WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Raditi besplatno?

Pre oko dva-tri meseca, u krugovima fotoblogera pojavio se niz tekstova na temu besplatnog fotografskog rada. Fotografi poput Čejs Džarvisa (Chase Jarvis) i Dejvid Hobija (David Hobby) naglašavali su prednosti rada “za džabe”, u smislu lične promocije, stvaranja novih klijenata, boljeg portfolia i sl. Ubrzo zatim usledio je i odgovor Džon Haringtona (John Harrington) u kome ih “proklinje” jer su njihove poruke na pogrešan način stigle do velikog broja entuzijasta. S obzirom da je besplatni rad i u našoj sredini tabu-tema, ne bi bilo loše da se o tome malo prodiskutuje. A očekujem i komentare vas koji imate iskustva sa ovim.

Sadržaj

Digitalna fotografija nije besplatna!

Jedna od zabluda koja se na neki pametni način podvukla mnogima pod kožu jeste da je sada napokon, nakon “odbacivanja” filma, razvijača i svih ostalih “konkretnih” fotografskih komponenti, i prelaska u digitalni svet — fotografija postala besplatna. Ne misle to samo oni neupućeni, oni koji žele da vam spuste honorar ispod minimuma, već i mnogi fotografi koji ulaze u industriju. A evo par razloga zašto digitalna fotografija nije besplatna:

  • digitalni fotoaparati koštaju u proseku između 1.000 i 3.000 evra,
  • iole kvalitetni objektivi koštaju u proseku oko 600 evra,
  • svaki fotoaparat ima “garantovan” broj snimaka, često ~100.000 — dakle, svaki snimak košta jer aparat polako “umire”,
  • koštaju svi dodaci koji su uglavnom neophodni — stativ, filteri, torbe, rančevi itd,
  • kompjuteri koji mogu da “sažvaću” velike količine velikih fotografija takođe koštaju,
  • softver kojim se fotografija obrađuje takođe košta, u zavisnosti od tipa obrade (ako zanemarimo piraterijsko nasleđe na ovim prostorima),
  • vreme koje je potrebno za prebacivanje fotografija na kompjuter, kao i vreme za konverziju iz raw u jpeg format, takođe koštaju,
  • i kao bitan faktor — košta znanje koje je neophodno da bi se svim ovim komponentama upravljalo!

Dakle, digitalna fotografija nije besplatna! Morate biti svesni — sva vaša oprema umire. Slobodno radite ispod cene, ili radite za džabe — ali onog trenutka kad vaš aparat od 1.500 evra prestane da radi, neće više biti smešno. Bogati roditelji su uvek dobrodošli, ali ćemo u ovom slučaju pretpostaviti da im je preko glave “još samo ovo, a baš mi treba” molbi.

Šta znači novac?

Novac “kupuje hleb”, a pored hleba i veći deo opreme koja nam je neophodna. Sa druge strane, novac je uglavnom barijera — određuje tok snimanja, direktno ili indirektno diktira kvalitet konačne fotografije. Što ne znači da smo mi dobri fotografi ako imamo veliki budžet i obrnuto, ali u primenjenoj fotografiji, budžet koji nam se daje u najvećoj meri određuje šta na snimanju možemo, a šta ne (vreme je takođe jako bitan faktor, ali o tome drugi put).

U tom kontekstu je i pričao Dejvid Hobi o razlozima zašto bi trebalo da razmislimo o besplatnom radu:

Ček je dobra stvar. On stavlja hranu na sto i održava biznis. Ali taj isti ček vas može sprečiti da se razvijate u pravcu u kom želite da se razvijate. Trik je u tome da pređete iz onog što sada fotografišete (i kako) u ono što želite da fotografišete (i kako).  A najbrži način za to je da odbacite nešto novca.

