WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Država savetuje poljoprivrednicima da formiraju „zadruge“ i tako svoje proizvode zajedno ponude na tržištu. Kažu, tako će njihove šljive i maline naći boljeg kupca i lakše se boriti protiv konkurencije, a što u krajnjoj instanci treba da znači sigurniju i bolju zaradu za svakog od njih. U ovom broju na sličan način savetujem: fotografi, udružite se!

Mnogi od vas su već članovi raznih foto-klubova i udruženja, lokalnih ili nacionalnih, koja svakako imaju svoje mesto na fotografskoj sceni. Međutim, mnoga od njih su suviše kompleksne mašinerije čija struktura u današnjim okolnostima proizvodnje i konzumiranja fotografije teško da odgovara svima. Bilo da se radi o amaterskom ili profesionalnom udruženju, način njegovog funkcionisanja često zaostaje za dinamičnom fotografskom scenom u svetu. Tako se recimo, čak i za manje promene mora čekati „skupština“ ili sastanak na kom je potrebna većina od ogromnog broja članova. Takođe, zbog tako velikog broja članova, (čemu većina udruženja i klubova najviše teži) teško je odgovoriti na potrebe pojedinca. Ne zato što su pogrešni ljudi na čelu, već zato što je po svakoj logici to teško ostvarivo.

Drugi oblik organizovanja su agencije. One zastupaju određeni broj fotografa i rade kao posrednik između njih i klijenta. Dugo vremena agencije su bile glavni stub razvoja fotografa, naročito dokumentarnih. Pomoću njih su dobijali poslove, putovali po svetu, prodavali fotografije, a da nisu morali suviše razmišljati o tada komplikovanoj birokratiji.

Onda se, kao što znamo, desila neminovna evolucija – digitalna fotografija, Internet, tehnologija. Okolnosti su se drastično promenile. Jeftinija tehnika, veći broj fotografa, napredni Internet servisi koji su doveli do promene navika ljudi itd.

Recesija, napokon!

Koliko god tehnologija napredovala, opšta klima se nije u potpunosti menjala. I dalje je vlast mahom bila centralizovana – stari moćnici koji drže veći deo tržišta, nedopuštajući „novim klincima“ prolaz. Upravo je to najveća prednost višegodišnje krize koja je kulminirala globalnom recesijom – decentralizacija. Razbijanje velikih centara i stvaranje velikog broja manjih, fokusiranih grupa koje po povoljnijim uslovima nude isti ili viši kvalitet. Fotografski konglomerati koji se nisu na vreme prilagodili brzo su propali, a oni koji su opstali shvatili su nova pravila igre.

Novi oblici udruživanja

Iako nisu posebno novi, postoji par načina na koje fotografi mogu da se okupe i pomoću današnjih sistema komunikacije imati veću korist nego da se pridruže postojećim, mahom zastarelim sistemima. To naravno ne znači da je to uvek najbolji izbor, i da članstvo u aktuelnim udruženjima i klubovima nema nikakve koristi – ali se itekako može isplatiti.

Kolektivi su vrlo jednostavna udruženja čiji je cilj da oko jedne ideje okupe određeni, uglavnom manji broj fotografa. Ne funkcionišu kao agencija jer uglavnom ne prodaju fotografije i nemaju „komercijalistu“ koji će u njihovo ime komunicirati sa klijentima. Klasičan primer je sajt na kom se mogu videti fotografije npr. pet fotografa koji se bave pejzažima. Ili onih koji se u Srbiji bave modnom i glamur fotografijom. Ili fotografišu proizvode. Svako od njih pokaže određeni broj radova, navede kratku biografiju i kontakt. Kolektiv je, dakle, samo skup srodnih fotografa koji na jednom mestu objavljuju fotografije.

