Kolektiv je vrlo jednostavan oblik udruživanja – grupa koja na jednom mestu prikazuje radove različitih fotografa. Svaki od njih predstavi svoj portfolio, i ostavi kontakt telefon i e-mail. S obzirom da je na sajtu veći broj različitih fotografija, on će privući veću publiku nego što što bi to uradio sajt svakog fotografa pojedinačno. Sa druge strane, kooperativ je grupa koja pored prezentacije i funkcioniše zajedno – zajedno se promoviše, deli budžet, ima zajedničke projekte itd.

foto: Darko Stanimirović / Belgrade Raw

Koncept

Osovina koja će celu grupu održavati stabilnom, a i pomoći u „brendingu“ jeste ideja oko koje su se fotografi okupili. Zašto ste tu, zašto baš vi, zašto baš takve fotografije, zašto tako prezentovane? Sve to mora biti jasno posetiocu, bilo kroz fotografije, bilo kroz tekstualno objašnjenje. To nikako ne može biti „dobre fotografije,“ (podrazumeva se da su dobre) već mora imati šire značenje. A pošto vaša ciljna grupa nisu drugi fotografi, morate imati ideju koja će privući upravo tu ciljnu grupu.

Na primer, želite da okupite fotografe koji se u Srbiji bave pejzažima. Šta je koncept, lepi pejzaži? Može, ali bolje je biti jasniji. Fokusiranjem gubite jedan deo publike, ali zato mnogo jače privlačite onaj drugi. Umesto da koncept bude „lepi pejzaži,“ može biti „prirodne lepote Srbije.“ Tako, umesto da privučete samo ljubitelje pejzažne fotografije, sada ste zgrabili i turiste, i turističke organizacije, i predsednike opština, a verovatno i deo dijaspore. Naravno, da bi to funkcionisalo, ne možete fotografisati svako lepo drvo u jutarnjoj magli – morate birati „konkretne“ prirodne lepote i tako ih i predstavljati.

Koncept se po volji može dalje sužavati – ravnice Srbije, sela Vojvodine, šume i planine. I koliko god koncept delovao usko, kada malo razmislite postoji cela lepeza mogućnosti za fotografisanje, prezentaciju, promociju i prodaju fotografija.

I ne zadržavajte se samo na standardnoj fotografskoj kategorizaciji (portret, pejzaž, makro), okupite se oko neke apstraktnije ideje – urbano, ekologija, tranzicija, mladost… bilo šta što vas zanima u širem smislu. Tada imate i veću slobodu u izboru i prezentaciji fotografije, i koncept deluje mnogo ozbiljnije i „pametnije.“

Belgrade Raw kolektiv sam osnovao kako bih objedinio beogradske ulične fotografe. Koncept „drugačijeg“ prikazivanja grada u kome živimo može delovati prilično usko – dokle je uopšte moguće pronalaziti zanimljive fotografije unutar jednog grada, i to od strane čak pet fotografa? Moguće je itekako, naročito kada svi fotografi imaju različitu fotografsku „pozadinu“ i potpuno različit senzibilitet – od mekog, precizno organizovanog do potpuno slobodnog i gotovo anarhičnog. Što se tiče tema koje fotografišemo, neverovatno je zapravo koliko toga o (našem) gradu nije do sada prikazano. I uvek se rađaju nove priče. Na gornjoj fotografiji vidimo scenu iseljavanja romskog naselja kod novobeogradskog buvljaka. Dok bi se moglo reći da je njihovim iseljenjem ta priča završena, ona možda nije još ni počela, ako posmatramo njihov nov život. U zavisnosti od toga koliko duboko „kopamo,“ samo na osnovu jednog motiva možemo ispričati nekoliko različitih priča, a pet fotografa će to još uraditi na pet različitih načina.

Mogu reći i da smo upravo zbog ovako konkretnog, suženog koncepta, već imali nekoliko vrlo zanimljivih ponuda i pozitivne komentare od mnogih „ovde i preko.“ Nije to zato što smo mi „najbolji,“ već zato što smo pronašli publiku koja se identifikovala sa konceptom.

