WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Izgleda je (napokon) nekome glave došlo “fotošopiranih” naslovnica i bilborda. Na više mesta u svetu se pokreću kampanje protiv prekomernog ulepšavanja ljudi, jer se ono dovodi u direktnu vezu sa poremećajima u ishrani kod mladih kao i osećajem inferiornosti. Liberalno-demokratska partija u Engleskoj predlaže kompletnu zabranu “fotošopiranja” za kampanje usmerene ka deci mlađoj od šesnaest godina, a u Francuskoj idu još dalje pa traže kaznu od oko 30.000 evra za one koji ne “etiketiraju” fotografiju upozoravajući publiku da je slika digitalno izmenjena. Kako se zaista boriti protiv veštačke predstave lepote i njenog štetnog uticaja, a da to nisu jeftine i neefikasne represivne mere?

Izgled mnogih naslovnih strana časopisa o lepoti.
(kliknite za veću sliku)

Prirodan, ne retuširan portret foto modela – da li vam u toj rečenici nešto ne štima? Lako bismo rekli da ne postoji profesionalna fotografija modela koja nije retuširana. Svaki portret koji je negde objavljen prošao je kroz taj proces. I u zlatno doba Holivuda i staklenih fotografskih ploča postojali su retuš-majstori. Možda bi se moglo reći da je u jednom trenutku bilo blago zatišje, ili makar tapkanje u mestu, a onda je na velika vrata došao Fotošop koji je i prosečnom korisniku omogućio da “ispegla” nečije lice do potpune plastičnosti, da za dvadeset sekundi nekome oduzme preko dvadeset kilograma i slično. Potpuno je očigledno da je to otišlo do neslućenih granica, pa se tako zamenjuju “loše” ruke, noge, glave pa čak i cela tela (povremeno se desi biser da se glava crnca stavi na telo belca, pa ostanu bele šake).

Ali nije smešno. U više istraživanja ustanovljeno je da se žene osećaju ružnim i nezadovoljnim nakon samo tri minuta gledanja fotografija sa naslovnih strana. Šablon je jednostavan: prikazati “savršenu” devojku (plastičnog lica, savršene kose, bujnih grudi, uskog struka i butina…) što će imati za reakciju “Ja ne izgledam dovoljno lepo.” Zatim ponuditi rešenje, bilo u vidu preparata ili tekstova u magazinu koji daju brze i lake savete, koji kao droga treba da ublaže taj negativan osećaj. Isti šablon koristi svaka industrija, ne samo industrija lepote.

ralph-lauren-photoshop-disaster-head-pelvis
Jedna od zapaženijih “Fotošop Katastrofi” poznata i kao “Čoveče, glava joj je veća od karlice!” Devojka je ubrzo dobila otkaz iz Ralph Lauren-a, zbog kako ona tvrdi toga što “nije dovoljno mršava.”

Verujem da bi većina nas rekla “Dosta više!” i podržala zabranu prekomernog retuširanja ljudi u reklamnim kampanjama. Zaista, kako sme da prođe reklama za kremu za podmlađivanje gde je (jedino) podmlađivanje urađeno u Fotošopu? Ali problem je neverovatno kompleksan. Da bih koliko-toliko načeo ovu nepreglednu temu, pokušaću da joj pristupim sa više strana. Prvo, važno je reći da problem postoji. Mladi ljudi, a naročito devojke, konstantno su izloženi napadu estetskih kodova industrije lepote. Bilo da se radi o magazinima, bilbordima, televiziji ili opštem uticaju društva. Oni koji vode industriju reći će vam da “to narod traži, niko neće da gleda ružne osobe”, što nije nikakav izgovor – svaki marketing stručnjak zna da se potreba stvara. A izbor tipova lepote neverovatno je sužen, pa svaki deo tela treba da izgleda baš tako i nikako drugačije. U jednom istraživanju ogromna većina devojaka je rekla da bi volela da je na naslovnoj strani videla tip devojke sličan njoj. Toliko o raznovrsnosti.

Semiologija problema

Fotografija svakako ima jednu od glavnih uloga u kampanji kojom industrija želi da nametne svoj proizvod kao neophodan. Ali fotografija nikad ne bi mogla da funkcioniše sama za sebe. Ona je deo naslovnih strana, reklama, prospekata, ona je primenjena. Zajedničku ulogu imaju i drugi kodovi: nazivi proizvoda, časopisa (sam naziv Beauty direktno implicira da je osoba prikazana na toj naslovnoj strani “simbol” lepote), teme o kojima se priča u časopisu, reči koje se često ponavljaju (brzo, lako, savršeno, lepota, seks…) i slično. Dakle, fotografija je samo jedan vojnik u armiji kodova kojom se napada pojedinac.

