WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Ana Kraš, fotografija iz Knez Mihajlove
foto: Ana Kraš

ana-kras-fotografija
foto: Ana Kraš

Tako je! Fotografije koje prave amateri, svojim mobilnim telefonima, jeftinim kompaktima ili antikvitetima — imaju smisla!

Prvo, nešto da razjasnimo. Lična fotografija je ona koja se stvara iz potpuno ličnih pobuda, bez ideje da se ta fotografija upotrebi u komercijalne svrhe. Takvu fotografiju sada gotovo svi prave — od amatera do profesionalaca. Od seljaka do ministra nauke. Od dece do starih ljudi. Po obimu, ona verovatno premašuje bilo koju proizvodnju uopšte. Usput bi trebalo napomenuti i jedan naizgled ne-tako-direktno povezan koncept: Web 2, što predstavlja ogroman niz novih Internet servisa za razmenu tekstova, fotografija i video snimaka. Njegov najveći deo je user generated, to jest, njegov sadržaj kreiraju posetioci — bilo kog uzrasta, obrazovanja ili vaspitanja.

Kakve to veze ima?

darko-stanimirovic-fotografija-lomo-portret
foto: Darko Stanimirović

Ljudi vole lične momente života. Oni su mnogo neformalniji, i bez obzira na njihovu tehničku manjkavost, bliži su samim korisnicima. Velike i male firme koriste se ovim podatkom, pa svoje kampanje baziraju na interakciji sa korisnicima — konkursi za “naj fotku”, “najotkačeniji klip” i slično. Mnogi fotografi misle da ovako velika koncentracija ličnog sadržaja funkcioniše paralelno sa profesionalnom fotografijom, i da ne utiče na nju. A da li je tako?

Dosadašnji hiperrealizam

Portretna, glamur i reklamna fotografija oduvek su bile oličenje hiperrealizma. Savršen proizvod u savršenom okruženju. Savršeno lice, telo, sladoled, savršena pena u savršenoj šoljici kafe. Modna fotografija je od svog samog nastanka bila fantazija o životu u određenoj odeći, a prve modne fotografije su bile potpuno nadrealne scene života.

Koliko god postojalo različitih stilova unutar ovih polja fotografije, zajedničko im je da su očigledno fantazija o proizvodu, a ne proizvod. Zapravo, fotografija uopšte i jeste fantazija o stvarnosti. Mi nikad nismo uspeli da odgonetnemo misteriju zamrznute slike. Ali kod tradicionalne “komercijalne” fotografije, ova savršena fantazija o životu je uvek bila znatno izraženija.

Fotografija bez pretenzija

Lična fotografija je od svog nastanka bila usmerena ka beleženju života. Sa prvim Kodakovim kamerama više nije bilo potrebno posedovati brojne instrumente kao što su velikoformatna kamera, stativ, crne tkanine, pozadine, pregršt hemikalija i sl. Pomoću njih je svako mogao da se bavi fotografijom, pa je i sve više žena, domaćica počelo da beleži dnevni život u kući (u to vreme fotografija je skoro u potpunosti bila zanat muškaraca) — portrete dece, rodbine, kućne detalje itd.

Bez obzira o kom se stupnju tehnološkog razvoja fotografije radilo, lična fotografija je uvek pružala neposredan, iskren pogled na život. Doduše, u slučaju zvaničnih portreta može se pričati o poziranju i nameštanju, ali to već izlazi van okvira čiste neformalne lične fotografije (zvanični porodični portreti su bili dominantniji pre Kodakovih jednostavnih kamera, tj. pre stvarnog nastanka popularne lične fotografije).

Upravo ta neposrednost i jak osećaj bliskosti sa predstavljenim motivom predstavlja suštu suprotnost glamuroznoj fotografiji koja se trudi da stvarnost dovede do savršenstva, time izlazeći iz domena “stvarnog”.

Šta narod želi?

Kada se priča o fotografiji, u suštini se priča o ukusima. Da li je bolja neformalna fotografija para koji se ljubi u parku, ili isti takav njihov portret u studiju? Gotovo da je nemoguće reći, a da se rasprava ne raspline na stotinu strana. Kao profesionalni fotograf, vaša dužnost je da budete upućeni i da ne potcenjujete ni jedno ni drugo. A oni koji su odavno svhatili značaj te “bliskosti”, već primenjuju elemente iz takvih ličnih fotografija, u svoje komercijalne projekte.

