foto: Ana Kraš
foto: Ana Kraš
Tako je! Fotografije koje prave amateri, svojim mobilnim telefonima, jeftinim kompaktima ili antikvitetima — imaju smisla!
Prvo, nešto da razjasnimo. Lična fotografija je ona koja se stvara iz potpuno ličnih pobuda, bez ideje da se ta fotografija upotrebi u komercijalne svrhe. Takvu fotografiju sada gotovo svi prave — od amatera do profesionalaca. Od seljaka do ministra nauke. Od dece do starih ljudi. Po obimu, ona verovatno premašuje bilo koju proizvodnju uopšte. Usput bi trebalo napomenuti i jedan naizgled ne-tako-direktno povezan koncept: Web 2, što predstavlja ogroman niz novih Internet servisa za razmenu tekstova, fotografija i video snimaka. Njegov najveći deo je user generated, to jest, njegov sadržaj kreiraju posetioci — bilo kog uzrasta, obrazovanja ili vaspitanja.
Kakve to veze ima?
foto: Darko Stanimirović
Ljudi vole lične momente života. Oni su mnogo neformalniji, i bez obzira na njihovu tehničku manjkavost, bliži su samim korisnicima. Velike i male firme koriste se ovim podatkom, pa svoje kampanje baziraju na interakciji sa korisnicima — konkursi za “naj fotku”, “najotkačeniji klip” i slično. Mnogi fotografi misle da ovako velika koncentracija ličnog sadržaja funkcioniše paralelno sa profesionalnom fotografijom, i da ne utiče na nju. A da li je tako?
Dosadašnji hiperrealizam
Portretna, glamur i reklamna fotografija oduvek su bile oličenje hiperrealizma. Savršen proizvod u savršenom okruženju. Savršeno lice, telo, sladoled, savršena pena u savršenoj šoljici kafe. Modna fotografija je od svog samog nastanka bila fantazija o životu u određenoj odeći, a prve modne fotografije su bile potpuno nadrealne scene života.
Koliko god postojalo različitih stilova unutar ovih polja fotografije, zajedničko im je da su očigledno fantazija o proizvodu, a ne proizvod. Zapravo, fotografija uopšte i jeste fantazija o stvarnosti. Mi nikad nismo uspeli da odgonetnemo misteriju zamrznute slike. Ali kod tradicionalne “komercijalne” fotografije, ova savršena fantazija o životu je uvek bila znatno izraženija.
Fotografija bez pretenzija
Lična fotografija je od svog nastanka bila usmerena ka beleženju života. Sa prvim Kodakovim kamerama više nije bilo potrebno posedovati brojne instrumente kao što su velikoformatna kamera, stativ, crne tkanine, pozadine, pregršt hemikalija i sl. Pomoću njih je svako mogao da se bavi fotografijom, pa je i sve više žena, domaćica počelo da beleži dnevni život u kući (u to vreme fotografija je skoro u potpunosti bila zanat muškaraca) — portrete dece, rodbine, kućne detalje itd.
Bez obzira o kom se stupnju tehnološkog razvoja fotografije radilo, lična fotografija je uvek pružala neposredan, iskren pogled na život. Doduše, u slučaju zvaničnih portreta može se pričati o poziranju i nameštanju, ali to već izlazi van okvira čiste neformalne lične fotografije (zvanični porodični portreti su bili dominantniji pre Kodakovih jednostavnih kamera, tj. pre stvarnog nastanka popularne lične fotografije).
Upravo ta neposrednost i jak osećaj bliskosti sa predstavljenim motivom predstavlja suštu suprotnost glamuroznoj fotografiji koja se trudi da stvarnost dovede do savršenstva, time izlazeći iz domena “stvarnog”.
Šta narod želi?
Kada se priča o fotografiji, u suštini se priča o ukusima. Da li je bolja neformalna fotografija para koji se ljubi u parku, ili isti takav njihov portret u studiju? Gotovo da je nemoguće reći, a da se rasprava ne raspline na stotinu strana. Kao profesionalni fotograf, vaša dužnost je da budete upućeni i da ne potcenjujete ni jedno ni drugo. A oni koji su odavno svhatili značaj te “bliskosti”, već primenjuju elemente iz takvih ličnih fotografija, u svoje komercijalne projekte.
