Comments on: Novi seoski motivi?

By: Poziv za učešće u radionici “Život sela: fotografija i savremeni seoski motivi” | Svetla Komora: magazin primenjene fotografije

Tue, 08 Jun 2010 12:43:31 +0000

[...] Više o ideji koja stoji iza radionice možete pročitati u prethodnim člancima: Radionica na temu savremene seoske fotografije i Novi seoski motivi. [...]

By: Radionica na temu savremene seoske fotografije | Svetla Komora: magazin primenjene fotografije

Wed, 26 May 2010 14:14:23 +0000

[...] svom tekstu Novi seoski motivi objasnio sam zašto mi je muka kada gledam u kom pravcu se „neguje“ fotografija sela: [...]

By: Lekic

Lekic — Tue, 22 Sep 2009 18:53:22 +0000

Prva fotka je naj interesantnija,motivi za nas i gde cemo smestiti komp;-)

By: Darko

Darko — Tue, 15 Sep 2009 15:58:41 +0000

Nisam zamišljao da će diskusija baš otići na “nas” i “njih”, ovo se odnosi na sve koji se bave selom.
Slažem se da je cilj svake diskusije da se ostvari i u praksi, ali to je daleko izvan moći jednog blogera. Podsticaj na razmišljanje je dragocen, bez toga nema nikakvih promena. Ali je malo pretenciozno očekivati da ću ja da vučem ljude za rukav

Nuđenje drugačije vizije o selu je upravo vrednost ovog članka, što ne znači da je ovo “moje” ispravnije od onog “njihovog”. Radi se samo o potrebi za balansom.

By: Zeljko Naic

Zeljko Naic — Tue, 15 Sep 2009 15:14:44 +0000

Nije problem u “njima”, problem je u “nama”. Entuzijasti koji se bave snimanjem na selu rade to kako umeju, to jest kako su naučili. Imaju svoju estetiku, koju su negovali decenijama. Mi možemo smatrati kako je to jedan okoštali pogled na svet, ali dok ne ponudimo drugačiju viziju, mislim da nema potrebe da pričamo kako bi to trebalo bolje i studioznije. Oni su bar organizvani, okupljaju se i jedu ćevape, izlažu fotografije i o njima se priča. A meni je dosta otvaranja raznih diskusija, koje nikad ne dovedu do jasno definisanog zaključka, kamo li do realizacije bilo kakve akcije. Na kraju, ne bih da budem pogrešno shvaćen, pa ću pojasniti da podelom na “nas” i “njih” ne želim da predložim da smo nepomirljivo polarizovani. Svako od “njih” je dobrodošao u svakoj akciji koju budemo organizovali “mi”. I tu je upravo problem, jer kategorija “organizovani mi” ne postoji.

By: Darko

Darko — Wed, 09 Sep 2009 23:03:42 +0000

Svakako podržavam promociju sela na Internetu! Malo sam zbunjen da li se radi o konkretnom salašu Bošnjak, ili, kako piše na sajtu, o salašima uopšte.

Pišem vam e-mail upravo.

By: Salas Bosnjak

Salas Bosnjak — Wed, 09 Sep 2009 19:32:12 +0000

Imam jedan zanimljiv sajt koji polako popunjavam zanimljivim slikama
http://www.salas.org.rs
Predlazem da ga poseti i pogleda kompletno, svaki dobronamerni komentar ili kritika je dobro dosao.
Uskoro cu ga obogatiti novim slikama na temu Panonski motivi i o zivotu na temu salasa

By: Darko

Darko — Wed, 09 Sep 2009 12:27:38 +0000

Nisi odlutao!

Što se tiče subjektivnih pogleda na stvarnost, ja bih voleo da ih bude više, samo da ne budu pod okriljem objektivnosti, kao što je to bilo sa NG člankom.

I potpuno se slažem za sve ostale teme, malo je uopšte želje da se uđe u neko dublje shvatanje problema. Ali da se ne izgubimo u tim dubokim vodama, mislim da je sasvim moguće i realno da se napreduje, najpre diskusijom koja bi mogla da pokrene ljude da razmišljaju. A posle ćemo videti…

By: Darko

Darko — Wed, 09 Sep 2009 11:38:46 +0000

Hvala na ispravci i preporuci knjige.

