Napraviti dobru i uspešnu seriju fotografija zahteva niz sposobnosti. Od ideje i skica, do konačne produkcije i prezentacije. Dobar fotograf mora imati svest o svim tim aspektima. Fotografska edukacija često ima problem da akcenat stavlja samo na produkciju (postavka svetla, izbor fotografske opreme, formalne kvalitete slike itd), dok se ostali zanemaruju. Rezultat može biti dobra fotografija ili srednje-kvalitetna serija fotografija, ali bez ideje i kvalitetne promocije i prezentacije ona neće imati svoj puni život.
Serija fotografija Isidore Bojović pod nazivom REN-REM (Renaissance — Reminiscence) je odličan primer dobre i uspešne serije fotografija. Realizovane su kao diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. U razgovoru sa njom videćemo kako je od početne ideje došlo do ove lepe serije koja je bila izlagana u Beogradu, Solunu, Amsterdamu, a planova ima i za dalje.
Otkud ideja za ove fotografije, i zašto REN-REM?
I.B: REN-REM, to jest Renaissance Reminiscence, slobodno prevedeno, znači Sećanje na renesansu. To je pokušaj rekonstrukcije renesansnih kompozicionih klišea, koji su se provlačili kroz istoriju slikarstva. Birala sam poznata slikarska dela kako bih sprovedela kompozicioni patern i u modernoj slici. Proučavanje efekata masovnih medija i propratnog “unificiranja” ljudi, dovelo me je do perioda renesanse, pa je pokušaj reprodukovanja idiličnog renesansnog izraza u današnjem modernom društvu rezultovao bizarnom eksperimentalnom scenom.
Karavađo, Večera kod Emausa
Koliko su ti skice bile važne u celom procesu?
I.B: Pretpostavljam da svaki fotograf pre snimanja ima “viziju” kako bi fotografija trebalo da izgleda. Razmišljanje o konceptu i čitavoj atmosferi naravno donosi sve više mogućnosti. Skice su za mene lek protiv zaborava istih, a takođe su od izuzetne pomoći kod definisanja kompozicije.
Postavke deluju dosta složeno. Koliko je trebalo pripreme za snimanje, a koliko u postprodukciji?
I.B: To je kao po pravilu — što više muke oko produkcije — manje oko post-produkcije 
Neke scene sam spremala po više od dva sata, uključujući kostime, šminku, probe svetla, komponovanje kadra i sl, nakon čega bi snimanje trajalo svega 20-30 minuta. Te fotografije i smatram najuspešnijim (Bahus, Kompozicija, Tajna večera, Oplakivanje). S druge strane, dešavalo se da zbog različitih okolnosti (uglavnom zbog vrlo ograničenog vremena ili nedostatka rekvizita) ne mogu da postignem kompletnu postavku scene na snimanju, pa mi pomogne njegova svetlost — Photoshop! Najdrastičniji primer za ovaj slučaj je fotografija Blagovesti, na kojoj su i Bogorodica i andjeo i prozor u pozadini sa različitih fotografija. Postoji i “međuvarijanta” — slučaj kada sam, i pored uspešnog snimanja, u postrodukciji namerno umetala dodatne slojeve (npr. nebo i mali anđeo u sceni Oplakivanje 2).
Serijal je obišao već par lokacija van Srbije, a ima i još planova. Koji je tvoj savet za promociju fotografije?
I.B: Da, posle Beograda, ove fotografije sam izlagala u Solunu, Amsterdamu, a na vidiku je i London… Najbolje je ako uspeš da razviješ neku potpuno ličnu verziju mini-portfolija ili kakvegod druge self-promo forme. Na novo ljudi uvek dobro reaguju, a i veće su šanse da te upamte. Uvek treba imati bar nešto od radova “on-line”. Ako nemate sajt, verovali-ili-ne, postoji i vrlo korisna strana My Space-a i sličnih virtuelnih “družionica”, jer uvek možete napraviti svoju mini galeriju (ja sam čak uspevala i nekoliko poslova da sklopim!). Bez obzira na Internet ekspanziju, ja ipak i dalje preferiram lični kontakt. I smatram da je najefektivnije i, uz pravi lični stav, najsugestivnije sa merom i stilom prezentovati sebe u direktnom kontaktu sa ljudima (naročito eventualnim poslodavcima). Naravno, treba i naći pravu meru između stvarnog dominantnog samopouzdanja i mogućnosti da izgledate pretenciozno i napadno. Znači — fotke na net, vizitke i portfolija u foto-torbu — i u svet!
Možete posetiti i Isidorin Myspace profil, gde svakako ima još dobrih fotografija.
