WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Verovatno znate da je pre par meseci u Nacionalnoj Geografiji objavljena priča o Srbiji (Serbs Face the Future), koja je sasvim opravdano vrlo brzo naišla na negodovanje (moj lični blog, Karl Haudborg), kako fotografa tako i šire populacije koja je iole svesna Srbije, njene prošlosti i sadašnjosti. Balkan je generalno vrlo teško razumeti, to znaju svi koji su sa Zapada došli kako bi “pokazali svetu” šta se ovde dešava. Pogotovo kada taj “dolazak” podrazumeva povremeno svraćanje (na par dana), na lokacije koje ste dobili kao “ključne” za problematiku. Tako za Srbiju možete navesti nekoliko ključnih reči: Beograd, Kosovo, Ćele kula, Srebrenica, protesti, i par opštijih koji bi trebalo da daju kredibilitet celini: privreda, konzumerizam, religija itd.

Napravite lepe, atraktivne fotografije (u stilu NG) koje prikazuju ove ključne reči, i imate reportažu. Pardon, imate stereotip. Upravo su te ključne reči proistekle iz “zapanjačkog” pogleda na jedan drugačiji svet. To su ključne reči sa BBC-a, CNN-a i sličnih medijskih giganata.

Sve to ne bi bio problem da Nacionalna Geografija ne želi da nam ispriča nešto novo, da nas nauči. Lepe atraktivne fotografije su skroz u redu, za njihov godišnji kalendar ili plakate, ili “lepe” knjige. Ali kada se takve fotografije upotrebe u članku koji treba da informiše o vrlo kompleksnom problemu, onda dobijamo ono najružnije u iskrenom izveštavanju.

Ugledan akademski časopis Miller McCune je objavio članak pod nazivom Stereotypical Images Can Overwhelm a Nuanced Text u kome predstavlja istraživanje kojim je potvrđeno da stereotipske slike mogu u velikoj meri da negiraju stavove iz dugačkog, detaljno pisanog teksta. Kao primer je uzet (čik pogodite čiji) članak Nacionalne Geografije o Saudijskoj Arabiji.

Naime, trećini ispitanika su date samo fotografije iz članka, drugoj trećini samo tekst, a trećoj i jedno i drugo, onako kako je objavljeno u Nacionalnoj Geografiji. I taj članak takođe pati od istog sindroma kao i onaj o Srbiji – dok tekst priča jednu priču, fotografije prikazuju drugu. Zaključci istraživanja su vrlo zanimljivi i poučni:

Učesnici koji su posmatrali samo fotografije su u većoj meri bili fokusirani na egzotične, strane i plemenske karakteristike ove nacije, od onih koji su čitali samo tekst. Uprkos njihovim početnim oduševljenjem fotografijama gradova, predgrađa i parking mesta oni su se iznova vraćali jednoj fotografiji kamile.

Oni koji su čitali samo tekst, najviše su komentarisali raznolikost Saudijskog društva, nivo urbanizacije i tehnološkog razvoja, i američkog uticaja na kulturu.

A onima koji su gledali i jedno i drugo, tekst je uspeo da ublaži utisak o Saudijskoj arabiji kao anti-američkoj naciji, ali nije uspeo da se suprotstavi egzotičnim slikama koje su pratile tekst.

Isti problem, samo druga “reportaža” u pitanju. Reklo bi se da Nacionalna fotografija ima dobre fotografe i dobre novinare, ali da je u procesu uredništva nešto vrlo naopako. Očigledno se biraju pogrešni (ali inače sjajni) fotografi, daju im se pogrešni zadaci i biraju se pogrešne fotografije. Ali dobro, biće lep kalendar.

Be Sociable, Share!