Comments on: Fotografija prirode i etika [Geza Farkaš]

By: ANA

ANA — Mon, 28 Jun 2010 23:36:55 +0000

Zašto moramo svaki put kad vidimo lep cvet i da ga uberemo?
Ne radi se o zabranama, zakonima, vaspitanju, endemičnim vrstama,”trkeljisanju”…. Radi se o nama! Zašto ne možemo da poštujemo život maslačka, da mu se divimo i da svu njegovu lepotu prenesemo poezijom, fotografijom, slikom, muzikom voljenoj osobi, drugarici, drugu!? Zašto ne poštujemo postojanje svih i svega i ne dozvolimo da ispune smisao svog nastanka bez naše posesivne agresivnosti?! Zašto nam je potrebno samo-pravdanje za čin uništavanja umesto da zadivljeni zastanemo, osmehnemo se, načinimo snimak i puni lepote nastavimo naše lično putvanje i prolaženje?! Ono što nosmo u sebi je naše blago, naša lična karta. Okolne travke se mogu i nešno pomeriti da ne smetaju, ne mora se sve odmah osiono kidati da bi se napravio dobar snimak. Poštovanje i zahvalnost, umesto arogancije i lažne superiornosti doprineli bi HARMONIJI u kojoj bi svima bilo puno komfornije.

By: Levi

Levi — Thu, 10 Dec 2009 22:10:32 +0000

Tolika drama zbog ubranog cveta?
Potpuno opravdavam reakciju čuvara, ako se radilo o cvetu neke endemične ili ugrožene biljne vrste. Ali da li se radilo retkoj i ugroženoj vrsti ili hiru čuvara? Zamislite da vas neko trkeljiše zato što ste ubrali maslačak na livadi, doneli devojci buket visibaba iz obližnjeg šumarka ili nabrali kesu zelja za ručak. Poseta nacionalnom parku zahteva drugačiji odnos prema prirodi, ali zapitajte se do koje granice?
Kako i sam provodim dosta vremena u prirodi i fotografišući je mislim da će ovakvim stavom ubrzo biljke i životinje imati veća prava od nas. Nesavesnim delovanjem čoveka (nesistematsko branje lekovitih i ukrasnih biljaka i nekontrlisani lov) mnoge su vrste nestale ili su pred nestajanjem. Zbog toga danas i imamo parkove prirode sa čuvarima. Ali kolika je zapravo njihova ekološka svest? S punim pravom me mogu kazniti zbog paljenja vatre (što se još nije desilo), a pri tome svedok sam da iza sebe ostavljaju otpad najgore vrste. Iako koriste džipove, traktore i kamone za prevoz, u prirodi ostavljaju djubre od doručka, flase od motronog ulja, neispravne delove vozila… Dok ja svoje djubre vratim u grad iako idem pešice.
A što se fotografisanja tiče česta je situacija da li neku biljku snimiti i pri tome počupati nekoliko okolnih biljki koje smetaju ili je ne snimiti nikako. Ja ovu dilemu nemam. A vi?

By: Dragisa

Dragisa — Fri, 05 Dec 2008 22:17:24 +0000

Mislim da je sve ovo malo nakrivo nasadjeno i tipicno gledanje na prirodu iz ugla ne-biologa. Ja sam biolog i veliki sam ljubitelj prirode i fotografije prirode, i iskreno ne vidim nista lose u zrtvovanju objekta nakon fotografisanja ili malom maltretiranju pre. Ako ste sada razrogacili oci vratite ih u normalu, ja nisam destruktivan prema prirodi, cak sta vise zastita prirode mi je zanimanje. Naravno nikad ne bih povredio bilo kog kicmenjaka da bih ga bolje fotografisao, dozvoljavam sebi eventualno da ih malo iznerviram. Ali kada su beskicmenjaci u pitanju tu je sasvim druga prica i to iz dva razloga. Prvo, meni je jako vazno da tacno znam latinski naziv vrste koju fotografisem a to je u najvecem broju slucajeva jedino moguce ako se primerak uhvati i prosledi (najcesce u alkoholu) nekom od strucnjaka koji ce da mu vadi onu stvar i da je gleda pod mikroskopom, a posle ce da ga preparira i stavi u zbirku. Drugo, taj zrtvovani primerak je jedan od milion (znaci steta je veoma mala). U prirodi se svakodnevno vodi krvava borba za opstanak i milioni beskicmenjaka bivaju pojedeni, zato ih i ima mnogo, tako funkcionisu lanci ishrane. Takodje vecina beskicmenjaka zivi relativno kratko i mnogi ne prezimljavaju u adultnom obliku. Poenta je da ce ta, npr. neka buba, koju mi ostavimo u zivotu, biti pojedena od npr. neke ptice ili druge bube, a ako i prezivi sve napade predatora prvi mraz joj ne gine. Jedan deo njih ce ipak uspeti da se spari i polozi jaja sto je i uloga adulta. Svi oni koji nisu uspeli predstavljaju cenu razmnozavanja. Antropogeni uticaj kroz ubijanje pojedinacnih primeraka je neverovatno mali i u stvari nije vredan ni pominjanja. Covek ubija bica u prirodi tako sto im menja staniste, od sume pravi njivu, od mocvare livadu itd. Sta je jedna buba naspram hiljade koje se ubiju kad se recimo posece neko parce sume. To je ono o cemu treba da se prica i na sta treba da utice svim sredstvima da se spreci a ne o tome kako neko maltretira bube u prirodi.

