N), izaberite Overlay kao Blending Mode, i štiklirajte fill with Overlay-neutral color (50% gray). Na njemu uradite Filter/Noise/Add Noise, a količinu šuma izaberite po ukusu. Da bi izgledao prirodnije, dodajte mali blur, a na kraju celom lejeru smanjite opacity koliko vam odgovara.

Ovako nešto biste mogli dobiti u lejerima:


(klik za veću sliku)

Primer 2: Oluja i grad

U sirovoj fotografiji najvažnije je otkriti potencijal. Ukoliko možete lako da na osnovu originala smislite priču (van fotografskog jezika, nešto što bi nezavisni posmatrač možda rekao), onda je lako fotografiju do toga dovesti.

Na ovoj fotografiji, takođe snimljenom mobilnim telefonom (oko 1.8 MP), odnos rasplamsalog olujnog neba i nepomične, paralisane mašinerije je nešto što je aktiviralo moj fotografski instinkt. Kako to nije bilo moguće dobiti na sirovoj fotografiji, bilo je vreme za kreativnu obradu!

Prvo je bilo potrebno doterati ambijentalno svetlo, lokalnim prosvetljavanjem i zatamnjivanjem. Tako će se atmosfera drastično popraviti. Ali kako prosvetliti fotografiju a da original ostane netaknut? Možemo napraviti duplikat originala, pa onda pojuriti za dodge/burn alatkom. Ali ima i pametnije rešenje — napraviti lejer sa Overlay za Blending Mode. Kada imate takav lejer, on vam u isto vreme radi i kao dodge i kao burn. Ako po njemu slikate crnom bojom (ili bilo kojom bojom tamnijom od 50% sive) tu ćete dobiti zatamnjenje originala, a svakom bojom svetlijom od 50% sive ćete prosvetliti original. Siva boja ne utiče na original.

Nakon lokalnog zatamnjivanja i prosvetljavanja, vreme je da se unapredi atmosfera — promenom tona. U svetlinama ćemo dodati žute, a u senkama plave. Dakle, novi Curves adjuctment layer. Izaberemo plavi kanal u njemu, spustimo desni krak krive, a podignemo levi. Veliki mračni oblaci mnogo dobijaju plavim tonom!

Blagi žuti glow će dodatno privući pogled i napraviti balans sa plavom, pa je i on napravljen ali na 10% opacity.


(klik za veću sliku)

Primer 3: Alternativa

Ideja o alternativnoj obradi ove fotografije se sama nametnula. Jer, kako drugačije prikazati svu tu izgubljenost, pomućenost tela i uma, svo isparenje koje se vidi i oseća u vazduhu i sveopštu uspavanost bez mogućnosti spavanja, usred vrelog letnjeg podneva u stanu bez klime… na Novom Beogradu!

Dakle, kreativna obrada je ona koja će preneti ideju ili atmosferu, bez obaveze da se konačna fotografija zaista smatra referencom ka prirodi. U ovom slučaju, hteo sam da pojačam utisak vreline i izgubljenosti u beskonačno vrelom letnjem danu, pa i obrada ide na kiseli, pregoreli ukus.

Prvo drastično povećavam kontrast Curves Adjuctment lejerom, tako da se beline pregore. Neke delove dodatno prosvetljvam Overlay lejerom. Zatim još jedan Curves kojim se spušta kontrast — pregorele beline sada postaju sive površi koje ćemo da toniramo još jednim Curves-om sa ovim podešavanjem:


(klik za veću sliku)

Konfuzno zar ne? Na kraju bi to izgledalo ovako nekako:


(klik za veću sliku)

Primer 4: Lija nosi Lovca

Za diplomski rad grafičkog dizajnera Miloša Sibinovića (art direkcija plakata za fur-free kampanju), mog kolege i saučesnika u mnogim fotografskim akcijama, bilo je neophodno pojednostaviti kompleksnu teksturu šume i dodatno istaći glavne aktere. Mnogi bi već u startu odbacili fotografiju, pa i kompletno snimanje — zbog loših uslova. Međutim, ponovo je potrebno prepoznati potencijal u fotografiji. Ton i kontrast su najmanji problem, i od toga se često treba ograditi prilikom kritike sirove fotografije.

Odmah je bilo neophodno dovesti ton lišća pod kontrolu, ali i celokupni kontrast. Tada je najveći deo priče bio završen. Ostalo je još da se prosvetle senke koje su prigušene na glavnim karakterima i da se uoštri tekstura tu-i-tamo. Inicijalna podešavanja su rađena u Camera Raw plugin-u, jer su fotografije snimane u raw formatu.

Zaključak

Sirova fotografija je samo početak. Kao kada pravite ručak — svi sastojci su vam tu, pred vama. Ali kakav će ručak biti zavisi ne samo od kvaliteta namirnica, već i od njihovog odnosa, i celokupnog načina pripreme. Naravno, ima mnogo recepata za mnoga jela, pa i fotografije. Ali tu smo i da malo eksperimentišemo, kao i da malo razmišljamo o teoriji koja prati celu priču, zar ne?

Impresum: naslovna fotografija — IBM arhiva; fotografije primera — Darko Stanimirović

Be Sociable, Share!