Comments on: Izazovi nove ulične fotografije

By: Dejan

Dejan — Tue, 30 Mar 2010 13:06:23 +0000

To je upravo i taktika kojom se sluze par mojih kolega mada licno nikad nisam probao:

- Ne mozes ovde da slikas!
- Zasto?
- Zabranjeno je!
- OK, ajde da zovemo policiju…

Sve i ako se sloze, nemojte da mislite da su policajci uvek protiv vas. Jednostavno ljudi dodju, vi im pomenete par clanova zakona koje pripremite unapred (tacno se zna sta ne sme da se fotografise bez dozvole) i to je to…

Ne kazem da ce da upali svaki put, mozda stvarno naletite na nekog neartikuisanog policajca, ali setite se da se i oni spremaju za Evropu

By: Darko

Darko — Mon, 08 Mar 2010 02:05:46 +0000

p.s. mogu da zovu policiju slobodno, ali pošto fotografisanje na javnom prostoru nije zabranjeno, mogu samo da zovu…

By: Darko

Darko — Mon, 08 Mar 2010 02:04:52 +0000

Zapravo, ovo bih voleo da probam, čisto iz razonode. Niko ne može da traži da se fotografije obrišu, kao što niko ne sme da vam konfiskuje aparat/karticu (pa ni policija bez naloga). Naravno, kad se nađete pred “majmunima” koji pritom ne mare za upotrebu sile (pri čemu ne mislim na policiju ili obezbeđenje, oni to ne bi smeli da koriste bez ozbiljnog razloga) pametnije je fotografiju pred njima obrisati pa posle lepo vratiti programom za vraćanje obrisanih fotografija.

Hvala na predlogu, videću da posetim Airport City jednog dana. Sa uključenom kamerom.

By: boylah

boylah — Sun, 07 Mar 2010 23:26:53 +0000

Probajte da fotografisete u i oko AirPort City poslovnog kompleksa na NBgu. Izletece vam najmanje 2 oranguntana, koji zovu policiju ukoliko ne obrisete fotografije…

By: Blurred

Blurred — Sat, 06 Mar 2010 03:52:25 +0000

Jedno vreme (koje jos uvek traje) sam bila opsednuta ovom temom koja na vise nivoa ogranicava fotografske aktivnosti. Eksplicitna zabrana je samo jedan od njih. Frustrirajuce su i moguce reakcije ljudi koji posmatraju fotografisanje, da ne govorim o ljudima koji bi mogli da se nadju u kadru.
Sam cin fotografisanja je u sustini bezazlen. Zamisljanje sta bi i kako bi fotografije mogle da se koriste (u cije i kakve svrhe) je ono sto podgreva prohibiciju i negodovanje.
Meni je zanimljivo kako je paranoja jos veca u doba sveprisutne digitalne manipulacije i objektiva koji se nalaze po telefonima, satovima, minijaturnim kucistima i cvikerima. O satelitima da i ne govorim.
Za ulicnu fotografiju je treniranje nevidljivosti verovatno obavezno.
Tekst je odlican, sve pohvale.
Nadam se da necete smatrati da je neskromno da vam preporucim i svoje detaljno pisanije na slicnu temu.

http://designfabrica.blogspot.com/2009/04/fotografija-u-doba-prohibicije.html

By: Igor Petrovic

Igor Petrovic — Tue, 02 Feb 2010 13:17:07 +0000

Ima jedna pjesma koja opisuje ovo današnje vrijeme pa koga ne mrzi neka presluša
http://www.youtube.com/watch?v=xn8iCc4gShA

By: Fotograf

Fotograf — Sun, 31 Jan 2010 18:52:06 +0000

Gezo,
moja taktika je u tim situacijama:
“Aha, dobro, izvinite, necemo više…”
I sacekas da odu, ti se u sebi podsvevaš papanima,
i razmisljas o sledećem kadru.

Ja ne bih dozvolio da mi upropaste inspiraciju
zbok koje sam stao na sred puta

Darko, odlican text!

By: Geza

Geza — Sat, 30 Jan 2010 19:04:59 +0000

Paranoja koja se širi zapadom pa i kod nas oko fotografisanja nije vezana samo za uličnu fotografiju mada je tu najočiglednija. Evo jedan moj primer.

Zaustavili smo kola pored puta i počeli smo da fotografišemo njiv. Zanimljive oblike je na žalost napravila oluja sa gradom koja je prethodni dan tuda protutnjala. Iznenada se zaustavlja jedan jugić pored naših kola i iz njega izlaze dva mladića.
Oni, agresivno:’Momci šta ovde fotografišete?’
Ja, začuđeno:’Pa njivu zar to nije očigledno.’
Oni još agresivnije:’Nemoj da se praviš pametan i obriši to.’
Ja već gubeći živce:’Zašto molim te.’
Oni:’Zato što je to moja njiva i neće neki likovi iz raznih banaka da je fotografišu.’
Ja shvatam i odustajemo doduše prilično iznervirani. Posle, hladne glave kada sam razmislio, njegova agresija je dobila smisao. Danas je skoro neshvatljivo da fotografija neće biti zloupotrebljena zbog ovog ili onog razloga. Živimo u svetu u kome je teško shvatljivo da neko ima čisto estetske porive.
Mala digresija za 18 dana boravka na Tajlandu ne da nisam imao nikakvih neprijatnosti nego sam imao kontra problem, svi su se smeškali i pozirali čim bi videli da sam uperio fotoapart prema njima. Čak ni sa poslovično nezgodnim Arapima u Tunisu nisam imao problema, eventualno su pokušavali da izboksuju neku kintu za fotkanje.

By: Darko

Darko — Sat, 30 Jan 2010 00:01:38 +0000

I ovde si već sumnjiv. I ovde ako te iko iz nečijeg obezbeđenja vidi da fotografišeš u njegovom pravcu, može biti problema. (koji se uglavnom reše normalnim tonom) Nigde u svetu “obični” policajci i obezbeđenje nisu upoznati sa zakonskim regulativama vezanim za fotografisanje na javnim prostorima.

A i ljudi generalno jesu sumnjičavi baš zato što ne znaju gde ćeš ti to objaviti i zašto. (navikli na užasne naslovnice jeftinih tabloida pa se plaše)

By: CyberCat

CyberCat — Fri, 29 Jan 2010 23:53:53 +0000

Povodom ovoga što si napisao…”Ima letimičnih primera, ali na sreću ništa sistematski kao što je to trenutno u Engleskoj.” – kad vide naši šta se u Evropi radi, ima i kod nas da budeš sumnjiv čim izvadiš foto aparat.