PS. „Wild-Serbia.com predstavlja najveću dostupnu kolekciju prirodnjačkih fotografija iz Srbije, nastalih isključivo u divljini” je samohvaljenje i netacno je. Na mom sajtu se trenutno nalaze fotografije 1686 vrsta biljaka, zivotinja i gljiva. Cik nek me neko stigne ako moze. Ovo je sala naravno, kamo srece da nas fotografa prirode u Srbiji ima 10 puta vise.
PS2 pozdrav Katarini, Gezi i Milanu

By: Ivana

Ivana — Mon, 17 Nov 2008 21:23:52 +0000

Ja uopste nisam bila svesna da je fotografisanje prirode tako destruktivno. Znam, ne bi trebalo da iznenadi, ali… prosto mi nikad ne bi palo na pamet da bi neko uradio tako nesto, i naskodio prirodi da bi dobio fotografiju. Neka je ta fotografija i roba.

Slazem se, sve to moze da se promeni obrazovanjem i dobrim primerima, ali nikako da se dese. Ne mozes da guras uporedo i etiku i profit. Odnosno, mozes, ali je ono prvo Sizifov posao, i sa sve vecom kamencinom.

By: Milan Ruzic

Milan Ruzic — Tue, 11 Nov 2008 14:22:43 +0000

Dugo, dugo pratim sta se dogadja na domacoj WildLife sceni. Ne mogu da kazem da mi nije drago sto se stvari popravljaju i sto sve vise ljudi voli cvetice, leptire, ptice… Ali, pojedine pojave prevazilaze granice dobrog ukusa. Katarija i ja smo jasno stavili jedno drugom do znanja sta SME i NE SME da se radi i postavlja na nas sajt. Kada je priroda u pitanju, ja sam dosta duze od nje u “poslu”, ali delimo ista osecanja i prinicipe i drzimo ih se k’o pijan plota.

Sta je to dobra WildLife fotografija? Ptica u letu, ptica na gnezdu, ptica u kavezu? Svuda je ptica. U cemu je razlika? Upravo u tome koliko ste je uznemirili, koliko ste stete naneli. Da li bi ste usli u koloniju caplji zarad 3 fotke? Da li biste sedeli pored gnezda belorepana i plasili ga dok inkubira jaja ili sasvim mlade ptice? U ovim slucajevima niti ima zdravog razuma niti postovanja zakona. Divlje zivotinje je moguce “nadmudriti’ i snimiti ih u njihovom okruzenju, a da im ne ugrozite zivote ili potomstvo. Na vama je da li to hocete ili necete da ispostujete. U “normalnim” drzavama za sve postoje dozvole i kazne, pa i za ovakve stvari.