Cela oblast fotografije sa nazivom lifestyle bavi se upravo interpretacijom lične fotografije. Tako imate fotografe koji namerno rade sa polaroidima, lomo aparatima i drugim starim fotoaparatima, da bi dobili alternativan izgled konačne fotografije. Uz to kombinuju i iskrivljene kadrove, osobe i predmete (malo) van fokusa, grubo sečene kompozicije i dodatne tonske manipulacije. Tako se dobija utisak da fotograf nije neki diplomirani profesionalni fotograf sa opremom od 50.000 evra i timom od 20 ljudi, već samo jedan od posmatrača ili učesnika događaja.

Time se posmatraču daje slobodan “prilaz” svemu što je na fotografiji. Ne radi se o savršenom top-modelu koga nikada nećete ni videti, a kamoli da vam se tako lepo nasmeši, već se radi o lokalnoj, prirodno lepoj devojci koju slobodno možete da pozdravite na ulici. Ne radi se o peni kafe koju može napraviti samo specijalista za pravljenje pene, već se radi o jutarnjoj opuštenoj kafici sa društvom iz zgrade.

Mnogi fotografi odbijaju da prihvate ovakvu vrstu fotografije kao “kvalitetnu”. Odmah će se čuti priča o pregorelom nebu, isečenoj ruci, nakrivljenom horizontu. Zanemaruje se snaga koju takve fotografije nose — snaga da prikaže onu auru, magijsku svetlost koja se na takvim fotografijama vidi, a koja na tradicionalno ispranim komercijalnim fotografijama ne postoji.

Naravno, primenjena fotografija uvek prati koncept proizvoda koji se plasira, što znači da se prema tome procenjuje koliko treba ići u “alternativu” a koliko u glamur. Međutim, slepo insistiranje na jednom (u našoj okolini, drastično na glamur-fotografiji), najpre govori o uskom shvatanju fotografije — (art) direktora, urednika i fotografa.

Upisivanje kodova lične fotografije

sven-jakobsen
foto: Sven Jakobsen

marc-trautmann-1
foto: Marc Trautmann

marc-trautmann
foto: Mark Trautmann

gerhard-linnekogel-fotografija-lifestyle
foto: Gerhard Linnekogel

gerhard-linnekogel-fotografija-lifestyle-2
foto: Gerhard Linnekogel

gerhard-linnekogel-fotografija-lifestyle-1
foto: Gerhard Linnekogel

anna-wolf-fotografija-lifestyle
foto: Anna Wolf

Sa druge strane, mnogi fotografi i art direktori već su prepoznali potencijal u ličnoj fotografiji, pa tako danas možete videti i kampanje koje u manjoj ili većoj meri koriste neke kodove lične fotografije. Pošto ovakva alternativna fotografija ne prija baš svačijem ukusu, ali opet pruža “ono nešto” što nedostaje suvoparnoj komercijalnoj fotografiji, mnogi su se dosetili da pronađu i pametno iskoriste izvesne kodove koje takva fotografija koristi. Ne mora nebo baš da pregori, a ni da se fotografiše Smenom 8. Dovoljno je da kompozicija ne bude suviše formalna (naizgled slučajno sečenje stopala, ruke ili glave, blago nakošen horizont i sl.), da se u prvom planu pojavi deo figure ili predmeta koji je skroz van fokusa (posmatranje scene “preko” nečega što navodno zaklanja kadar), da modeli ne stoje u zvanično-prihvaćenim top-model pozama, već da to budu fragmenti običnog kretanja, naizgled bez poziranja. Modeli ne moraju biti našminkani, ili neka imaju samo najosnovniju korekcionu šminku. I naravno, lens flare koji se navodno slučajno omakao objektivu, a koji je vrlo često stavljen u post-produkciji (a proizvođači objektiva se toliko trudili…).

Ovo je samo deo elemenata koje možete iskoristiti da vaša fotografija dobije na neposrednosti, što će svakako posmatraču približiti celu priču. A čik pogodite gde imate neiscrpnu količinu tih kodova? Tačno tako, u ličnoj fotografiji. Istoj onoj za koju možete čuti da ne vredi ničemu, da “treba tamo i da ostane” (citat sa jednog foruma) i da ni na koji način nema veze sa “profesionalnom fotografijom”.

Zaključak

Sve ovo ne znači da je lako napraviti dobru lifestyle fotografiju. Ne želim da kažem da će potpuni amateri napraviti bolju takvu fotografiju od profesionalaca, čak naprotiv. Amateri funkcionišu potpuno bez ideje o primeni te fotografije, i nije sve što oni naprave blizu dobrog. Ali principi po kojima oni nesvesno rade trebalo bi da budu polazište profesionalnim fotografima (koji su zainteresovani za ovu oblast), koji će svesno i sa namerom te principe “ukrotiti”.

A za to je potrebno znanje, i mnogo rada.

Be Sociable, Share!