Dalje, Dejvid u prvom načelu definiše šta on kao fotograf želi da radi (fotografisanje portreta u ambijentu), i dolazi do zaključka da je najlakši način da dođe do inače nepristupačnih modela — da to ne radi za novac. Dozvoljava svom modelu da te fotografije koristi, ali ne ako će biti korišćene u komercijalnim kampanjama, katalozima i sl. U tom slučaju bi moralo da mu se plati — i ovo je vrlo bitan momenat koji će mnogi kasniji čitaoci skoro zanemariti. Jer, jedno je da vi za vaš projekat nešto uradite besplatno, i to poklonite u nekomercijalne svrhe, a drugo ako te fotografije uđu u kampanju koja košta 10.000 – 100.000 evra, u kojoj su plaćeni svi osim vas. Onda ste vi jednostavno rečeno, iskorišćeni.

Vaš portfolio je vaš posao, i obrnuto

Nešto zanimljivo što je Dejvid u svom tekstu pomenuo vredi podebljati: Neće vas unajmiti za fotografije koje već nemate u svom portfoliu. Nikome ne vredi prazna priča, i osim u retkim slučajevima kada neko zna da vi “fotkate svašta”, neće vas zvati za one poslove koje već ne možete da pokažete u svom portfoliu. Tu se vidi zašto fotografi stalno ponavljaju — radite na svom portfoliu, jer vam on donosi posao! Ako se pitate zašto ne dobijate one poslove koje želite (pod uslovom da vam je promocija na nivou), pogledajte vaš portfolio — da li možete klijentima da pokažete to što želite da radite?

U tom kontekstu, raditi besplatno kako biste izgradili portfolio u onim oblastima u kojima to ne možete kada je novac u igri — je sasvim opravdano. Međutim, budite oprezni u obimu portfolia. Nema smisla besplatno fotografisati 200 portreta kako biste ga napunili. Napravite ih 10, pa sa tih 10 tražite regularno plaćen posao.

Etiketa “besplatnog fotografa”

Ako radite besplatno, pre ili kasnije ljudi će vas smatrati za besplatnog fotografa — nekog ko će sve uraditi, bez novca. Ali tu nije kraj. Razni urednici, direktori, menadžeri i uopšte klijenti će početi da misle (tj. već misle) da se za dobru fotografiju ne mora platiti, jer ima gomila onih koji će to raditi besplatno. Nije štos u tome što ćete besplatnim radom uzimati tuđi posao, već i sami sebi činite medveđu uslugu. Čim počnete da naplaćujete (a to je naravno, neminovno), “verni klijenti” će vas napustiti jer će naći nekog drugog besplatnog fotografa.

Postoji način da izbegnete tu etiketu besplatnog fotografa — ako svoje besplatne usluge dajete za svoje projekte, a ne za tuđu narudžbinu. Dakle, vaša ideja, vaše vreme, vaše fotografije. A ako se nudite da drugima njihov posao radite besplatno, budite upozoreni!

Zanimljive ideje i zaključke je u svom tekstu iznela i Mišel Gudmen, samostalni fotograf sa 16-ogodišnjim stažom.

Raditi besplatno, za njih

Često čujemo fraze kojima nas lukavi poslodavci navlače na besplatni rad.
Evo nekih:

  • Potpisaćemo te,
  • To će ti biti odlično iskustvo,
  • Biće još posla, pa ćemo te zvati,
  • Preporučićemo te drugima…

I vrlo često mladi i neiskusni fotografi nasedaju na ove žvake. Verujte iskustvima mnogih — niko vas nikada neće zvati jer vas je “video potpisanog” bilo gde, u časopisu, novinama, na filmu ili na Internetu. Zapravo, na Internetu donekle i imate šansi (pogotovo ako je postavljen link ka vašem sajtu). Sindrom “odličnog iskustva” je svakako precenjen, osim kada se zaista radi o nečemu što nikada niste radili i do čega je teško doći. A ako vam kažu da će “biti posla, pa ćemo platiti”, bežite! To se jednostavno ne dešava. I ako vas budu zvali, nemojte misliti da će vam nuditi regularan honorar.