Zato se nemojte plašiti uskog profilisanja koncepta kolektiva – uz malo mašte i truda, ideje se uvek mogu granati u beskraj, i publike će uvek biti, a danas je uz Internet nije tako teško pronaći.

Više od fotografije

Greška koju mnogi fotografi prave jeste da se zaustavljaju na fotografiji, a ona zapravo još uvek nije gotov proizvod, tek je treba primeniti. Klasične fotografske izložbe nisu više toliko efektan način za promociju, i nikako ih ne treba smatrati vrhuncem. Kao grupa sa jasnim konceptom i fokusiranom ciljnom grupom, imate svu slobodu da smišljate bezbroj različitih akcija i „proizvoda“ od vaših fotografija. Učestvovanje na tematskim sajmovima, festivalima i vašarima, saradnja sa časopisima, štamparijama, učestvovanje u raznim aktivnostima, npr. akcija očuvanja životne okoline i slično.

Kroz različite aktivnosti širite krug ljudi koji će biti zainteresovan i za vaše fotografije. To ne smeju biti samo ljubitelji fotografije, već i svi ljubitelji onoga što fotografišete. Fotografiju pejzaža, biljaka ili životinja povežite sa naučnicima, prirodnjacima ili turistima; urbanu gradsku fotografiju povežite sa „lifestyle“ magazinima ili sajtovima, turističkim savezima i klubovima. Iznesite je na ulice, na fasade, u autobuse. Ako se bavite dokumentarnom fotografijom, možete se povezati i sa studentima žurnalistike, ili naučnicima koji rade na nekom istraživanju. Sarađujte na obostranu korist, pa će i fotografija stići do šire publike, a zajednički rad izgledati daleko ozbiljniji.

A ako vam se čini da u zemlji nema dovoljno „kanala“ za vašu fotografiju, nije problem povezati se i sa pojedincima, organizacijama i institucijama u regionu i šire. Oni će itekako biti zainteresovani da vide zanimljive projekte lokalnih fotografa.

U okviru Belgrade Raw-a, razmišljali smo kako da ponudimo više od prosto odštampane fotografije, i više od slike na veb-stranici. Koncept ulične i alternativne fotografije nam lično ne odgovara primenjen u galeriji (uramljeno, okačeno na zid) ali zato je svaka druga „gerilska“ forma izlaganja dobrodošla – intervencija na ulici, u prostoru, nalepnice po gradu, stona knjiga za klubove ili slično. Neke od tih su već primenjene, a neke su u procesu izrade. Na te načine mi fotografiju oživljavamo više puta, i publiku animiramo sa više različitih strana.

Infrastruktura

Izgradnja mreže ljudi koji znaju za vaše radove i redovno ih prate je jako bitna ako želite da grupa zaživi. Nije bitno da imate deset hiljada fanova na Fejsbuku, ali je bitno da doprete baš do one publike koja će čvrsto stati uz vas, jer će vam upravo oni pomoći da napredujete dalje. Proces izgradnje mreže kontakata nije laka stvar i zahteva neko vreme. Uostalom, najveća prednost tradicionalnih agencija i organizacija je upravo njihova „infrastruktura“ koju sada morate sami izgraditi. Ali ne brinite, u ovom slučaju ste u prednosti jer možete precizno birati kuda će vaši radovi ići, ka kojoj ciljnoj grupi.

Savet za sticanje vernih „fanova“ jeste da se upustite u direktnu konverzaciju sa njima. Pitajte ih za komentar, pričajte preko e-pošte, razmenjujte ideje. Pustite ih da budu deo procesa, na obostranu korist. Pored „fanova“ na Internetu, pričajte i uživo sa ljudima o vašoj grupi. A kada steknete određen broj „sledbenika,“ morate ih zadržati.

Zato je bitno biti redovan. Aktivnom grupom se smatra ona koja često osvežava svoj portfolio. Sadržaj možete podeliti na više kategorija: stalne informacije o aktivnosti grupe (Tviter, Fejsbuk), redovan sadržaj (nove fotografije, blog) i povremeni sadržaj (širi projekti i aktivnosti).