Možda će vas zanimati i:
- Vino za mušku decu, kampanja za siromašnu
- ALO! sreća: novi plakat nova devojka novi imidž…
- Svetlosni dizajn: Prljavi cross-light glamur
- Drugi krug, druga fotografija: Tadić i izbori 08
- Fotografija u izlogu: Nicola’s
ovo je, u konceptualnom smislu, a i zanatski, verovatno najkvalitetniji set koji sam video u poslednje vreme! bravo isidora!
takodje, moram da pohvalim i kvalitet ovog sajta i njegovu pozitivnu inicijativu.
E pa Petre, zahvaljujem ti se ja, a verujem da će uskoro i Isidora
Inicijativa jeste da se podrže mladi autori koji rade dobre stvari, da kažem van-serijski dobre. A Isidora je jednostavno takva.
Biće još ovakvih Case-Study članaka, ostanite uz program.
Prije nekoliko dana sam naišao na sličnu studiju jednog francuskog fotografa koji je na sličan način podsjetio na doba impresionizma. Vjerujem da nije imao iste porive poput Isidore, ali je rezultat jednako dobar. Sad ću malo da prevršljam po bookmarksima pa ću postaviti link u komentar. Šteta što nisi postavio kompletnu seriju (naravno ako autor dozvoli).
Igor
Kad smo već kod toga, zanimljivo je da je i Erwin Olaf skoro takođe uradio fotografiju po uzoru na Karavađovu Večeru kod Emausa. Evo download linka.
I’m not sure what language you’re speaking, but that first photo you posted in this entry is phenomenal.
The first photo really is phenomenal!
Sounds interesting, its a shame I never learned Serbian. I came across this post using the wordpress.com tag surfer searching the word “studio”.
Vrlo trendy. Postoji dašak LaChapell-a u njima;
Svaka cast! Studiozno i profesionalno.
Moje cestitke.
majstorski
dobra ideja, savršena realizacija
svaka čas’
Hvala svima! Lep je osećaj kada lično omiljeni set bude potvrđen i pohvaljen i od auditorijuma. Darko je prikazao par favorita iz cele serije koja će, s obzirom na to koliko sam uživala u studiranju i realizaciji koncepta – verovatno biti i proširena.
A poštovani mr Stanimiroviću, sve pohvala još jednom i Tebi na fantasticno osmišljenom prilogu!
IB
Pozdrav za Isidoru. Odlicno odradjeno.
Može li link ka celom serijalu ako ga ima na netu? Jako mi se dopada i drago mi je zbog tvog uspeha. Fascinantno je koliki trud i znanje su upotrebljeni za nastanak ovih fotografija. Ovo uliva nadu da dolazi kraj ere u kojoj se fotografskom umetnošću proglašavalo sve i svašta pa i najobičniji snapshot. Nadam se da će uskoro i London videti tvoje fotografije
.
Darko sa nestrpljenjem čekam predstavljanje sledećeg fotografa na tvom blogu.
Drago mi je da je ovaj članak dobio dosta komentara za kratko vreme, i da su svi zaista pozitivni. Ako mi Isidora pošalje još fotografija, rado ću ih staviti.
Ako niste znali, na svaku od njih možete kliknuti za malo veću verziju
Što se tiče novih predstavljanja, biće ih ali još ne mogu da kažem tačno kada. Fokus će, u ovom trenutku biti na “behind-the-scenes” neke fotografije ili projekta, a manje na predstavljanje fotografa uopšte (Isidora ima još dosta dobrih fotografija
).
I kao jedan off-topic, ako želite svoj avatar u komentarima (umesto ovih fraktalnih smajlija), idite na http://www.gravatar.com i registrujte svoj Gravatar (Globaly Recognized Avatar).
Sve cestitke i pohvale Isidori na seriji fotografija koja mi je ostavila najjaci utisak u poslednjih par godina. Jos na grupnoj izlozbi ateljea fotografije u KCB sam bio iznenadjen sa malim delom ove serije koji mi je ‘zapao za oko’ medju mnogim dobrim i zanimljivim fotografijama. Kada sam video celu pricu i ostale radove REN-REM ostao sam bez reci.
Ovo je nesto najzanimljivije sto se dogodilo na nasoj fotografskoj sceni u poslednje vreme.
