Comments on: Značaj javne diskusije o fotografiji

By: Geza

Geza — Mon, 22 Jun 2009 09:54:23 +0000

Dobar tekst koji gađa pravo u metu. Iz ličnog iskustva znam koliko je teško dobiti pravu konstruktivnu kritiku. Veoma mi je pomoglo kada su konačno na mojoj poslednjoj samostalnoj izložbi neke moje kolege javno iznele svoje mišljenje o mojoj lošoj obradi fotografija u CS-u. Čak smatram da bi bilo jako dobro da se svaka izložba završi nekom vrstom diskusije jer je to jedini način da autor sledeći put bude bolji i da vidi kakvu je reakciju izazvao kod publike. Na žalost, uglavnom naš balkanski mentalitet na nož dočekuje svaku pa i najdobronamerniju kritiku. Ovde se postavlja i večito pitanje kompetentnosti kritičara. Jako je bitno da li se sam kritičar bavio tom vrstom fotografije i da li je oseća. Internet je kao medij obećavao da će pojačati ovu interakciju ali svedoci smo da je na domaćim foto forumima i sajtovima posvećenim fotografiji sve teže naći konstruktivnu kritiku. Seti se samo na Dizajnzoni u šta se pretvorio pokušaj otvaranja ovakve teme .
Evo ja imam i jedan konstruktivan predlog. Sa mog sajta iz dela BEST OF izdvoj po tebi moju najgoru i najbolju fotografiju. Ako želiš možeš ih u svetloj komori javno iskritikovati. Ovo bi možda bio i poziv drugim autorima da pokažu sličnu vrstu hrabrosti. Bilo bi jako dobro da u okviru istog teksta ja napišem i svoju repliku odnosno da pokušam da odbranim ili ne odbranim svoj rad. Ako od ovoga ispadne nešto zanimljivo evo tebe u NS-u na mojoj budućoj izložbi gde ćemo to ponoviti IN VIVO.
Ovo nije baš kritika kompletne srpske fotografske scene, ali lavina uvek nastaje od grudve koja se prva zakotrlja niz padinu .

By: Darko

Darko — Wed, 03 Jun 2009 16:47:25 +0000

Dobrodošao! Mailing lista će uskoro biti aktivna, a u svakom slučaju preporučujem RSS izvor (ako koristite RSS čitače, što inače preporučujem). Pozdrav!

By: Darko

Darko — Wed, 03 Jun 2009 16:44:25 +0000

Mislim da ne bismo smeli da stavimo na javni server, ali možda se sa izdavačima može srediti neka Creative Commons licenca, ne znam. Problem je što je većina stranih izdavača, i nešto sumnjam da bi imali sluha za to…

Ali ako išta legalno iskombinuješ, slobodno se javi, ja sam za.

By: Željko Naić

Željko Naić — Wed, 03 Jun 2009 16:31:00 +0000

Darko, mislim takođe da bi bilo neophodno da poradimo na formiranju jedne elektronske fotografske biblioteke, koja bi bila dostupna svima. Što se tiče autorskih prava izdavača, ne znam da li bi bila povređena ukoliko se te kopije ne bi koristile u komercijalne svrhe, već samo u obrazovne?

By: Edvard

Edvard — Wed, 03 Jun 2009 16:25:17 +0000

Vrlo mi je drago sto sam dosao do vaseg sajta! Drugar mi je poslao link, posto zna da zivim za fotografiju i pokusavam da i zivim od nje. Potpuno se slazem da je velika potreba za javnu (i ne javnu takodje) diskusiju o fotografiji. I to u svim sferama fotografije, od tehnoloskih pitanja preko pravnih do umetnickih pitanja. Bilo bi pozeljno da imamo nekoliko obarzovanih i kvalitetnih kriticara fotografije. Bez kritike nema umetnosti.
Igrom slucaja poznajem dosta fotografa iz Madjarske, posto sam ziveo tamo nekoliko godina, i ni oni nisu zadovoljni stanjem u sferama fotografije u toj zemlji, mada su svetlosnim godinama ispred nas! Nisam optimista u pogledu buducnosti fotografije u Srbiji, ali nisam ni apatican. Rado bih ucestvovao u diskusiji kad jednom dodje do toga! Slobodno me stavite na mejling listu, ako imate. Sve najbolje!

By: Darko

Darko — Wed, 03 Jun 2009 14:55:28 +0000

Da, dobro je pitanje “Kome?”. Krajnja “meta” jesu nosioci fotografije (urednici, predsednici, kustosi itd). Ali pošto je do nekih od njih malo teže doći, onda se može krenuti obilaznicom. Prvo doći do javnosti, privući je za nove teme i proizvode, a kada počne javnost da se okuplja, doći će i “ovi”.

Prosto ih naterati da zakucaju na vrata.
Zvuči idealno, ali nije nemoguće. Sve u svemu, na bilo koje načine pokušavati, ići svuda, pričati i pokazivati svima, opšta ofanziva. Recimo, ako pričamo o dokumentarnoj fotografiji, mogli bismo se povezati sa mladim i ambicioznim novinarima, koji žele da rade nešto drugačije. Tako bismo imali veći impakt…

(p.s. U vezi pisama. Da bi objavio nečije pismo, urednik mora da ima dozvolu autora, što se, koliko sam razumeo, nije desilo.)

By: Željko Naić

Željko Naić — Wed, 03 Jun 2009 14:44:27 +0000

Ne znam kako bismo mogli da pričamo o toj temi, iz ove pozicije. Izgleda mi da u Srbiji preovlađuje jedan osećaj bespomoćnosti, ne samo kada je fotografija u pitanju, već generalno stanje u društvu. I izgleda da smo digli ruke. Ne sme to tako, znam, moramo vikati “buđenje!”, ali kome? Svi smo svesni uzroka, kome ne možemo prići. Ivani su pisali, kažeš, mnogi beogradski fotoreporteri, i ona je to napisala u novom broju Refoto, ali nijedno pismo nije objavljeno. Niko neće da stane iza svoje muke. Da li se plaše (sumnjam), ili misle da je uzaludno žaliti se na trenutno stanje?
Možda je jedno od rešenja formiranje male grupe ljudi sličnih nazora, voljnih da se bave stvarima koje smatraju važnim, uprkos marginalizaciji od strane “glavne struje”. A kanala za promociju ima dovoljno.
I kada takva jedna grupa ljudi sakupi nekoliko desetina printova, iza kojih s ponosom može da stane, onda može početi da lupa na vrata i da konkuriše za izložbe, ili knjige. I na takvim izložbama/promocijama može da organizuje okrugle stolove, na koje će, između ostalog, biti pozvani i relevantni ljudi.
Kako inače da nateramo nekoga da priča o stvarima za koje smatra da nema sagovornike?