Publiku je bitno stalno držati budnom, a redovnim sadržajem (otprilike na svakih nedelju dana) ćete to najbolje uspeti. Po povremenim sadržajima, kao što su npr. izložbe i publikacije, publika će videti da se grupa jasno razvija u određenom smeru, a i to je prilika da stvorite mnogo značajnije kontakte. Ovom raznovrsnošću sadržaja stvorićete dinamičan brend, što vam lako može pomoći da se uzdignete i iznad nekih „velikih igrača.“ (kojih doduše, ovde i nema mnogo)

Projekti

Kolekcija dobrih fotografija, čak i kada ih spaja zanimljiv koncept, ume da dosadi. Ne samo publici, već i fotografima. Rad na sopstvenim projektima ima mnogo prednosti: podstiče analitički, studiozni rad, što svakako dovodi do kvalitetnijih fotografija; održava grupu zajedno, jer postoji nešto čime će se članovi baviti na duže staze; povećava ugled grupe, što će itekako pomoći prilikom komunikacije sa većim institucijama i organizacijama.

Na primer, ako vaš kolektiv okuplja fotografe-ljubitelje prirode, učestvujte u akcijama raznih „zelenih“ grupa. Povežite se sa biolozima i ekolozima. Koje su to ugrožene biljne i životinjske vrste u zemlji? Fotografišite ih. Koji su to industrijski projekti u zemlji, pogotovo oni o kojima se ne priča, a koji ugrožavaju eko-sistem? Fotografišite. Nemojte samo postaviti vaše najbolje pejzaže i makro snimke – angažujte se oko tema koje će zanimati širu publiku, i budite aktuelni.

Projekti takođe ne moraju samo da znače fotografisanje, već i prezentaciju vaših radova. Projekat može biti izložba, instalacija, štampana knjiga, plakati, „gerilska“ kampanja ili slično. Tu naročito postoji mnogo načina na koje iste fotografije mogu da se primene u različito vreme, na različitom mestu, i akcenat svakako treba biti na nečemu novom. (makar za naše uslove novom)

Za ozbiljnije projekte dobro je da se povežete i sa producentima, ili menadžerima u kulturi, jer su oni karika koja će vas na pravi način spojiti sa institucijama i pomoći vam da se projekat ostvari. Nikako ne treba biti „sam svoj majstor“ za sve aspekte funkcionisanja kolektiva, jer će to otežati posao svakome od vas, i umanjiti produktivnost u onome u čemu ste najbolji – fotografiji.

Nemojte biti od onih koji „biznis“ shvataju kao ružnu reč – u fotografiji biznis znači da ćete imati dovoljno resursa da fotografiju predstavite onako kako vi želite. Kao grupa autora, Belgrade Raw nikada ne bi ni zakucao na vrata onih koji donose bitnije odluke u ovom gradu; međutim, sa sposobnim producentom, koji je našu ideju umeo da upakuje u projekat i da je u pravo vreme ponudi pravim ljudima, ona postaje živa stvar. Fotografi generalno imaju veliki problem kada izbegavaju poslovne poteze i kontakte sa poslovnim ljudima, i tada obično možete čuti „ma to je nemoguće; niko to ne bi platio; kome to treba“ i slično.

Finansiranje

Tačno, postoje stvari koje će se teže, ali i stvari koje će se lakše plasirati. I ovde se može primeniti stari sistem – komercijalne stvari se rade kako bi finansirale ne-komercijalne. Čak i ako vas ne zanima finansijski profit, bitno je da imate budžet kako biste mogli da realizujete svoje projekte. To se može ostvariti i preko raznih državnih i privatnih fondova i konkursa. Većina velikih gradova i opština ima godišnje konkurse na koje možete konkurisati sa pripremljenim projektima, i dobiti solidan budžet da ga ostvarite. Tu itekako važi pravilo da projekat ne sme biti samo vaš lični promotivni, već i da mora imati nekog značaja za širu javnost. To je i još jedan razlog da razmišljate o širem značaju vašeg rada, tako da neko sa strane poželi da vam pomogne. (štamparija, ministarstvo, NVO itd)

Bez obzira na to kakav kolektiv želite da napravite – komercijalni ili ne – znajte da je upravo na vama da stalno pomerate granice fotografije, i u produkciji i u njenoj komunikaciji sa publikom. Ne samo što će vas publika tako lakše prihvatiti, već tako učestvujete i u stvaranju „savremene“ fotografske scene.

