U avgustovskom broju NIN-a, uglednog srpskog nedeljnika mogli ste pročitati zanimljiv tekst o tome kako Vlada Srbije “zeza krizu” raznim manevrima, bez realne reforme javnog sektora itd. Nas to naravno totalno ne zanima, ali nas može zanimati kako NIN takođe zeza krizu: upotrebom Fotošopa. Konačno, i mi “konja” za Photoshop Disasters trku imamo! (velika slika)
Razgovor između osobe X i osobe Y koja je na višoj poziciji od osobe X.
—Moramo da smanjimo troškove. Nećemo se još seliti iz ove skupe zgrade, počećemo od naslovne strane. Ne treba nam baš “kvalitetna” fotografija, može novinar da uzme digitalac pa neka nešto snimi. Ne, još bolje. Iskopajte iz arhive par fotografija pa neka dizajner to slepi u jedno…
(nakon par dana)
—Gospodine, neki bloger piše da su fotografije loše umontirane. Kaže da postoje fotelje koje su počele da se “dezintegrišu”, zatim da Dinkiću nekakav špic od stola izlazi iz glave, kao i da je premijeru Cvetkoviću iza leđa “ruka koja ga češka ili slično”. I ja mrzim te blogere, samo kukaju, ali mi se čini da je u pravu…
—Da te pitam ja nešto. Jel se tiraž prodaje? Prodaje se. A taj tvoj bloger kako ga zoveš, neka priča kada napravi svoju novinu. Uostalom, to je samo naslovnica!
Svako zeza krizu na svoj način. Teška su vremena naročito za medije (+ novi zakon koji srećom ne pominje lošu fotomontažu na naslovnoj strani kao privredni prestup), ali je težak odgovor na pitanje kako pravilno zezati tu krizu. Zapravo, “pravilno” i ne postoji. Ali čvrsto verujem da odgovor nije u degradiranju naslovne strane. Znam, mnogo je problema u funkcionisanju redakcije, pritisci su veliki… ali valjda postoji linija ispod koje se ne ide.
Igrom slučaja, imao sam priliku da pogledam naslovne strane NIN-a, od 1986-2003 (odprilike). Iako zbog motiva koji su se nalazili na brojnim naslovnicama za vreme devedesetih (konzumirano u kratkom roku – ne preporučujem!) i zbog kojih nisam mogao da se povratim narednih par dana, ne sećam se da je bilo zaista loše naslovne strane. Čak i te ratne. Koliko se sećam, fotografije su uvek bile jako dobre. Izgleda, nažalost, da gledamo krizu velikih razmera…
Možda će vas zanimati i:
- U ognjištu hiperrealizma: nastavak sage o projektovanoj istini
- Portfolio-review sa Donald Weberom, i novo okupljanje na Brodiću
- Iza kamere Dejv Hila
- Nacionalna Geografija i stereotipi
- Da li smo na početku kraja »fotošopiranja« ljudi?
Pa pazi, ne može se zameriti da ne idemo u korak sa svetom. Makar i po greškama u Fotošopu.
Žao mi je što je takva jedna novina koju sam rado čitao do devedesetih godina pala na tako niske grane. Ako si pratio naslovne strane NIN-a, seti se kako su izgledale osamdesetih godina. Da li su bili motivisani političkom estradom kao sada, ili kulturom.
Standardi su u globalnom padu.
Zezamo krizu, rezemo troskove i fotke za naslovnicu! Bruka!
Nije mi baš jasno iz teksta da li se sve ovo stvarno dogodilo ili je fotomontaža pokazna vežba blogerske moći?
U svakom slučaju retweetovala sam ćoškove i nepostojeće ruke
sve je “real time”
Ako naletiš slučajno na avgustovski broj, baci pogled. Baci i koji ćošak i ruku…
Hvala na RT
Haha, steta, bas bi dobro ispalo da nema tih “cut-ova”
))
Neko je bas imao kratak rok…
Pa ne znam, ja na toj slici i ne vidim po čemu oni “zezaju krizu”. Možda da se svi nešto smeju, ili okreću leđa ili ne znam šta… ali iskreno ne znam ni zašto je montirano ovo što je montirano, osim da napravi nekakav kontekst naslovu “Zezaju krizu—ovi ljudi dole”.
A za rok to sigurno
Mada, da bi se ovo kvalitetnije uradilo, trebalo je uložiti možda… petnaestak minuta više. Nekome ko zna da radi u Fotošopu.
Tacno tako… BAS kratak rok
Inace, ni ja bas ne vidim poentu u montazi, niti sta je time postignuto… Mozda da se nekako svi nadju u istom kadru, sta li?