WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?

Teško je reći šta je to savremena seoska fotografija, jer bi se i kao pravac mogla osporiti. Ali je svakako tačno da su seoski motivi odavno postali vrlo zanimljiva tema mnogim fotografima, naročito amaterima. Što zbog onog „egzotičnog“ u selu, što zbog ideje o beleženju običaja i kulturno-istorijskog nasleđa.

U svom tekstu Novi seoski motivi objasnio sam zašto mi je muka kada gledam u kom pravcu se „neguje“ fotografija sela: promovišu se stereotipi o selu, (stara baba koja živi sama, čobanin, kuće u raspadanju i sl.) često i kič obrada fotografije i nikada nema ozbiljne debate o tome šta se na selu zaista dešava i koja je naša uloga kao fotografa. Očito izbegavanje savremenog, sa povremenim naivnim, jeftinim štosevima na temu staro-novo. Odsustvo bilo kakvog smisla, povoda ili ovozemaljskog konteksta pokušava se nadomestiti nasilnom obradom fotografije i nasilno biranim motivima. (naborana baba tužnog izraza, iza nje mrak a sija samo fotografija njenog pokojnog muža)

Kao što je i Milan Živković jedne godine lepo primetio u časopisu ReFoto, izložba fotografija na najvećem konkursu koji se bavi životom sela izgleda kao da ju je napravila jedna osoba. Kliše čobanina u jednom delu kadra, a stado ovaca u drugom širio se kao grip, a o dramatičnoj crno-beloj obradi i ne treba posebno pričati. Ali zašto se čuditi? Organizatori nisu imali snage, volje ili znanja da tu nit prekinu, pa se svake godine problem uvećavao – sve veći broj istih fotografija koje koriste oprobane formule za dobijanje nagrada.

Postoje i argumenti da su to amateri, i da oni to rade eto da bi se družili, i iz čiste neke laičke ljubavi prema fotografiji, pa onda to navodno ne treba mešati sa „profesionalcima“ koji su zaduženi da rade „ozbiljne stvari.“ To je vrlo plitak argument koji samo opravdava nečiju nevolju, neznanje i neangažovanost. Svako ko voli selo najpre ima odgovornost prema sebi da kvalitetnije učestvuje u reprezentovanju sela. Nema to veze ni sa fotografijom – svi mi moramo naučiti da bolje razumemo svet oko nas i da kvalitetnije „komuniciramo“ s njim.


Pejzaž sa bakom i stadom ovaca je klasična stereotipska slika sela. Ona selo pozicionira kao idiličnu simbiozu prirode, čistoće, tradicije i primitivnosti. Dovoljno je egzotično da nam dopusti da se identifikujemo sa motivom a da pritom uvek možemo da ga „savladamo.“ To je slika koja je pripremljena za „gradsku“ publiku, i nikada se ne konfrontira toliko da ne bude prihvaćena. (foto: Darko Stanimirović)


Далтон и Марина: Verski turizam je sastavni deo razvoja sela, barem ga tako često promovišu. Fotografisanje crkvenih objekata se uglavnom svodi na prosto reprodukovanje arhitekture, uglavnom sa solidnom dozom (straho)poštovanja. Međutim, ništa nas ne sprečava da, ukoliko to želimo, pažnju usmerimo na manifestaciju verskog turizma, na sujeverje, paganizam, komercijalizaciju, opšte „srbovanje“ religijom pažljivo izmešano s nacionalizmom. Šta uostalom Crkva predstavlja ljudima sa sela, a šta npr. verskim turistima ili građanima? Ko je Далтон a ko Marina?  (foto: Darko Stanimirović; zid kapele pored jednog manastira na Homoljskim planinama)

Međutim, koliko god ja ubedljiv bio sa argumentima, dobro znam da neću mnogo toga promeniti. I dalje se radi o članku sa kojim će se neko složiti, a neko možda i neće. A ostaje i mnogo toga nedorečeno, mnogo toga mora da se ispita i u praksi.

Radionica


Baraka u kojoj je smešten Odred izviđača Mlava, organizator godišnje smotre izviđača i fotografsko-izviđačkog kampa FotKa.

Sve to bi trebalo da se makar pokuša ispraviti na delu – u okviru radionice o savremenoj seoskoj fotografiji, onoj koja se trudi da ispita današnje okolnosti, probleme i ideje koje postoje na selu ili utiču na selo, ali i da napravi jedan oštar presek stanja fotografije na tom polju.

Oduvek sam želeo da napravim takvu radionicu, a sada će se napokon to i desiti. Naime, Odred izviđača Mlava, na čelu sa Aleksandrom Jankovićem pozvao me je da osmislim program prvog fotografsko-izviđačkog kampa koji će se u julu održati paralelno sa godišnjim taborom izviđača. Pod nazivom FotKa, kamp će ugostiti do 20 mladih učesnika, a traje čitavih deset dana. Pored gostujućih predavača koji će pričati o različitim aspektima fotografije, osnovu će činiti radionica Život sela: fotografija i savremeni seoski motivi.

Program još nisam završio, pa bih voleo da čujem predloge i opšte utiske. Da li mislite da je potrebna, da li biste učestvovali i sl.

Trenutno, mogu reći da će se sastojati iz četiri celine: teorijska predavanja, fotografisanje, uredništvo u fotografiji, obrada fotografije. Potvrđeno je i predavanje etnologa koji je aktivan na tom prostoru, kao i jednog novinara. Sve to bi, zajedno sa specifičnom atmosferom izviđačkog kampa, u kome će biti do 70 mladih izviđača iz zemlje i sveta, trebalo da bude deset dana pametno iskorišćenih. Radionica je otvorena za mlade do 25 godina, a kao i za sve učesnike kampa, plaća se 6.000 dinara. (što za deset dana uključuje smeštaj u šatorima, hranu, zdravstveno osiguranje i prevoz od sela do kampa)

Zvaničan poziv sa svim detaljima očekujte sledeće nedelje.

Be Sociable, Share!