Related posts:

1. Šta utiče na vašu zaradu u fotografiji?
2. Fotografski kolektivi – svi za jednog, jedan za sve!
3. Mikro-sajtovi: kvalitetnije brendiranje portfolia

1. Deset strategija u izradi sajtova za nove talente
   Definitivno prvi članak koji morate da pročitate (da, ceo). Autor je fotograf/web dizajner, i savršeno razume šta su danas potrebe i izazovi mladih fotografa koji se pojavljuju na Internetu.
2. Poslednji trendovi u dizajniranju sajtova za fotografe
   Iako malo pretencioznog naziva, članak daje primere svakako primetnih “trendova”. Dobro za inspiraciju, mada se uglavnom bavi flash sajtovima (što jeste problem ako se tek probijate).
3. SEO (Search Engine Optimization) za fotografe
   Malo naprednija tema ali svakako važna za fotografe koji se tek probijaju. Obavezno pročitajte da biste shvatili kako bolje da se pozicionirate na pretraživačima.

Ovo je vrlo kratka lista članaka, ali bi trebalo da vas pokrene u pravom smeru. Pravljenje fotografskog portfolia na Internetu nije laka stvar, i od toga direktno može da zavisi broj klijenata koje ćete imati. To se ne odnosi samo na “kako će da izgleda”, već na ono važnije “kako će me pronaći”, plus naravno mnogo drugih pitanja.

Ako znate za neki koristan članak na ovu temu, slobodno stavite u komentar i dodaću ga u listu.

Related posts:

1. Portfolio-review sa Donald Weberom, i novo okupljanje na Brodiću
2. Mikro-sajtovi: kvalitetnije brendiranje portfolia
3. Šta utiče na vašu zaradu u fotografiji?

Šta su mikro-sajtovi?

Fotografi obično na internetu imaju jednu prezentaciju. www.imeprezime.com. Ukoliko rade različite stvari, to se podeli po kategorijama ili albumima, obično “portfolio” i “personal”. Ako su uradili više različitih celina, onda su tu i zasebni “projekti”.

Taj princip kategorizacije je dobar jer se na jednom sajtu nalazi skup celog nečijeg rada, pa posetilac može da vidi i jedno i drugo i treće. Međutim, u poslednje vreme fotografi se odlučuju da za (neke ili sve) svoje projekte naprave posebne sajtove www.moj-super-projekat.com. Oni se zovu mikro-sajtovi (ili mikro-portfolio), jer prezentuju jedan specifičan projekat ili deo portfolia.

Kada jedan projekat ima svoj zaseban domen, i potpuno svoj dizajn, to daje posetiocima do znanja da fotograf zaista veruje u to što radi. Ne samo da je napravio zanimljiv projekat, već ga je doveo do vrhunca tako što ga je i prezentovao na način koji zaslužuje. Klijenti to takođe vole jer je ono što njih zanima uokvireno u jasnu celinu, prezentovano baš na način koji mu najviše odgovara.

Takav mikro-sajt mnogo bolje “komunicira” jer je vrlo konkretan i specifičan, i naizgled više orjentisan ka ideji nego ka fotografu. To je naravno samo prva impresija, ili kako reče Bruks Rejnolds: “to je svakako portfolio, ali do publike stiže u stilu Trojanskog konja”. Naravno da se radi o kvalitetnoj ličnoj promociji fotografa, ali se to radi pod okriljem jednog projekta. Ukoliko je projekat kvalitetan, može vrlo brzo stići do mnogo veće publike nego da je u okviru “kupus portfolia”.