Cela oblast fotografije sa nazivom lifestyle bavi se upravo interpretacijom lične fotografije. Tako imate fotografe koji namerno rade sa polaroidima, lomo aparatima i drugim starim fotoaparatima, da bi dobili alternativan izgled konačne fotografije. Uz to kombinuju i iskrivljene kadrove, osobe i predmete (malo) van fokusa, grubo sečene kompozicije i dodatne tonske manipulacije. Tako se dobija utisak da fotograf nije neki diplomirani profesionalni fotograf sa opremom od 50.000 evra i timom od 20 ljudi, već samo jedan od posmatrača ili učesnika događaja.
Time se posmatraču daje slobodan “prilaz” svemu što je na fotografiji. Ne radi se o savršenom top-modelu koga nikada nećete ni videti, a kamoli da vam se tako lepo nasmeši, već se radi o lokalnoj, prirodno lepoj devojci koju slobodno možete da pozdravite na ulici. Ne radi se o peni kafe koju može napraviti samo specijalista za pravljenje pene, već se radi o jutarnjoj opuštenoj kafici sa društvom iz zgrade.
Mnogi fotografi odbijaju da prihvate ovakvu vrstu fotografije kao “kvalitetnu”. Odmah će se čuti priča o pregorelom nebu, isečenoj ruci, nakrivljenom horizontu. Zanemaruje se snaga koju takve fotografije nose — snaga da prikaže onu auru, magijsku svetlost koja se na takvim fotografijama vidi, a koja na tradicionalno ispranim komercijalnim fotografijama ne postoji.
Naravno, primenjena fotografija uvek prati koncept proizvoda koji se plasira, što znači da se prema tome procenjuje koliko treba ići u “alternativu” a koliko u glamur. Međutim, slepo insistiranje na jednom (u našoj okolini, drastično na glamur-fotografiji), najpre govori o uskom shvatanju fotografije — (art) direktora, urednika i fotografa.
Upisivanje kodova lične fotografije
foto: Sven Jakobsen
foto: Marc Trautmann
foto: Mark Trautmann
foto: Gerhard Linnekogel
foto: Gerhard Linnekogel
foto: Gerhard Linnekogel
foto: Anna Wolf
Sa druge strane, mnogi fotografi i art direktori već su prepoznali potencijal u ličnoj fotografiji, pa tako danas možete videti i kampanje koje u manjoj ili većoj meri koriste neke kodove lične fotografije. Pošto ovakva alternativna fotografija ne prija baš svačijem ukusu, ali opet pruža “ono nešto” što nedostaje suvoparnoj komercijalnoj fotografiji, mnogi su se dosetili da pronađu i pametno iskoriste izvesne kodove koje takva fotografija koristi. Ne mora nebo baš da pregori, a ni da se fotografiše Smenom 8. Dovoljno je da kompozicija ne bude suviše formalna (naizgled slučajno sečenje stopala, ruke ili glave, blago nakošen horizont i sl.), da se u prvom planu pojavi deo figure ili predmeta koji je skroz van fokusa (posmatranje scene “preko” nečega što navodno zaklanja kadar), da modeli ne stoje u zvanično-prihvaćenim top-model pozama, već da to budu fragmenti običnog kretanja, naizgled bez poziranja. Modeli ne moraju biti našminkani, ili neka imaju samo najosnovniju korekcionu šminku. I naravno, lens flare koji se navodno slučajno omakao objektivu, a koji je vrlo često stavljen u post-produkciji (a proizvođači objektiva se toliko trudili…).
Ovo je samo deo elemenata koje možete iskoristiti da vaša fotografija dobije na neposrednosti, što će svakako posmatraču približiti celu priču. A čik pogodite gde imate neiscrpnu količinu tih kodova? Tačno tako, u ličnoj fotografiji. Istoj onoj za koju možete čuti da ne vredi ničemu, da “treba tamo i da ostane” (citat sa jednog foruma) i da ni na koji način nema veze sa “profesionalnom fotografijom”.
Zaključak
Sve ovo ne znači da je lako napraviti dobru lifestyle fotografiju. Ne želim da kažem da će potpuni amateri napraviti bolju takvu fotografiju od profesionalaca, čak naprotiv. Amateri funkcionišu potpuno bez ideje o primeni te fotografije, i nije sve što oni naprave blizu dobrog. Ali principi po kojima oni nesvesno rade trebalo bi da budu polazište profesionalnim fotografima (koji su zainteresovani za ovu oblast), koji će svesno i sa namerom te principe “ukrotiti”.
A za to je potrebno znanje, i mnogo rada.
Možda će vas zanimati i:
- Fotografija: kritički uvod [Liz Wels]
- Fotografija prirode i etika [Geza Farkaš]
- Fotografija i istina 2: Ko to tamo menja?