To je glavni razlog zašto je ova tema toliko kompleksna – ogroman broj faktora utiče na poruku. Semiološki gledano, fotografija je skup kodova koji takođe pozivaju na istorijske, kulturološke, estetske i druge reference. Ona tako i dobija svoje značenje – ne radi se samo o vitkoj plavuši u bikiniju. To je dostupna, seksipilna devojka bez ijedne fizičke mane, na naslovnoj strani časopisa o lepoti. Svaki njen pokret učestvuje u stvaranju poruke – otvorenost usta, položaj ruku, pogled, oblik tela, prikazivanje grudi, stomaka, zadnjice itd. Dalje, to je svetski časopis na čijim se koktelima pojavljuju poznate ličnosti. Oni prave nagradne igre, sponzorišu kulturna događanja. Ta devojka sa naslovne strane nikada ne može predstavljati sebe samu, čak i kada se radi o poznatoj ličnosti – ona uvek poprima nova značenja, nova imena. Tako složen sklop faktora koji grade poruku jeste odlika svake fotografije, pa i ove na naslovnoj strani ili u reklamnoj kampanji.

Primer kako se za časopis "Southern Beauty" koristi fotošop u uklanjanju svih, pa i onih osnovnih karakteristika lica i tela.
(kliknite za veću sliku)

Komercijalna fotografija se tradicionalno ne čita kao doslovna (kao npr. dokumentarna), već kao simbolička. Ako bismo uzeli modnu ili neku vrstu glamur fotografije koja je digitalno “unapređena”, ne bismo to shvatali kao krivljenje istine, jer istina u takvoj fotografiji nikad nije ni postojala. Samom idejom, izborom modela, osvetljenjem i retuširanjem mi smo svesno konstruisali novu istinu, smislenu i ubedljivu. Nismo hteli da kažemo “da, ovaj poznati model izgleda identično ovako u ovoj haljini”, već “ovo je karakter ljudi kojima smo namenili haljinu” ili slično.

Međutim, ako bismo istu tu fotografiju izvadili iz konteksta mode, i stavili na naslovnu stranu časopisa o lepoti, uz naslove kao što su “Kako do savršene kože; Idealna linija u 5 koraka; Šminka za svaku priliku” itd, onda bismo stvorili potpuno novi kontekst. Tada bismo fotografiji nametnuli bukvalno, realističko značenje, jer ceo časopis šalje poruku da se radi o nečemu realnom, što svako od nas može i treba da uradi za sebe. Više ne bi bilo svejedno da li su modelu digitalno povećane grudi, smanjen struk, ispeglano lice… Naš časopis se bavi realnim životnim problemima (lepota), i naslovna strana to treba najbolje da predstavi. Ako tada “prodajemo” veštačku, prenaglašenu lepotu koja u realnosti ne postoji niti može da postoji, onda moramo preuzeti odgovornost za efekte koji iz toga slede.

Etiketa

U borbi protiv štetnih uticaja medija na razvoj ličnosti mladih ljudi, neki predstavnici vlasti u Engleskoj i Francuskoj su se (odvojeno) posvetili regulisanju retuširanja fotografija. To je svakako dobar korak, mada se postavlja pitanje koji način bi imao stvaran efekat. Zamislite da ispod svake retuširane fotografije mora da stoji “ova fotografija je retuširana tako da promeni fizički izgled osobe”, zajedno sa nekakvom oznakom A1-A5, gde je 1-5 visina obrade (1=ton i kontrast, 5=fizička nadogradnja). A ako ne označite pravilno, možete platiti kaznu od preko 30.000 evra. To je predložila Valeri Bojer iz Sarkozijeve partije, a podržalo oko pedeset poslanika.

Primer etikete koja bi upozoravala posmatrača da je fotografija izmenjena. Možete li reći šta je tačno izmenjeno baš Fotošopom?
(foto: Darko Stanimirović. Kliknite za veću sliku)

Koji bi tačno efekat ova etiketa imala? Da smanji broj anoreksičnih devojaka? Teško. Koja je korist od toga da na svakoj fotografiji stoji nekakav A5 ako posmatrač ne može da zna šta je tačno promenjeno i u kojoj meri? (Ako bi uopšte i znao šta A5 znači) Dobar retuš-majstor može da uradi takvu “intervenciju” da je prosečan posmatrač ni u snu ne bi primetio. Takva “realistična” predstava će biti svakako mnogo jača i ubedljivija od bilo kakve etikete (“Pa ja ne vidim da je išta menjano”), a nikako se ne sme zanemariti ni moć brenda – neko ko je veran brendu verovaće mu koliko god očigledno bilo da je predstava lažna.

Snađi se!

