U poslednjem izdanju Interview magazina, editorijal sa kanadskim modelom, Dariom Werbowy, prikazuje je kako u zanosu uživa u noćnom klubu prepunom crnaca i crnkinja. Sva tela se međusobno prepliću, sa očigledno velikom dozom seksipila, dima i ulja. Daria se jasno ističe, kao jedina belkinja ali povremeno i drugačijom odećom.
Nakon objavljivanja editorijala, nekoliko sajtova i blogera, poput Rafinery 29, Styleite i Fashin komentarisali su rasističku atmosferu u kojoj belkinja uživa među anonimnim crncima koje su neki komentatori opisali kao „blackcessories“ i „props.“
Na Refinery 29, Connie Wang kaže:
Počevši od razlike u odeći (Darijine nebeske, anđeoske haljine, dok su ostali u mrežastim i kožnim stvarima), do govora tela (mlitava, ali super-seksi Daria je u fokusu, dok su ostali skoro kao rekviziti), cela serija ima krajnje rasističku atmosferu koju ne možemo ignorisati uprkos sjajnoj art direkciji.
Međutim, teško je ne primetiti površno korišćenje jakih reči kao što je rasizam. Izgleda su mnogi toliko „zabrinuti“ za rasnu jednakost, da kad god se pojave crnci i belci (ali nekako, manje kada se pojave npr. kinez i belac) svi potežu za time, kao u neku odbranu savremenih vrednosti. Rasizam je, generalno rečeno, ideja o superiornosti jedne rase nad drugom. Tako se pripadnici jedne rase smatraju boljim ili lošijim, sposobnijim ili nesposobnijim. Darijina opijenost, skoro nadrogiranost, kao i očigledno uživanje svih koji su oko nje ne govori o rasnoj diskriminaciji. Ona ne dominira, čak se može reći da je „potčinjena“ i prepuštena volji crnaca.
Na sajtu Fashion Bomb, Kler lepo zapaža:
Uprkos [Darijinim] očajničkim naporima, jasno je: žurka je njihova, a ona je samo devojka koja je zalutala i naslonila se na kola, raširenih nogu.
Moglo bi se reći da se ceo editorijal „igra“ sa motivima rase, kao i da nije odoleo izvesnim stereotipima – sjajno razvijeni crnci koji, poput nekog plemena uživaju u prljavim i zadimljenim noćnim klubovima – ali je teško da se radi o rasizmu u svom pravom obliku. Kontrast između jedne belkinje i velikog broja crnaca je zanimljiv, vizuelno atraktivan, i najpre zabavan, jer ona nije došla kao robovlasnik. Ona ne kontroliše situaciju, što bi moralo biti polazište za bilo kakve rasističke pretpostavke.
Pogledajte i ovaj kratak klip sa snimanja editorijala:
Slične fotografije, koje se takođe poigravaju sa sličnim motivima, već su prošle talas kritike i komentara. Radi se o fotografijama Gisele Bundchen, a diskusiju možete početi ovde i ovde.
A za kraj ne postoji bolji primer od reklamnih fotografija Benettona koje je radio čuveni Oliviero Toscani, majstor kontraverzi i skandala, a naročito je voleo da se igra sa rasističkim motivima. (ovaj plakat je aluzija na crnkinje robove koje su dojile bebe svojih gospodara. Odsustvo lika žene je potčinjava potrebama belaca.)
Imate li vi neki komentar?
Možda će vas zanimati i:
- Poziv za učešće u radionici “Život sela: fotografija i savremeni seoski motivi”
- Radionica na temu savremene seoske fotografije
- Utisci sa prvog okupljanja
- Praktični saveti za vođenje kolektiva
- Rad na dokumentarnom projektu – dnevnik Donald Webera
Sa političkom korektnosti se već odavno počelo preterivati i ona se neretko koristi za manipulacije ili sakupljanje političkih poena.
Različiti ljudi na različitim prostorima, različito tumače simbole.
To ne bi bio rasizam?
Crnci su se uglavnom borili protiv robovlasništva, segregacije, aparthejda. Uglavnom belci pominju rasizam, i to najčešće iz koristoljublja i ljubomore.
U vreme najveće segregacije su se belci mazali crnom bojom da bi vernije podražavali crne muzičke bendove. Da li sada treba da se farbaju zbog fotografije
Nastala situacija me podseća na ljubavnu, antiratnu pesmu Lili Marleen od Lale Andersen koja je postala jedan od nacističkih simbola ni kriva ni dužna. Film Metropolis, čiji je autor Fritz Lang emigrirao iz političkih razloga, takođe nacisti prepoznaju kao svoj. Drugim rečima babi se snilo što joj bilo milo.
Isti je primer i sa ovim editorijalom. Čovek snimi fantastičan editorijal i oglase se ljudi sa mišljenjima. Danas je moderno imati mišljenje. Ljudi na taj način stvaraju iluziju borbe. To ih čini građanima. Valjda se to zove demokratija.
Svet je pun raznih budalaština, a sve češće na mestima na kojima ih ne očekujemo. Svetla Komora ponovo pogađa pravo u centar!