Svetla KomoraBlog | Svetla Komora

Rad na dokumentarnom projektu – dnevnik Donald Webera

Darko Stanimirović — Thu, 11 Mar 2010 14:38:59 +0000

Iskreno preporučujem prošlogodišnji dnevnik Donald Webera na sajtu Asocijacije novnskih fotografa Kanade. U pet zasebnih članaka, Don opisuje različite aspekte svog rada, i provodi nas kroz njegov projekat Post Nuclear. Ne bavi se tehničkim ili sličnim jeftinim „savetima,“ već se fokusira na proces kojim on ulazi u projekat. To je jako važno jer su upravo ti procesi oni koji diktiraju ceo projekat, njegovu poruku, estetiku itd. Takođe opisuje i trenutke uspeha i padova u karijeri, i kako je važno uvek imati vere u ono čime se bavite.

Ovde ću ukratko izvesti sinopsis svakog članka, ali svakako pročitajte svih pet jer se u svakom krije još mnogo vrednih komentara i saveta za svakoga ko želi da se bavi nekom vrstom dokumentarne fotografije.

Dan 1

foto: Donald Weber, VII Network [iz projekta Stalker]

Početak Donaldovog rada na projektu Post Atomic – otkazivanje budžeta od strane magazina, padanje u očaj, podrška od strane prijatelja i kolega iz agencije, i konačno pronalaženje drugog puta za finansiranje (kod istog magazina!). Don takođe priča i o opštom pristupu temi, o značaju postavljanja pitanja „šta želim da kažem?“
pročitaj ceo članak »

Dan 2

foto: Donald Weber, VII Network

Donald nas uvodi u priču o gradu Zholti Vodi, bivšem centru za iskopavanje i obogaćivanje uranijuma, srcu Sovjetske atomske industrije. Grad je takođe izgrađen tako što je u građevinski materijal ubacivan nuklearni otpad, što je dovelo do toga da 40.000 od 60.000 stanovnika boluje od raka, tuberkuloze, srčanih bolesti, bolesti kostiju ili sličnog. Donald priča o tome kako je prvih par nedelja istraživao o tom gradu, upoznavao ljude, pravio beleške i razmišljao o tome kako fotografisati nevidljivo – uranijum, radijaciju… pročitaj ceo članak »

Dan 3

foto: Donald Weber, VII Network

„Jedino o čemu sam razmišljao je „Kako da fotografišem ovo? Koje su estetske implikacije? Je li to portret ili nešto drugo?“ Kada sam udario tako nisko, znao sam da neću napraviti ništa smisleno. Trebalo mi je malo vremena, pa smo Pickles [Donov 'fikser'] i ja otišli na dugu vožnju. Nismo ništa progovorili oko šest sati, samo smo vozili dok nije nestalo benzina.“ U trećem članku, Don priča o tome kako „vidi“ fotografiju i kako pronalazi simboličke veze između motiva i priče. (sećate li se Semiološke analize fotografije?) Ne zanimaju ga bukvalne reprezentacije motiva, već da posmatrača angažuje na višem nivou. pročitajte ceo članak »

Dan 4

foto: Donald Weber, VII Network

„Naša mašta je najbolji fotograf.“ U četvrtom članku, Don priča o tome kako se priče, dok on radi, uvek razvijaju u novom smeru, i retko kada završe na onome o čemu je na početku mislio. To samo pokazuje da Don dopušta priči da ga menja, što je prava vrednost. Tako on uspeva da izbegne stereotipne „slike,“ one koje svi mi imamo o nekom mestu ili ljudima pre nego što ih upoznamo. Pošto je to generalno problem fotografa, naročito neiskusnih i onih koje najpre zanima estetika motiva, (a ne „kompozicija empatije“) ovaj članak posebno preporučujem. pročitajte »

Dan 5

foto: Donald Weber, VII Network

U ovom, poslednjem delu Donald objašnjava kako projekat, i motive koje bi trebalo da fotografiše, drži „pod kontrolom“ – tako što zapisuje kratke beleške u notes. Zatim kaže: „konačno, stigli smo do kraja. A kako znate da ste došli dotle? Jednog dana se probudim, i znam da više nema fotografija koje treba da napravim. Jednostavno ne mogu dalje, moje telo, moj mozak, možda čak i moji subjekti me obaveštavaju da je vreme da idem kući.“
pročitajte ceo članak »

Nacionalna Geografija i stereotipi

Darko Stanimirović — Thu, 10 Dec 2009 13:46:28 +0000

Verovatno znate da je pre par meseci u Nacionalnoj Geografiji objavljena priča o Srbiji (Serbs Face the Future), koja je sasvim opravdano vrlo brzo naišla na negodovanje (moj lični blog, Karl Haudborg), kako fotografa tako i šire populacije koja je iole svesna Srbije, njene prošlosti i sadašnjosti. Balkan je generalno vrlo teško razumeti, to znaju svi koji su sa Zapada došli kako bi “pokazali svetu” šta se ovde dešava. Pogotovo kada taj “dolazak” podrazumeva povremeno svraćanje (na par dana), na lokacije koje ste dobili kao “ključne” za problematiku. Tako za Srbiju možete navesti nekoliko ključnih reči: Beograd, Kosovo, Ćele kula, Srebrenica, protesti, i par opštijih koji bi trebalo da daju kredibilitet celini: privreda, konzumerizam, religija itd.