Ovo je dobar trenutak da razjasnimo neke stvari: cilj besplatnog rada je da vi napredujete kao fotograf, radeći one projekte koje vi želite i koji će vama doneti korist. Česta zamka je Njima ću uraditi besplatno, da bih ušao u “tu industriju”. Uopšte nije svejedno kako ćete ući u “tu industriju” — kao neko ko radi besplatno? Kao neko ko će raditi za bilo koji honorar? Morate znati da će vas ljudi mnogo više ceniti ako i vi cenite vaš rad. Ukoliko zaista pristanete da radite besplatno, da biste se progurali u određeni krug ljudi i dešavanja, budite vrlo oprezni u vezi vašeg ugleda. Jasno stavite do znanja da vi niste naivni fotograf koga novac ne zanima, i koji će sve raditi samo da se vrti oko određenog kruga ljudi. I budite ubeđeni u to da svi oni debelo plaćaju ostale servise (štampanje, reklame, osnovne materijale, promocije itd), i da ne postoji realan razlog zašto ni vi ne biste bili plaćeni.

Ako već pristanete da radite besplatno kako biste ušli u određen krug ljudi (kao što smo već rekli, ako taj krug zaista ima neki ugled, budite sigurni da ima i svote novca), onda tražite adekvatnu naknadu. Ako to nije novac, onda može biti promocija. Neka ubace vašu vizit-kartu u njihov katalog i ostali promo-materijal, neka izradu/kopiranje fotografija preusmere na vaš studio, neka stave vaš baner na njihov sajt, ili slično. Nemojte se zadovoljiti običnim malim potpisom ispod fotografije, jer je odnos dobitka u tom slučaju drastično na njihovoj strani.

Često vas prilikom fotografisanja promocija, žurki i sličnog, pitaju da im narežete sve fotografije na CD, pa bi vam čak učinili i time što bi vam kupili prazan CD, da se ne trošite. Ne treba posebno isticati koji je ovo vid iskorišćavanja u pokušaju. Ako vam to traže “obični ljudi” koji samo žele da imaju svoju fotografiju sa žurke, vi im možete reći da pogledaju na vašem sajtu kada objavite, a možete se i potruditi da smanjene fotografije (do 1024px) postavite na neki online foto-servis odakle ih mogu preuzeti. Na svaku fotografiju nalepite “watermark”, kratak tekst u formi “foto: Ime i Prezime, 2009. www.mojsajt.com” ili slično. Ukoliko to uparite sa dobrom galerijom ili sajtom, može koristiti u tom smislu što će se za vas pročuti da radite žurke. Preporuka “od usta do usta” je najvrednija, a da biste to ostvarili nije dovoljno samo da nekome date fotografije – već i da im “prezentujete” fotografije zajedno sa vašim uslugama.

A ako vam fotografije traži vlasnik kluba, restorana ili kafića, nikako mu nemojte slepo dati fotografije. Možete mu poslati nekoliko smanjenih fotografija sa te večeri, a za ostalo tražite adekvatan honorar. Budite upozoreni da, što je mesto poznatije i popularnije, veća je šansa da su njihovi vlasnici klasični izrabljivači, koji i pored astronomskog profita ne žele da daju ni minimalac za profesionalne fotografije.

Raditi besplatno, za sebe

Do sada smo videli kako izgleda kada vas poslodavci navlače da besplatno radite za njih. Drugi vid besplatnog rada, onaj “isplativiji”, je rad za sebe. Portfolio je jedna od najvažnijih karika u vašem poslovnom uspehu. Rad na ličnim projektima je takođe jedan od najboljih načina da dobijete onaj posao koji vi želite. Ali vrlo često vam za to niko ne bi platio, barem ne u početku. Ako se ponudite da radite besplatno, jer vam takve fotografije trebaju, imate malu prednost.

