WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Juče je na PDN Online objavljen zanimljiv članak o “tihoj moći” koju mikrosajtovi imaju u ličnoj/profesionalnoj promociji fotografa. Iako se na našem tržištu ne mogu očekivati tako veliki rezultati, iz očiglednih razloga (npr. procenat ljudi koji koristi Internet), ipak je zanimljivo razmišljati na tu temu. Jer, nekada je dovoljno da informacija dopre do samo jedne ili dve osobe i da se trud isplati.

Šta su mikro-sajtovi?

Fotografi obično na internetu imaju jednu prezentaciju. www.imeprezime.com. Ukoliko rade različite stvari, to se podeli po kategorijama ili albumima, obično “portfolio” i “personal”. Ako su uradili više različitih celina, onda su tu i zasebni “projekti”.

Taj princip kategorizacije je dobar jer se na jednom sajtu nalazi skup celog nečijeg rada, pa posetilac može da vidi i jedno i drugo i treće. Međutim, u poslednje vreme fotografi se odlučuju da za (neke ili sve) svoje projekte naprave posebne sajtove www.moj-super-projekat.com. Oni se zovu mikro-sajtovi (ili mikro-portfolio), jer prezentuju jedan specifičan projekat ili deo portfolia.

Kada jedan projekat ima svoj zaseban domen, i potpuno svoj dizajn, to daje posetiocima do znanja da fotograf zaista veruje u to što radi. Ne samo da je napravio zanimljiv projekat, već ga je doveo do vrhunca tako što ga je i prezentovao na način koji zaslužuje. Klijenti to takođe vole jer je ono što njih zanima uokvireno u jasnu celinu, prezentovano baš na način koji mu najviše odgovara.

Takav mikro-sajt mnogo bolje “komunicira” jer je vrlo konkretan i specifičan, i naizgled više orjentisan ka ideji nego ka fotografu. To je naravno samo prva impresija, ili kako reče Bruks Rejnolds: “to je svakako portfolio, ali do publike stiže u stilu Trojanskog konja”. Naravno da se radi o kvalitetnoj ličnoj promociji fotografa, ali se to radi pod okriljem jednog projekta. Ukoliko je projekat kvalitetan, može vrlo brzo stići do mnogo veće publike nego da je u okviru “kupus portfolia”.

I to je najveća prednost upotrebe mikro-sajtova: mnogo brži prodor do publike. Zašto se to dešava? Zato što se ljudi vezuju za brendove, a ovo zaista jeste pravljenje brenda. Dobar primer je projekat Filipa Toledana, Poslednji dani sa mojim ocem. Iako se radi o nečemu jako ličnom, za šta Filip ni sam nije slutio da će interesovati tako veliki broj ljudi, sajt je vrlo brzo počeo da dobija do 15,000 posetilaca dnevno. I drugi fotografi su tako za jako kratko vreme, zahvaljujući svojim mikro-portfolijima, stigli do velikih poslova, izlaganja u galerijama i slično.

Ukoliko se opredelite za “naše” tržište (zanimljivo kako ga i dalje možemo nazvati ex-YU), teško da ćete stići baš do te cifre, ali će uspeh svakako biti veći nego na tradicionalan kupus-način. Takođe, mora postojati realan razlog da napravite mikro-sajt—rad koji se na njemu predstavlja mora biti konzistentan, mora imati jak koncept. Ukoliko nemate dovoljno fotografija za tako nešto, nemojte (još uvek) gubiti vreme.

U svakom slučaju, razmišljajte o aktivnijem nastupu na Internetu, o izgradnji brenda. Tako ćete dobiti veći broj posetilaca i biti jasniji budućim klijentima… a svi znamo šta to u perspektivi može da znači…

Be Sociable, Share!