Napravite lepe, atraktivne fotografije (u stilu NG) koje prikazuju ove ključne reči, i imate reportažu. Pardon, imate stereotip. Upravo su te ključne reči proistekle iz “zapanjačkog” pogleda na jedan drugačiji svet. To su ključne reči sa BBC-a, CNN-a i sličnih medijskih giganata.

Sve to ne bi bio problem da Nacionalna Geografija ne želi da nam ispriča nešto novo, da nas nauči. Lepe atraktivne fotografije su skroz u redu, za njihov godišnji kalendar ili plakate, ili “lepe” knjige. Ali kada se takve fotografije upotrebe u članku koji treba da informiše o vrlo kompleksnom problemu, onda dobijamo ono najružnije u iskrenom izveštavanju.

Ugledan akademski časopis Miller McCune je objavio članak pod nazivom Stereotypical Images Can Overwhelm a Nuanced Text u kome predstavlja istraživanje kojim je potvrđeno da stereotipske slike mogu u velikoj meri da negiraju stavove iz dugačkog, detaljno pisanog teksta. Kao primer je uzet (čik pogodite čiji) članak Nacionalne Geografije o Saudijskoj Arabiji.

Naime, trećini ispitanika su date samo fotografije iz članka, drugoj trećini samo tekst, a trećoj i jedno i drugo, onako kako je objavljeno u Nacionalnoj Geografiji. I taj članak takođe pati od istog sindroma kao i onaj o Srbiji – dok tekst priča jednu priču, fotografije prikazuju drugu. Zaključci istraživanja su vrlo zanimljivi i poučni:

Učesnici koji su posmatrali samo fotografije su u većoj meri bili fokusirani na egzotične, strane i plemenske karakteristike ove nacije, od onih koji su čitali samo tekst. Uprkos njihovim početnim oduševljenjem fotografijama gradova, predgrađa i parking mesta oni su se iznova vraćali jednoj fotografiji kamile.

Oni koji su čitali samo tekst, najviše su komentarisali raznolikost Saudijskog društva, nivo urbanizacije i tehnološkog razvoja, i američkog uticaja na kulturu.

A onima koji su gledali i jedno i drugo, tekst je uspeo da ublaži utisak o Saudijskoj arabiji kao anti-američkoj naciji, ali nije uspeo da se suprotstavi egzotičnim slikama koje su pratile tekst.

Isti problem, samo druga “reportaža” u pitanju. Reklo bi se da Nacionalna fotografija ima dobre fotografe i dobre novinare, ali da je u procesu uredništva nešto vrlo naopako. Očigledno se biraju pogrešni (ali inače sjajni) fotografi, daju im se pogrešni zadaci i biraju se pogrešne fotografije. Ali dobro, biće lep kalendar.

Portfolio-review sa Donald Weberom, i novo okupljanje na Brodiću

Darko Stanimirović — Sun, 08 Nov 2009 13:43:08 +0000

Prošlog puta na okupljanju smo imali gosta iz agencije VII-Network, Donald Webera. Sledeće nedelje je ponovo u Beogradu, i pristao je da tom prilikom pogleda do 10 portfolia domaćih dokumentarnih fotografa. Ima još par mesta, pa ako neko želi da učestvuje (a da se bavi nekom vrstom dokumentarne fotografije), neka što pre pošalje mail na darko et svetlakomora tačka com, uz napomenu da se očekuju serije fotografija, projekti, reportaže, a ne pojedinačne fotografije. Gledaće se na lap-topu, pa ne treba štampati fotografije ali bi bilo dobro da se na malom formatu odštampaju gotovi projekti kako bi Donald lakše pričao o editingu — izboru fotografija i njihovom redosledu.

Pored gledanja portfolia, svakako ćemo se dotaći raznih diskusija koje su bitne za dokumentarne fotografe – nalaženje dobrih tema/projekata, rad sa agencijama, marketing i slično.

Pored Donalda, tu će biti i “naši” Matt Lutton i Michael Bowring.