Zabranjeno retuširanje bora i podočnjaka? Nema problema, postoje hirurzi koji to mogu da otklone. Postoje šminkeri koji znaju svoj posao, a i fotografi koji znaju sa svetlom. Jedan nevezan slučaj je vrlo zanimljiv: Pamela Anderson je za jednu konferenciju za štampu izdala zahtev da svi fotografi moraju koristiti ring-fleš. Tako ona obezbeđuje da čak i fotografije koje će biti publikovane u novinama budu na neki način “retuširane svetlom.”

Uostalom, ako se malo potrudite, možete stvoriti vrlo neobičan rasni miks, gde devojka bele puti biva pretvorena u egzotičnu crnkinju, baš kao što je urađeno za čuveno takmičenje America’s Next Top Model.

Takođe se može desiti da zbog ovakvog zakona sve više foto-modela ide na plastične operacije kako ne bi moralo mnogo da se retušira. A i pored retuširanja estetski kodovi mogu vrlo lako da se plasiraju – potražite anoreksične modele sa silikonskim implantima, neka naprave takvu pozu i izraz koji će označavati jeftinu dostupnost, fetišizaciju ženskog tela, i opet ćete imati iste probleme protiv kojih neki žele da se bore etiketama i novčanim kaznama.

Politika

Ovde se postavlja i jedno političko pitanje – da li u demokratskom društvu represivna mera može (i u kojoj meri) imati pozitivnog efekta? Zašto nemačka vlada ne zabranjuje veći broj ultra-desničarskih i neonacističkih organizacija? Zato što ih je nemoguće zabraniti – uvek će se reorganizovati, a i lakše ih je pratiti kada nisu zabranjeni. Zašto se u Americi ne kažnjava poricanje Holokausta? Zato što je efikasnije da vas svi smatraju idiotom ako to javno kažete. Jedina prava mera u svim slučajevima jeste edukacija društva – stvoriti takav ambijent da vaša “meta” bude potpuno društveno izolovana, da nemaju nikakvu podršku. Ako se javno objavljuju i kritikuju oni koji stvaraju lošu, veštačku sliku o lepoti (uključujući poznate ličnosti, urednike, fotografe…), ako se edukuje upravo ciljna grupa tih časopisa i reklama – onda je efekat daleko veći.

Efektivne mere

Iako “etiketiranje” fotografija nije najsrećnija ideja koja je do sada predložena, ima i boljih. Gejl Dajns (Gail Dines), profesor sociologije na univerzitetu Weelock u Bostonu kaže da mlade ljude treba učiti kako da čitaju fotografiju. “Živimo u vizuelnoj kulturi, ali ne učimo kako da dekodiramo slike. To je kao da živite u kulturi teksta a ne znate kako da čitate.”

U svom istraživanju iz 2007. godine, kompanija Dove je (između ostalog) došla do podatka da najveći pozitivan uticaj na sliku koju devojke (15-17 godina) grade o sebi imaju majke. Međutim, ako su prvi uticaji drugarica ili mediji (odsustvo majke), onda je efekat drastično negativniji.

Švedska vlada je pokrenula sajt Girl Power, na kom detaljno prikazuje kako je 15-ogodišnja devojčica retuširana za imaginarnu naslovnu stranu, pa se može kliknuti za pre/posle (oči, usne, kosa, grudi, struk itd). Napravili su i fiktivan, vrlo provokativan hip-hop video spot u sred kog devojka stane i kaže “zar svaki spot mora da bude ovakav?”

Početak kraja?

Pitanje da li smo na početku kraja “fotošopiranja” ljudi nema toliko veze sa time da li će neko usvojiti zakon o zabrani ili ne. Nema veze ni sa fotografijom. Moramo pogledati širi kontekst. Svako društvo ima svoju viziju ideala lepote, kao i uloge koju ima telo. Biće zanimljivo gledati kako se ta vizija menja, verovatno na krilima izmenjenih društvenih odnosa Internet generacije. Jer, ne zaboravimo da su najveće društvene promene praćene razvojem industrije. Brze i lake promene ne mogu da nastanu, pogotovo ne nekom etiketom na dnu fotografije, ali ako će to makar pokrenuti diskusiju (a očigledno je pokrenulo), onda smo se pomerili sa mrtve tačke.

Označiti retuš fotografije kao glavnog krivca je vrlo naivno. Ona samo konkretizuje perverzne ideale industrije lepote. Članak kaže “smršajte 10 kilograma”, fotografija to prikaže. “Savršena koža brzo i lako”, i fotografija to prikaže. Gledanje naslovnica čitavih tri minuta deluje kao ispiranje mozga. A jeste li probali da tri minuta čitate naslove iz rubrike Lepota, nekog ženskog časopisa? Nemojte.

Be Sociable, Share!