I to je najveća prednost upotrebe mikro-sajtova: mnogo brži prodor do publike. Zašto se to dešava? Zato što se ljudi vezuju za brendove, a ovo zaista jeste pravljenje brenda. Dobar primer je projekat Filipa Toledana, Poslednji dani sa mojim ocem. Iako se radi o nečemu jako ličnom, za šta Filip ni sam nije slutio da će interesovati tako veliki broj ljudi, sajt je vrlo brzo počeo da dobija do 15,000 posetilaca dnevno. I drugi fotografi su tako za jako kratko vreme, zahvaljujući svojim mikro-portfolijima, stigli do velikih poslova, izlaganja u galerijama i slično.

Ukoliko se opredelite za “naše” tržište (zanimljivo kako ga i dalje možemo nazvati ex-YU), teško da ćete stići baš do te cifre, ali će uspeh svakako biti veći nego na tradicionalan kupus-način. Takođe, mora postojati realan razlog da napravite mikro-sajt—rad koji se na njemu predstavlja mora biti konzistentan, mora imati jak koncept. Ukoliko nemate dovoljno fotografija za tako nešto, nemojte (još uvek) gubiti vreme.

U svakom slučaju, razmišljajte o aktivnijem nastupu na Internetu, o izgradnji brenda. Tako ćete dobiti veći broj posetilaca i biti jasniji budućim klijentima… a svi znamo šta to u perspektivi može da znači…

Related posts:

1. Case Study| Fotografija i mikro-brend: Banovo brdo trgovinski lanac
2. Šta utiče na vašu zaradu u fotografiji?
3. Iza kamere Dejv Hila

Nije lako odgovoriti na pitanje koje je suštinsko za profesionalne fotografe. Kako živeti od nečega što je počelo kao čista ljubav prema mediju? Oni koji su se suviše opili tom ljubavlju, i nisu shvatili da se upuštaju u vode čistog, sirovog biznisa, često se nađu u problemu. Želeli bi da posvete svoj život onome što zaista, iskreno vole. To je naravno, imperativ za ovo suludo kratko vreme koje živimo, bez obzira čime se bavimo.

Ovde ne pričamo o tome da imate regularan “office” posao pa povremeno “slikate” za svoju dušu. Ovde se radi o potpunom predavanju fotografskom poslu—onom koji podrazumeva svakodnevno razmišljanje, konzumiranje, pravljenje fotografije. Da bi se tako nešto sprovelo u delo, mora postojati dugotrajna strategija, i vrlo fleksibilna, promenjiva taktika koja će vam omogućiti da platite račune, ali i ulažete u fotografiju.

Kamen spoticanja na tom putu je svakako nerazumevanje kako funkcioniše mašinerija, gde je pravi put, šta je uopšte cilj. Ukoliko prihvatite i savladate pravila, i ako ste dovoljno fleksibilni (jako bitno!), lako ćete pregaziti svo to kamenje.

U skorašnjem glasanju o temama koje biste voleli da vidite u online magazinu za profesionalne fotografe, “biznis teme” su dobile najmanje glasova. Oko 6%, naspram drugih koje idu do 16%. Glasalo je preko 50 ljudi. Tih skromnih 6% shvatam kao uzbunu, kao nešto o čemu nije dovoljno razvijena svest (a ne da je to najmanje bitna stvar za profesionalne fotografe). Zato danas postavljam novo glasanje—Šta utiče na vašu zaradu u fotografiji? Zanima me da vidim kako fotografi iz Srbije i okruženja dobijaju posao. To će biti vrlo uzbudljivo, a na osnovu toga ćemo nastaviti priču o zaradi i marketingu fotografije.

Možete glasati ovde, kao i na linku: http://twtpoll.com/dskuhk

Related posts:

1. O dokumentarnoj fotografiji u Srbiji
2. Značaj javne diskusije o fotografiji
3. O pravilima u fotografiji