A nevezano za portfolio-review, to će ujedno biti i okupljanje ljubitelja fotografije, pa je pozvan svako dobre volje da dođe da se družimo. Zima na splavu punom fotografa – možete li odoleti?

Sreda 11. novembar, splav Brodić, početak u 15h (za portfolio review, ostali mogu doći kad god, bićemo do barem 8 sati tamo)

Vidimo se!

Utisci sa prvog okupljanja

Darko Stanimirović — Sat, 17 Oct 2009 01:49:33 +0000

Evo, prošlo je oko tri sata od prvog okupljanja Svetle Komore na splavu Brodić, pa pišem dok su utisci sveži. Ekipa je bila mala ali vrlo zanimljiva i „šarenolika“, a posebno bih izdvojio i prisustvo Dona Vebera (Donald Weber), člana agencije VII (tačnije, njihove mreže fotografa). Zajedno i sa „lokalnim“ fotografima kao što su Sanja Knežević, Željko Naić, Aleksej Vasić, Matt Lutton, Michael Bowring i ostali čije linkove nemam, menjali smo čitav niz zanimljivih diskusija – od sjajnih ruskih automobila, do strategija za uspeh istočno-evropskih dokumentarnih fotografa na evropskoj sceni. Uz sjajnu atmosferu na splavu (i najbolju picu u gradu), nije bilo mnogo više za očekivati.

Zanimljivo je i da od sve priče praktično i nismo fotografisali. Napravili smo nekoliko fotografija reda radi, ali je fokus bio na priči, što se i poklapa sa konceptom Svetle Komore – kvalitetna diskusija o fotografiji na prvom mestu.

Više ljudi je pitalo da li je okupljanje redovno, na šta ja baš i nemam konkretan odgovor. Zapravo, nisam očekivao da će se ljudima toliko svideti. Primetna je velika potreba fotografa da međusobno sarađuju i razmenjuju ideje. Što je zaista dobro, i nešto na čemu u buduće moramo raditi.

Dakle, svakako da će se dobra praksa nastaviti. Možda jednom u par nedelja. Ako imate neku ideju, slobodno predložite u komentarima. I pratite blog, ali i Tviter ili Fejsbuk stranicu za instant obaveštenja i najave. Pa se vidimo sledeći put!

Omiljeni auto cele naše „anglo-saksonske“ ekipe. Zaista, teško je odoleti takvom šmeku.

[nastaviće se…]

Prvo mini-okupljanje na Brodiću?

Darko Stanimirović — Thu, 08 Oct 2009 15:05:08 +0000

Edit: Okupljanje je u petak, 16. oktobra u 18h. (trajanje neodređeno)
Pogledajte lokaciju splava Brodić na Google Maps. Vidimo se!

Skoro sam shvatio da je splav Brodić omiljeno mesto na kom se sastajem sa drugim fotografima. Nalazi se sa beogradske strane, iza Sajma. Puštaju odličnu muziku (nikakav tehno rejv, narodnjake, čak ne ni mnogo pop) i mnogi se slažu da prave najbolju picu u gradu.

Za Brodić sam prvi put čuo od drugara dizajnera, a reputaciju su potvrdili i ilustratori, režiseri, novinari… i to je zaista ekipa koja tamo ide redovno. Bez dizelaša, sponzora i sponzoruša i sl. Prava retkost. A evo i par fotografija:

fotografije: Matt Lutton

Lokacija Brodića na Google Maps.

Ali dosta promocije samog mesta.

Okupljanje je čisto “rekreativnog” karaktera. Pozvani su svi fotografi, a naročito ljubitelji Svetle Komore! Iako skroman, ovo bi mogao biti uvod u neko “pravo” okupljanje u budućnosti gde bi se npr. puštao slideshow nečijih radova, ili diskutovalo o nekoj temi i slično. Ali otom-potom.

Plan je da okupljanje bude u toku sledeće nedelje, a da bismo malo lakše došli do datuma, evo malog glasanja:

U Nedelju ću definitivno odlučiti koji je dan najbolji, na osnovu vaših glasova. Ako glasanje ne bude dalo neki konkretan rezultat (npr. bude vrlo ujednačeno), prelomiću na osnovu Trenutnog Raspoloženja™. U svakom slučaju, datum će biti objavljen u nedelju popodne, na Twitter-u i Facebook stranici, pa ako nas već ne pratite preko nekog od ta dva kanala, sad je pravo vreme. Naravno, i ovde u komentarima dajte predloge bilo koje vrste, ali ne zaboravite da glasate!

Vidimo se!

Pravite web portfolio?