Slažem se da ne postoji abnormalna potražnja fotografija sa sela, ali kao što bi rekli marketing stručnjaci “potražnja se stvara” Ne kažem da je to na fotografima, to se više tiče biznis aspekta – marketing i turističkih agencija, magazina, medija uopšte, ministarstva itd.

Sa ovim člankom nisam baš hteo da se fokusiram na to kako takve fotografije prodati (da se ne rasipamo mnogo u okviru jednog članka, ali o tome može biti reči ubuduće), već sam hteo da skrenem pažnju da oni koji nalaze te motive i sadržaje koje će zabeležiti, treba da razmisle o tome. Najpre zato što prisustvuju nečemu što se aktivno menja i nestaje, a uglavnom beleže iluziju o tome.

Slažem se da ne treba to prepustiti samo entuzijazmu pojedinca, zato i imamo nacionalni fotografski savez, udruženja, klubove, takmičenja, nagrade. Ljudi na tim pozicijama bi trebalo da aktivnije motivišu fotografe.
A imamo i organizacije i ministarstva, kod kojih treba pokucati i pitati.

Ne bih rekao da samo zbog odsustva te široke podrške fotografi ne fotografišu “moderne seljake”, ali to svakako ima veliki uticaj. Plus naravno, odsustvo razmišljanja o temi, na šta opet utiče više faktora: loši konkursi, manjak diskusije o fotografiji, fokus na tehnici i tehnikama snimanja/obrade, površnost u radu itd.

I hvala na citatu, moram da ponovim

Pogledaj me mala moja, na meni je nova coja mala moja, na meni je nova coja i opanci..pogledaj me mala moja

By: Igor Motl

Igor Motl — Wed, 09 Sep 2009 11:02:42 +0000

Odličan tekst Darko i u potpunosti se slažem sa tobom i apsolutno podržavam svakoga ko posluša tvoj savjet. Međutim, postoje simptomatične situacije i slučajevi koji sve napore poput ovog tvog, bacaju u vodu. Vjerujem da postoji populacija fotografa koja će, ugledajući se na članak NG koji si pomenuo, pasti pod uticaj izmještenog pogleda na stvarnost (a ništa lakše nego fotografijom predstaviti subjektivan pogled na svijet). U instant vremenu u kakvom živimo, mnogo je jednostavnije otputovati na nekoliko sati, par kilometara od nekog većeg grada, snimiti klišeizirane detalje i zadovoljno otići kući. Uostalom, i sam si ispričao cijelu priču. Da je selo jedini problem, mislim da bi se sve riješilo vrlo brzo i lako. Gotovo svaka tema kod nas, nosi slično breme. Romska populacija (ili prose, ili se prljava djeca igraju pored deponije smeća ili se svi zajedno vozikaju nekim čudnim i sklepanim prevoznim sredstvima), u gradovima (ugodna arhitektura, lijepe djevojke u pješačkim zonama, opet prosjaci i ulični svirači), itd. U svakom slučaju, javnosti su teško dostupne priče o stvarnim problemima ili dešavanjima, osim ako to nisu dešavanja od velikog nacionalnog, kulturnog ili nekog drugog velikog značaja. Da li se kod nas neko pozabavio svekolikim socialnim problemom “kladionica” i mladim ljudima koji svoju mladost tako “troše”. Da li je neko radio priču o mladim roditeljima “djeci koja rađaju djecu”, ili ipak sa druge strane, iznenadnim zanimanjem i mladih i starih za sportom u kojem naši pojedinci ili reprezentacije ostvaruju uspjeh ili obrnut slučaj kada uspjeh izostaje? Problem je što se priče moraju ispričati, a ne površno “poškljocati”. I naravno, usljed masovnog odlaska mladih sa sela, ono i kod nas postaje egzotika. Da bismo svijetu poslali pravu sliku o sebi, moramo prvo o sebi nešto da naučimo.
Valjda nisam odlutao ovim komentarom
Pozdrav,
Igor