Kooperativi su isto što i kolektivi, s tim što je veći naglasak na međusobnoj saradnji članova. Tako jedni drugima mogu pomagati oko projekata, izbora fotografija i sličnog, a takođe ulažu vreme i novac u zajedničke projekte. U zavisnosti od dogovora, procenat od svakog honorara mogu stavljati u zajednički fond, iz kog dalje finansiraju marketinške aktivnosti, održavanje sajta, zajednička putovanja itd. Kooperativi ne samo da na jednom mestu prikazuju fotografije, već i funkcionišu kao grupa – zajedno izlažu, zajedno se oglašavaju i sl. Na ovom prostoru su u skorije vreme stvorena dva kooperativa: Belgrade Raw iz Srbije i Treće Mjesto iz Hrvatske.


Prezentacija Luceo Images-a, kooperativa baziranog u Americi

O razlici između između agencije i kooperativa pitali smo Meta Slejbija (Matt Slaby) iz Luceo Images-a. Luceo je formiran 2007. godine i okuplja šest fotografa iz različitih država Amerike. Njeni fotografi se bave dokumentarnom i reklamnom fotografijom.

Met: Kolektiv je po meni grupa ljudi koji prikazuju svoje radove na jednom mestu, za dobrobit svih. Šira ideja je da, što su češće prikazivani novi radovi, više posetilaca će doći na sajt i vremenom svačije ime dobija više „impresija.“ Prilično jednostavan marketing, ali bitan korak za tržište na kome se fotografi smatraju međusobnom konkurencijom. Luceo je formiran kako bi podstakao veće vlasništvo i kontrolu nad našim biznisom i fotografskim proizvodom. Svake nedelje se čujemo, a dva puta godišnje viđamo. Takođe i kritikujemo radove jedni drugima – zaista, izbor i redosled fotografija na sajtu je rezultat zajedničkih ideja i sugestija. Zato mislim da je Luceo prerastao u nešto više od kolektiva – kooperativ je bolja reč.

Tradicionalna agencija je, po mom mišljenju, bila relevantan model u vreme analognog – kada se fotograf oslanjao na agencijsku mrežu da dostavi fotografiju sa npr. rolne filma u Africi, preko kurira u avion za laboratoriju u Nju Jorku, do komercijalnog sektora agencije koji bi onda telefonirali sa klijentima i prodali krajnji proizvod. Toj rolni filma je bio potreban veliki ljudski kapital da bi stigla do klijenta, i fotograf je bio izolovan na jednom kraju tog lanca. Da bi se takva mreža održala, agencije su uzimale krupnu proviziju od 25-70%.

Taj model ima nekoliko problema. Prvo, iako su troškovi prebacivanja slike iz kamere do klijenta drastično smanjeni, provizija ne odražava to smanjenje. [provizija je i dalje ista kao i u vreme filma] Drugo, agent, u legalnom smislu reči je stranka koja radi u vašoj službi. Agent za nekretnine je savršen primer. On radi za vas – vi ga unajmite i otpustite. On nudi svoju mrežu kontakata, iskustvo i specijalizovane usluge za vašu korist. Za uzvrat, uzima proviziju od 3-6%. Problem koji se stvara u polju fotografskih agencija je da se agenti smatraju za poslodavce, neko za koga fotograf radi. Iako fotograf izdržava agenciju tako što plaća proviziju, agencija ne nudi za uzvrat vlasništvo ili kontrolu nad proizvodom, dugoročne beneficije, zdravstveno osiguranje itd. To je oluja u kojoj svi vetrovi duvaju u jednom pravcu.


Prezentacija kooperativa iz Hrvatske, Treće Mjesto

Udruživanje fotografa u manje grupe bi moglo da donese mnoge prednosti koje verovatno ne biste imali kod velikih udruženja:

  1. Fleksibilnija organizacija – umesto da čekate na godišnju skupštinu ili sastanke na kom mora da se pojavi 50% članova, vaše sastanke možete održavati u lokalnoj kafani ili nečijem stanu svake nedelje i donositi odluke i promene bez praktično ikakve muke. Ako ne živite u istom gradu, lako možete napraviti e-mail listu i tako se dogovarati oko svih planova, komentarisati o pojedinačnoj fotografiji ili reportaži.
  2. Prezentacija kakvu vi želite – iako dobru prezentaciju mogu napraviti sve grupe i udruženja, u praksi je očigledno da se to ne radi. Pošto osnivate svoj kolektiv, ne zavisite od velike mašinerije kao što je agencija ili asocijacija da vaš rad prezentuje onako kako vi želite. Drugo, kao izabrana grupa fotografa sa jednom opštom idejom, prezentaciju možete potpuno prilagoditi toj ideji, što svakako ne bi bilo moguće u okviru grupe sa ogromnim brojem članova. (ako biste prezentaciju svojih radova u tom slučaju uopšte i imali)
  3. Kontrola nad konačnim proizvodom – jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se fotografi širom sveta odlučuju na samo-organizovanje je upravo kontrola nad konačnim proizvodom. Vi posedujete sva prava nad svojim radom, odlučujete kako će se razvijati i u kom smeru. Šta ako samo vas 10 u udruženju od 300 članova želi da koristi video i audio? Ili ako želite drugačije izložbe, drugačiji vid prodaje? Ako želite da koristite nove Internet tehnologije, a da vam suviše kompleksna struktura postojećih agencija i udruženja to ne dozvoljava? Jednostavno – sami se organizujte.
  4. Kvalitetniji prodor na tržište – ta mračna reč, tržište. Ali bez obzira da li vam je cilj prodaja fotografija, učestvovanje na izložbama ili festivalima, ili bilo kakav drugi vid širenja kruga ljudi koji vidi vaše fotografije, samo-organizacija može biti dobar izbor. Fokusiranjem na jednu temu odbacujete jedan deo klijenata (koji vas ionako ne zanima) ali zato velikom snagom privlačite sve one druge koje vaš rad zanima. Ako imate jasnu viziju onoga što radite, to će i posetioci/klijenti videti, i za šta će se lako vezati.


Naslovna strana prezentacije Belgrade Raw kooperativa

Lažna konkurencija

Jedna od bitnijih psihičkih prepreka za udruživanje fotografa u grupe je lažno ubeđenje o konkurenciji. Prava konkurencija postoji samo onda kada imate jasno definisane uslove kvaliteta (tehničkog, likovnog) što u fotografiji uopšte nije lako. Pet fotografa pejzažista mogu biti konkurencija samo ako rade potpuno identično – iste motive na isti način. A nadam se da je svima jasno koliko je to teško. Jedan će raditi HDR, drugi će biti „romantičnije“, treći dramatičnije, četvrti će se fokusirati na šume, peti na crno-belu fotografiju, šesti će fotografisati samo ravnicu itd. Kada se te fotografije udruže, one neće izgledati kao konkurencija, već kao „veliki izbor različitih, odličnih pejzaža.“ Publici će to biti interesantno jer okvirno znaju šta da očekuju (pejzaže) ali su međusobni stilovi i interesovanja različita; a budućem klijentu će to biti korisno jer na jednom mestu može da nađe vrlo različite, a vrlo kvalitetne pejzaže. Jednom će mu trebati HDR, drugi put bajkovita scena Vojvodine, treći put nešto apstraktno. Ali će se uvek vraćati.


Prezentacija DA-FOTOHIŠA, kolektiva iz Slovenije

Na taj način se nešto što je u početku izgledalo kao konkurencija (nekoliko pejzažista na jednom mestu) pretvorilo u zajednički brend koji svakako svima ide u korist.

Zato je savet svima koji čekaju da se nešto lepo i veliko desi samo od sebe – na primer poziv iz agencije Magnum ili Nacionalne Geografije – sedite sa svojim prijateljima i napravite svoju ličnu verziju Magnuma ili NG-a. Objavljujte reportaže, putopise, pojedinačne fotografije. Kolektiv sa jasnom vizijom, kvalitetnim fotografima i pametnim upravljanjem može vrlo brzo da preraste iz malog sajta u nešto mnogo veće. A za početak je dovoljno smo malo volje.

Be Sociable, Share!