- Fotografija i istina: Realnost i Hiperrealnost
- Fotografija u izlogu: Nicola’s
Mislim da je kao i u svakom poslu izuzetno bitno da profesionalci ne izgube iz vida kako sve to gledaju korisnici. Ukoliko se izdignu u oblake, posao nece biti dobro obavljen.
Kao i sa vecinom tehnologija, potrebno je ponuditi nesto malo iznad onog na sta su navikli, ono zbog cega to ne moze svako, ali ponovo ostati dovoljno blizak izgradjenim i prihvacenim sablonima.
Ako ne postuju ova pravila, bice elitisti shvaceni u veoma uskom krugu, ili apsolutno ispred svog vremena.
Kao i uvek odličan i poučan tekst.
Kao totalni laik, jedino posle citanja ovog teksta, mogu reci, da uhvacen trenutak je najstvarniji, najlepsi i realan. Bilo da ga slika profesionalac ili neko kao ja.
Hvala sto si ovo podelio sa nama
Interesantno da su mi se sad tek sklopile kockice… na pr kolega koji se bavi stock fotografijom, non stop govori kako se bolje prodaju nepravilno secene fotografije, tj kako je to uopste nov trend. U svakom slucaju, to mi nije imalo nikakve logike, sve do ovog teksta.
A da ce amater napraviti bolju fotografiju od profesionalca- moguce, s`tim da profesionalac zna zasto nesto radi, dok ostali to rade po osecaju ili po principu slucajnosti.
Kintec, drago mi je da sam pomogao! Što se tiče tog trenda, mislim da se već neko vreme to spominje kao trend, a moguće je i da su lomografi tome značajno doprineli. A verujem da je tome doprinela i prezasićenost “savršenim” fotografijama i motivima, ljudima je dosta da ih time obmanjuju, pa su počeli masovno da lome pravila.
Što i nije loše, da malo prodrma uspavanu glamuroznu fotografiju
(koja je odmah pokrala najbolje iz takvog pristupa 
)
Bravo na jos jednom lepom textu! Nego, usput pitanjce, a vezano za iznesena zapazanja o trendu, i krajnim korisnicima, jel to vazi za sve slojeve drustva ili samo za siri – srednji stalez? Da li ima veze kojoj se ciljnoj grupi obraca ta fotografija? Jer ne znam da li bi ustogljeni visi stalez, koji pati od snobizma, voleo da vidi tri buce (koje su btw, super) kako lizu sladoled i o’ma poslali slugu da kupi isti. Ili su i oni zasiceni glamurom? Meni su sve izlozene reklamne fotografije extra, vidi se da se razmisljalo o njima koliko god izgledale spontano.
“Svaka roba ima svog kupca!” – što bi rekli braća Kinezi. Kao i svaka grana industrije (bilo koje vrste) i fotografija prati trendove na sličan način. Danas je to jedno, sutra drugo, prekosutra treće… Činjenica je da je glamur fotografija vladala (a vjerujem da će i dalje) u većini marketinških promocija i prije svega, to joj je i svrha. Određene kompanije se hrabro odlučuju u izlete tipa real life street opuštene fotografije ali tek onda kada to urade veliki (tipa Nike, DHL, Toyota i sl.) onda to postaje trend. Onda, svi žele da budu kao veliki i prave slične kampanje.
A fotografija kao fotografija, sama za sebe, nikada nije bila trendovska (ili možda griješim). Postoje različiti pravci i grane stvaranja fotografskog djela i tako će uvijek biti. I svaki od njih će imati svoju publiku.
Da… tačno je da danas bilo ko može da priušti sebi pristojnu kameru, tačno je i to da će svako ko je ikada i pokušao da nešto fotografiše, kad tad napraviti kvalitetnu i dobru fotografiju, ali je i činjenica da je fotografija umjetnost i kao i mnoge druge, direktno je vezana za intelekt i kreaciju.
Dobro je što se fotografija mijenja, evoluira na ovaj ili onaj način. Danas je to ovako, sutra ćemo možda gledati samo mutne fotografije koje naslućuju određeni motiv ili momenat, možda će to biti trend. Ko zna?!
Odličan tekst Darko. Prilično poučan.
Pozdrav,
Igor
Vamsi — što se tiče trendova, Igor je to lepo rekao.