Ali daleko od toga da ste potpuno “nadmudrili” klijenta. Da bi neko na to pristao, mora da ima nešto zauzvrat. Najčešće, fotografije.

Jedna opcija je da mu narežete fotografije sa snimanja na CD. A druga opcija je da mu fotografišete nešto drugo što njemu možda više treba. U oba slučaja budite vrlo oprezni. Naglasite jednu stvar: vi to radite besplatno, za nekomercijalnu svrhu. Šta god da vam klijent traži zauzvrat, treba biti proporcionalno. Ako traži fotografije sa snimanja, one ne smeju biti upotrebljene u komercijalne svrhe (katalozi, bilbordi, brošure, reklame u novinama, magazinima itd.) niti prodate trećoj stranci. Ako vam traži da mu fotografišete nešto drugo, to takođe ne sme biti upotrebljeno u komercijalne svrhe.

To ne biste smeli da dozvolite jer biste onda vi bili iskorišćeni. Radili biste besplatno, a klijent bi zarađivao. Daleko od toga da samo vi treba da imate korist, već naprotiv — svaka strana treba imati neki interes, ali taj interes treba biti proporcionalan. Evo primera koji je naveo Dejvid Hobi, a kasnije dopunio/izmenio Džon Harington — radi se o kuvarskom blogu na koji je Dejvid naišao:

Zašto se ne bih povezao sa njim [autorom bloga], i napravio seriju portreta kuvara u nekim od tih restorana? Da njegov blog izgleda pristojno, kao neki kuvarski magazin, da napravim zanimljiv projekat u mom portfoliu, i povežem još više ljudi sa sjajnom lokalnom hranom?

Odgovor: nema razloga zašto ne bih mogao, ako izbacim novac iz kalkulacije. Ako čekam novac, ovaj projekat se nikad neće desiti. Ali izbacite novac, i može se desiti u jednom dahu — i u skladu sa vašim vremenom.

Morate priznati da je ideja jako dobra. Siguran sam da se i u vašoj okolini može naći sličnih ideja — podržati lokalnog zanatliju, prodavnicu, inicijativu… Ono što ostaje nejasno, razjasnio je Džon Harington:

Dejvid je u pravu, taj blog nikada neće unajmiti profesionalnog fotografa. Prvo, da je Dejvid hteo da napravi neke sjajne portrete kuvara, ili da je hteo da uđe u fotografiju hrane, mogao je da kontaktira kuvare i restorane i da ih pita da uradi njihove portrete. Kada bi ga pitali “Za šta?”, a on odgovori “Zato što ja to želim”, kuvar neće baš pustiti nekog tipa sa rasvetom i opremom da mu uzima dragoceno vreme, samo zato što on tako želi.

Kuvar će reći “OK, ali želim i ja da te fotografije koristim za sebe”, što bi u početku možda i zvučalo u redu, ali ono što on zapravo govori je “OK, ali za uzvrat želim te fotografije da koristim na svom sajtu, u brošurama, meniju i na reklamama”, i tada to već ne zvuči dobro.

Ako bi Dejvid kontaktirao autora bloga i ponudio da fotografiše ono o čemu on piše (besplatno), onda bi kuvar dobio nešto (publicitet), autor bloga bi dobio fotografije besplatno, a Dejvid iskustvo i svež materijal za portfolio. Loša okolnost je ta što bi, u slučaju da autor bloga postane urednik nekog časopisa o hrani, sada mislio da je fotografija besplatna.

Dakle, to su dva različita načina da se urade fotografije kuvara u restoranu, s tim što je jedan na korist, a drugi na štetu fotografa. Ako bi fotograf direktno otišao kod kuvara, ovaj bi (verovatno) hteo te fotografije upotrebiti u komercijalnu svrhu. Fotograf radi za džabe, kuvar profitira. Drugi način je preko autora bloga. Kuvar ne koristi u komercijalne svrhe, autor bloga osveži izgled svojih članaka, a fotograf dobije svež portfolio. Doduše, ako autor bloga na svojim stranicama ima dosta reklamnog prostora (koji opet, dobija i zbog lepših fotografija), trebalo bi razmisliti o procentu.