Milos Jelesijevic
Hvala Miloše… nemam adekvatne reči za takav kompliment
Gezo, sajt mi je još uvek na “stand by”-u ..do tada myspace.com/isidorabojovic
Simptomaticno je da se taj Erwin Olaf sve cesce moze videti kao ‘inspiracija’ kod mladih fotografa, od kojih ga neki shvataju manje a neki vise doslovno. E sad, moje pitanje autoru bloga, ili bilo kome drugom ko bi bio voljan da odgovori jeste: U cemu se sastoji kvalitet tih fotografija, ako se uvazi da je polazna ideja jedan od bitnijih ‘sastojaka’ dobre fotografije, a ideja je kod ovakvih, doduse vrlo atraktivnih na prvi pogled, pokusaja, velikim delom preuzeta? Ukoliko to vec nije ‘svetlosni efekat, ili piksel’. Voleo bih nekakav odgovor, i zelim pritom da naglasim da ovo pitanje postavljam pre iz sopstvene needukovanosti na temu, nego radi pokretanja rasprave, jer vrlo uvazavam misljenje autora bloga. Inace se ne bavim fotografijom, igram vaterpolo:)
Vrednost dela čija je ideja “većim delom” preuzeta je upravo u onom manjem delu. Dakle videti zašto je nešto preuzeto, u kom kontekstu, medij u kome je delo stvoreno i šta je ono što je promenjeno/nadograđeno.
Tako se može se doći do vrednosti tog dela, što ne znači da vrednost postoji. Ali svakako zahteva veću koncentraciju nego “originalno” delo, iako deluje suprotno.
Takodje, sada kada sam pogledao i uporedio jos jednom ovu ‘Poslednju veceru’, imam utisak da je Olaf donekle uspeo da prenese dinamizam scene koji se javlja kod Karavadja, dok mi Issidorine figure deluju ‘namesteno’. Nije mi najjasnija ni potreba za skicama, na kojima se nista sustinski ne resava, koliko vidim, sem toga da se eventualno pokaze da se razmisljalo na temu, ali na jedan vestacki nacin. Izvinjavam se jos jednom, ne izdrzah da prokomentarisem:).
Čisto da raščistimo – Isidora nije kopirala Olafovu interpretaciju Karavađa, ne znam zašto mi se čini da to misliš.
Isidorina scena jeste malo “kruća” ali to ne znači da je nameštenija. Zapravo, ono što je karakteristično za Erwina jeste da on bolesno obraća pažnju na detalje. Čak i kada je scena “opuštena” gomila tih savršenih detalja govori o većoj nameštenosti nego što je slučaj sa Isidorinom verzijom.
To ništa ne znači da je jedno bolje ili gore od drugog, ali kad već govorimo o nameštenosti…
A u vezi skica, grešiš. Možda deluju kao da se “ništa ne rešava,” ali su skice važne jer možeš brzo da ih poređaš jednu do druge i vidiš opšti utisak o celini i znaš da li ti treba još krupnih, zasićenijih, svedenijih itd. Nije to izveštačeno, ali da bi shvatio nečiju potrebu za crtanjem verovatno i sam treba da budeš crtač. Ne treba na fotografiju (a ni umetnost uopšte) gledati kako to već mi muškarci umemo često – kao na gomilu praktičnih, primenjivih formula. Ne mora sve da ima smisla svakome i da dovodi do konkretnih apsolutno korisnih rezultata.
Ne znam kako to bolje da objasnim…
Srećna Nova godina imenjače i više blogova u ovoj godini želim
Oko ove serije par reči samo.
Ja sam možda stariji i konzervativniji, ali smatram zaista nedopustivo uzeti oko 20%,a možda i više, sadržaja skenirane reprodukcije portreta Luja XIV i staviti u svoj rad.
Znači 20% rada jadnog Riga je uzeto i proglašeno Isidorinim (sa dva S – “SS”). Govorim o delovima draperije, ogrtaču sa ljiljanima, postamentu, jastuku, kruni, stolici.
Pri tom apsolutno znam sve probleme sa kojima se suočava neko da prikupi potrebnu garderobu, rekvizitu, i pripremi scenu.
Takođe znam da u ovoj zemlji ne može da se računa ni sa pokrivanjem troškova oko izrade komplikovanijih kadrova.
Dakle Isidora sa dva s, kao što reče Darko na početku bloga:
“Napraviti dobru i uspešnu seriju fotografija zahteva niz sposobnosti.”
Čini mi se da nije mislio na sposobnosti koje si nam ti demonstrarala.
Što se tiče “vlasništva,” samo bih na brzinu postavio link ka listi najprodavanijih fotografija ikada: http://olegkikin.com/news/post/index/27/Most-expensive-photographs
Ričard Princ je čovek koji tu ima dve “fotografije” koje su u stvari kolaži Malboro reklama. To je samo ovako primer koji mi je pao na pamet.
Za ostalo je bolje da Isidora odgovori.