By: boris

boris — Mon, 10 Nov 2008 23:22:35 +0000

Drago mi je da naleteh na ovu temu baš ovih dana. Nije mi stran obilazak rezervata prirode i potpuno podržavam sve izneto ovde povodom očuvanja prirode. Ali se plašim da su ovde fotografi najmanji problem, ali mogu biti deo rešenja tako što će ukazivati i slikom na ono što se radi sa Srbijom.
Ovbih dana sam svratio do ponora Kločanice (ili Suvaje) blizu kanjona Resave. Lep ponorčić, ali je bivao nekad zatrpan đubretom. Čišćen je ali se i opet našlo nekoliko kesa i jedan stari radiokasetofon. Da ne nagađam, ali očigledno je da nekim ljudima teško pada nošenje đubreta do Despotovca ili gde već imaju deponiju već bacaju u ponor. Nije to jedini primer. Par kilometara dalje u jednoj udolini nekoliko šporeta i bojlera.
Daleko smo mi od branja cveća kad nam se ovakve stvari dešavaju.

Drugi problem naše shvatanje turizma. Vodopad u Lisinama mi je mrsko slikati jer uvek ima nekog đubreta okolo. A i vode nema koliko je imao jer je neko (zna se ko) zahvatio vodu za ribnjak iznad njega. Čujem i da se pravi restoran/kafana odmah pored vodopada u Gostilju.

Jednostavno je strašno koliko se uništava i ono malo što imamo. Do sada me je bilo sramota da slikam to đubre po prirodi i zaštićenim zonama, ali možda je vreme da krenem/krenemo i na taj način animiramo javnost na ono što se dešava u ovoj zemlji (a i šire).

By: Iva

Iva — Tue, 04 Nov 2008 17:24:55 +0000

Nisam ja eko-radikal ali primer Ledinačkog jezera potvrđuje moje stavove. Pobedili su oni što lepe žabe super lepkom. Jedan deo tih fotografa amatera reći će: ” Batali jezero gledaj ono od čega se živi” i početi da lepi žabu. Naravno, zarađeni novac kasnije će potrošiti na lekove za sebe ili svoju decu jer posledice su neizbežne. Ali bitno je da se novac okreće.

By: geza

geza — Tue, 04 Nov 2008 15:34:33 +0000

Evo stara tema na Dizajn zoni gde je gomila fotografija. Posle su upotrebljavane i u nekim dnevnim novinama.

http://www.dizajnzona.com/forums/index.php?showtopic=22169&hl=ledina%C4%8Dko

Na žalost sajt Alasa je trenutno blokiran, bilbordi se nalaze na putu od Novog Sada ka Beočinu.

By: Darko

Darko — Tue, 04 Nov 2008 13:54:07 +0000

Nije valjda da je propala akcija za spašavanje jezera?
Zanimaju me te fotografije — dokumentarne sa lica mesta, i one koje je “projektovao” Alas. Ima li ih negde?

By: geza

geza — Tue, 04 Nov 2008 12:52:02 +0000

Drago mi je što je Katarinin sajt dospeo na ovu temu. Hvala Fotomanijaku na linkovima .
Iva imaš previše tvrde stavove. Situacija jeste loša ali ima i kontraprimera. Sporazum o zaštiti ozonskog omotača se poštuje i skoro da je u potpunosti prestalo emitovanje štetnih gasova (freona) Za 10-tak godina očekuje se i njegov postepeni oporavak. Ali da se sa ekologije vratimo na fotografiju…
Fotografija kao i nauka je sama po sebi moralno neutralna od ljudi zavisi kako i za šta će je upotrebljavati. Fotografija prirode spada u kategoriju dokumentarne fotografije i kao takva njena pravilna upotreba može pomoći edukaciji ljudi. Skorašnji primer je bila borba za Ledinačko jezero. U prvim redovima su bili uz lokalno stanovništvo planinare i fotografi amateri. Fotografije ograđenog jezera, privatnog obezbeđenja koje je multinacionalka Alas angažovala i sveštenika koji predvodi narod u borbi za čistije sutra su bile u mnogim novinama i na mnogim sajtovima. Alas je posle toga poveo pravi multimedijalni rat pokazujući na velikim bilbordima iskrivljenu, lažnu sliku o tome kako će jezero navodno izgledati nakon 20 godina rekultivacije – čitati eksploatacije kamena. Ovde imamo oba primera, nemanipulisanih dokumentarnih fotografija u službi istine i hiperealnih fotografija navodne lepe budućnosti u službi profita.
Na žalost ova bitka je izgubljena ali se toplo nadam da nije izgubljen i rat za Frušku Goru.
Vidimo da i fotografija na izgled neutralnog pejsaža jednog jezera može imati i te kakve veze sa etikom. Ovde je doduše u pitanju primena te fotografije a ne sam čin njenog nastanka.