WP Greet Box icon
Dobrodošli na Svetlu Komoru, portal i magazin primenjene fotografije! Ako ste novi ovde, možda želite da pratite naš RSS izvor, ili Fejsbuk stranicu, kako biste ostali u toku sa novim sadržajem?
U novembru 2010. godine, mesecu fotografije u Bratislavi, na izložbi pod nazivom “Nove slike Beograda” prikazano je pedeset fotografija Beograda koje su nastale u periodu 2000-2010. godine. Time je autor izložbe, Goran Malić, predstavio savremenu srpsku fotografiju na festivalu na kom su pored brojnih umetnika iz srednje Evrope prikazani i radovi nekoliko velikih fotografa, poput Ansela Adamsa, Martina Para, Roberta Frenka itd.

foto: Aleksa M. Trbović

Do nedavno je i beogradska publika u galeriji Artget imala prilike da vidi šta nas je to predstavljalo u svetu, ali i šta bi to mogao biti presek neke “nove beogradske fotografije.” U uvodnom tekstu, Goran Malić piše:

Ovde su pre svega prikazani slikovni kvaliteti gradskih ambijenata, ali ne toliko kroz tehničke osobine fotografskog medija koji realistički svedoči “ovde i sada”, nego kroz estetske osobenosti različitih autorskih rukopisa.
Nažalost, to “ovde i sada” upravo i nedostaje celokupnoj izložbi. Jer, jedno je da fotografija nastane u protekloj deceniji, a drugo je da joj “pripada”. Veći deo fotografija izgleda kao da je uzet iz monografija neorealizma, čak i piktorijalizma – što se svakako ne može povezati sa početkom 21. veka. Različiti autorski rukopisi se podrazumevaju, ali to ne opravdava nedostatak dublje veze sa savremenim životom u Beogradu, i uopšte savremenim umetničkim tendencijama prošle decenije.


foto: Dragoslav Mirković

Uglavnom se krijući iza likovnih vrednosti starih majstora, ili se stidljivo šetajući ulicama grada, veći broj autora nije ni zagrebao površinu – život se odvija na mnogo dubljim slojevima. Potrebno je ući duboko u grad, i u običnim, dnevnim, ličnim trenucima istraživati njegovu posebnost. Beograd je pun unutrašnjih previranja, konflikata i promena. Politika, religija, ekonomija, šund i kič, meinstrim i alternativa, to su samo neke od opštih “struja” koje konstantno oblikuju ovaj grad, odnosno stvaraju njegovu “sliku.”

Veliki niz događaja obeležio je prethodnu deceniju, i iako je nemoguće sve to zajedno predstaviti na jednoj izložbi od deset autora, zanimljivo je da se na većini fotografija oseća velika distanca u odnosu na te promene, na taj Beograd koji je “ovde i sad.” To ne znači da je neophodno imati dokumentarni pristup, ili baviti se dokumentarnom formom, već kao osnovu uzimati društvene, ekonomske, političke ili neke druge promene koje se de facto dešavaju oko nas. Naziv izložbe upravo navodi na prikaz tih promena, pa je razočaranje kada to izostane.

Na otvaranju izložbe, u dugom govoru Gorana Malića, nismo mogli čuti šta je to tačno novo na ovim “slikama” – da li su to teme, pristupi fotografisanju ili nešto treće. Po svemu sudeći, neke od tih fotografija jesu nove u smislu da do sada nisu objavljene, ili da su nastale u prethodnih deset godina, ali na njima nema slike Beograda kakvim ga beograđani znaju – grad koji se ubrzano razvija, u kom svake godine budu nasilne demonstracije, grad sa velikim brojem različitih društvenih grupa i podgrupa, grad sa aktivnim noćnim životom i tako dalje…


foto: Mirko Lovrić


foto: Ivan Stanić

Takođe moram primetiti da objašnjenje kako cilj izložbe nije “da pokaže baš sve motive u tom velikom gradu, niti da afirmiše sve mnogobrojne fotografe, nego da kroz izabrane autore i njihova dela ukaže na neke poetike koje su primenjivane u poslednjoj deceniji” više zvuči kao opravdanje za odsustvo jasno novog u percepciji i fotografisanju Beograda, jer ispada da je za tako veliki poduhvat dovoljno samo prikupiti radove fotografa sa različitim poetikama. Toga će uvek biti, ali je izazov prikazati poetiku koja je nastala kao reakcija na život u određenom vremenskom periodu, koja je zaista posledica tog vremena.

Zbog toga je opšti utisak da izložba ne predstavlja studiju fotografske scene Beograda prethodne decenije, na šta njen naziv tako hrabro poziva, već da se radi o brzo sklopljenom projektu za učestvovanje na festivalu fotografije u Bratislavi.

A ako bismo hteli da sagledamo šta su to “nove” slike Beograda, prvo bismo morali da prihvatimo promene koje su se desile proteklih nekoliko godina, a suštinski uticale na društvo u celini, pa samim tim i celu fotografsku scenu: razvoj industrije (fotoaparata) i razvoj brzog Interneta (servisi za deljenje fotografija, online galerije, komunikacija i razmena informacija itd) – što je sve doprinelo da ono lično sada postane “dobrovoljno javno.” To konkretno znači da se za proteklih deset godina, mimo zvaničnih kanala (galerija, muzeja) pojavio mali, ali ne beznačajni broj fotografa (mahom amatera ali i profesionalaca) koji odstupaju od ustaljenih klišea fotografske scene. Oni se okupljaju van fotografskih klubova, druže se preko Interneta gde i postavljaju svoje fotografije; život oko sebe beleže bez posebnih aspiracija, i to rade na vrlo iskren i posredan način. Ako pričamo o novom u poslednjih deset godina, onda je to dosta blizu suštine – nova generacija mladih fotografa i ljubitelja fotografije koji, koristeći savremenu tehnologiju, iz sasvim ličnog ugla fotografišu život oko sebe.

Krajem prošle decenije probudila se i scena dokumentarnih fotografa, pa iako njihov rad nije usko vezan samo za Beograd, trebalo bi napomenuti da neki od njih jesu počeli otkrivati život grada “ispod površine.” Tu je takođe i Belgrade Raw, fotografski kolektiv koji sam ja osnovao sa još pet drugih fotografa, a sve su to samo neke od ključnih tačaka u razumevanju “novih beogradskih slika,” kojih svakako da ima, tu negde ispod površine.

Pročitajte i tekst kustosa Gorana Malića o izložbi “nove slike Beograda.”

Be Sociable, Share!