Kada raditi besplatno?

Ovo pitanje se samo po sebi nameće. Nije lako reći, jer se radi o bitnim stvarima – novcu, ugledu, portfoliu… Ono što uvek morate imati u vidu je korist. Ako neko vas zove i traži da radite bez honorara, tražite adekvatnu i realnu nadoknadu. Mali potpis ispod fotografije to u velikoj većini slučajeva nije. Možete dostaviti kompletan račun za uslugu, i onda u toj vrednosti tražiti nadoknadu (ako je račun npr. 800 evra, onda svakako zaslužujete više od malog potpisa u katalogu). A ako radite neki svoj projekat kojim biste dopunili svoj portfolio (što svakako preporučujem što češće), onda se pazite kako će vaše fotografije biti korišćene. Iako deluje logično da ih klijent dobije “na korišćenje”, morate definisati tačnu krajnju namenu. Besplatnim radom možete dobiti nečiju naklonost, ali je diskutabilno kakvu.

Ako na primer, lokalnom kafiću besplatno uradite fotografije – ambijent, hrana i piće itd – sa planom da će vas oni kasnije zvati da svakog petka fotografišete njihove žurke, verovatno će se desiti da će vam ponuditi nisku cenu, ili opet tražiti besplatno. Zato svaki put kad radite besplatno, a to ne bi trebalo da bude često, napomenite cenu svoje usluge, i da za sledeći anganžman očekujete regularan honorar.

Udruživanje sa prijateljima je jako korisno za početak. Recimo, vaša drugarica je modni dizajner ili kostimograf (npr. student). Oni prave sjajne stvari, do kojih vi inače ne možete doći. Ukoliko nemate plaćenog posla, i u portfoliu nemate neki tip modnog brend kataloga, ovo je dobra prilika. Zajedno smislite dobar koncept (imate svu slobodu, što je prava retkost) i uradite nešto na šta biste dugo čekali u komercijalnom poslu. Njoj ćete pomoći, ali i sebi. Naravno, nemojte ovako raditi u nedogled. Kada ona počne da prodaje svoje modele, i vi prodajte svoje fotografije.

Zaključak

Prednost besplatnog rada je u tome što možete lakše dobiti pristup određenim ljudima i mestima. Tako možete osvežiti vaš portfolio upravo onim projektima koje biste inače hteli da radite za novac, što vam daje prednost nad drugim fotografima kojima je portfolio prepunjen “daily job” fotografijama. Pri besplatnom radu morate biti oprezni, jer možete lako biti iskorišćeni. Vaša dobra volja da radite besplatno, a nečija dobra volja da na tome zaradi. Kad god jedan profitira, mora i drugi. Takođe, veliki problem besplatnog rada je u tome što će vas klijent uvek posmatrati kao “besplatnog” ili u najbolju ruku “jeftinog” fotografa, ali ne samo to — biće ubeđen da za dobru fotografiju ne mora (uopšte) da plati! A to se vraća kao bumerang.

Priča o besplatnom radu je vrlo opširna. Voleo bih da svako ko ima iskustva sa ovim stvarima doda i svoje mišljenje u komentare, da bi i ovaj članak bio potpuniji.

Literatura

Pošto su diskusije na stranim blogovima poprilično dugačke za prepričavanje, ja bih vam savetovao da ih, ako ste zainteresovani za ovu temu, pročitate redom.

Chase Jarvis: Will work For Free?

David Hobby (Strobist): Four reasons to consider working for free

John Harrington (Photo Business): Working for free

Matt Brown: Free is killing me!

Michelle Goodman: When to work for nothing?

Be Sociable, Share!