Ovakva lifestyle fotografija koja hrabro “imitira” ličnu fotografiju je samo jedan pravac koji postoji i koji ima svoju namenu. Povod za ovaj tekst je što sam primetio eksplicitno “gađenje” mnogih fotografa prema ličnoj fotografiji, pa je i cilj teksta da objasni kako se snaga lične fotografije ne sme zanemariti, već pametno upotrebiti.
Glamurozna fotografija (moda, proizvodi itd) će uvek imati svoje mesto na tržištu, što je odlično. Ono što nije odlično je da se ona uzima kao merilo kvaliteta fotografije uopšte, a to se može videti po pogrešnim stavovima mnogih fotografa, a i po fotografijama koje cirkulišu po tržištu. Mora se napraviti zdrav balans.
Moram reći i da veliki deo ljudi baš voli da vidi fotografiju koja će ih odvesti van ovog sveta. Vole fotomontaže, vole preterivanja, fantaziju. I ja sam jedan od njih!
Mada, moglo bi se reći i da su ove lifestyle fotografije fantazije o životu. Zar ne bismo svi voleli da imamo dovoljno vremena da igramo odbojku u dvorištu kuće na planini, da leškarimo na kolima u nekoj dalekoj preriji ili se sa društvom pokupimo, i u nekom mini-morisu putujemo brdima? Nije li i to ista fantazija kao i neka sci-fi fotomontaža?
Dakle, iako montira “realne” trenutke života, lifestyle fotografija se takođe bavi ljudskim fantazijama o lepom i lagodnom. Samo, na mnogo pristupačnijim osnovama… a to u kontekstu prodavanja proizvoda mnogo znači.
Ja sam odusevljen sa ovim pristupom. Samo jos da pitam – je li to zvanican naziv za ovu vrstu fotografije – Lifestyle? I imas li neki link ka jos nekim ovakvim fotografijama ili daljem objasnjenju?
Da, taj naziv se uglavnom koristi za tu vrstu fotografije, s tim što neki fotografi imaju “slobodniji” pristup, a neki samo ubacuju izvesne “kodove”. Nemoj da te iznenadi ako neki pod lifestyle prikazuju malo čudne fotografije
Nemam neki poseban link sa objašnjenjem, i sumnjam da takvih ima. Možeš da pretražiš lifestyle photography, možda izađe nešto. Probaj i preko Stumble Upon-a i Delicious-a.
Kod nas se još ne probija ovaj malo alternativniji pristup, nadam se da će u narednom periodu, sa povećanjem konkurencije i razvojem industrije (koji će, nadamo se doći).
Evo još jednog primera visoko estetizovane lifestyle fotografije — Erik Almas, pa pogledajte pod lifestyle.
Hvala puno za link. Fotke su vise nego odlicne i inspirativne!
Evo i jednog momka iz našeg dvorišta. Andrej Filev.
Slažem se da je nova popularnost lomografije u vezi s ovim trendom, ali nisam siguran da li je uzrok ili posledica. U svakom slučaju, predstavlja osveženje.
Odličan text kao i uvek. Meni jedino u svemu tome smeta što će profesionalni-glamour fotografi preuzeti taj autentični stil lične fotografije (već su i preuzeli) i izrabiti ga isključivo zbog komercijalne strane toliko da ćemo posle nekog vremena postati potpuno ravnodušni (kao što je javnost i postala na bezdušne glamour fotografije) prema lifestyle fotografijama da nam ni naše, lične fotografije neće više imati taj osećaj autentičnosti. Možda malo lupam, nisam spavao mnogo. U svakom slučaju pohvale za text i sajt uopšte.
Hvala
Ne verujem da će glamur-fotografi to toliko isfurati da će nama naša lična fotografija dosaditi. Kada se isfura lifestyle, ubacivaće se i potpuno alternativna fotografija, pa hibrid svega po malo, pa sve u krug. Bitno je samo da ne dominira jedan
Ručak bez začina nije ručak…
Uostalom… živi bili pa videli!
Kada slikar proba sve boje i one mu postanu dosadne i “ofucane” – on kreće ispočetka sa crnom bojom na bijeloj podlozi. I život i umjetnost bivstvuju u ciklusima i istorija se uvijek ponavlja. Ako “glamuraši” počnu sa lifestyle konceptom, možda će svi ostali da počnu da se “glamure” i onda će lifestyle postati glamur i tako u krug. Poenta je u inspiraciji i kreativnosti – a na koji način će to biti prikazano – to je ipak subjektivan stav, i kvalitetna fotografija će uvijak da postoji ma kom ona konceptu pripadala.
Pozdrav,
Igor