Darko Stanimirović — Sun, 04 Oct 2009 21:48:48 +0000

Ako pravite svoj web portfolio ili ga menjate, evo par linkova da vas pokrenu u pravom smeru:

Deset strategija u izradi sajtova za nove talente
Definitivno prvi članak koji morate da pročitate (da, ceo). Autor je fotograf/web dizajner, i savršeno razume šta su danas potrebe i izazovi mladih fotografa koji se pojavljuju na Internetu.
Poslednji trendovi u dizajniranju sajtova za fotografe
Iako malo pretencioznog naziva, članak daje primere svakako primetnih “trendova”. Dobro za inspiraciju, mada se uglavnom bavi flash sajtovima (što jeste problem ako se tek probijate).
SEO (Search Engine Optimization) za fotografe
Malo naprednija tema ali svakako važna za fotografe koji se tek probijaju. Obavezno pročitajte da biste shvatili kako bolje da se pozicionirate na pretraživačima.

Ovo je vrlo kratka lista članaka, ali bi trebalo da vas pokrene u pravom smeru. Pravljenje fotografskog portfolia na Internetu nije laka stvar, i od toga direktno može da zavisi broj klijenata koje ćete imati. To se ne odnosi samo na “kako će da izgleda”, već na ono važnije “kako će me pronaći”, plus naravno mnogo drugih pitanja.

Ako znate za neki koristan članak na ovu temu, slobodno stavite u komentar i dodaću ga u listu.

Mikro-sajtovi: kvalitetnije brendiranje portfolia

Darko Stanimirović — Thu, 24 Sep 2009 12:07:37 +0000

Juče je na PDN Online objavljen zanimljiv članak o “tihoj moći” koju mikrosajtovi imaju u ličnoj/profesionalnoj promociji fotografa. Iako se na našem tržištu ne mogu očekivati tako veliki rezultati, iz očiglednih razloga (npr. procenat ljudi koji koristi Internet), ipak je zanimljivo razmišljati na tu temu. Jer, nekada je dovoljno da informacija dopre do samo jedne ili dve osobe i da se trud isplati.

Šta su mikro-sajtovi?

Fotografi obično na internetu imaju jednu prezentaciju. www.imeprezime.com. Ukoliko rade različite stvari, to se podeli po kategorijama ili albumima, obično “portfolio” i “personal”. Ako su uradili više različitih celina, onda su tu i zasebni “projekti”.

Taj princip kategorizacije je dobar jer se na jednom sajtu nalazi skup celog nečijeg rada, pa posetilac može da vidi i jedno i drugo i treće. Međutim, u poslednje vreme fotografi se odlučuju da za (neke ili sve) svoje projekte naprave posebne sajtove www.moj-super-projekat.com. Oni se zovu mikro-sajtovi (ili mikro-portfolio), jer prezentuju jedan specifičan projekat ili deo portfolia.

Kada jedan projekat ima svoj zaseban domen, i potpuno svoj dizajn, to daje posetiocima do znanja da fotograf zaista veruje u to što radi. Ne samo da je napravio zanimljiv projekat, već ga je doveo do vrhunca tako što ga je i prezentovao na način koji zaslužuje. Klijenti to takođe vole jer je ono što njih zanima uokvireno u jasnu celinu, prezentovano baš na način koji mu najviše odgovara.

Takav mikro-sajt mnogo bolje “komunicira” jer je vrlo konkretan i specifičan, i naizgled više orjentisan ka ideji nego ka fotografu. To je naravno samo prva impresija, ili kako reče Bruks Rejnolds: “to je svakako portfolio, ali do publike stiže u stilu Trojanskog konja”. Naravno da se radi o kvalitetnoj ličnoj promociji fotografa, ali se to radi pod okriljem jednog projekta. Ukoliko je projekat kvalitetan, može vrlo brzo stići do mnogo veće publike nego da je u okviru “kupus portfolia”.

I to je najveća prednost upotrebe mikro-sajtova: mnogo brži prodor do publike. Zašto se to dešava? Zato što se ljudi vezuju za brendove, a ovo zaista jeste pravljenje brenda. Dobar primer je projekat Filipa Toledana, Poslednji dani sa mojim ocem. Iako se radi o nečemu jako ličnom, za šta Filip ni sam nije slutio da će interesovati tako veliki broj ljudi, sajt je vrlo brzo počeo da dobija do 15,000 posetilaca dnevno. I drugi fotografi su tako za jako kratko vreme, zahvaljujući svojim mikro-portfolijima, stigli do velikih poslova, izlaganja u galerijama i slično.

Ukoliko se opredelite za “naše” tržište (zanimljivo kako ga i dalje možemo nazvati ex-YU), teško da ćete stići baš do te cifre, ali će uspeh svakako biti veći nego na tradicionalan kupus-način. Takođe, mora postojati realan razlog da napravite mikro-sajt—rad koji se na njemu predstavlja mora biti konzistentan, mora imati jak koncept. Ukoliko nemate dovoljno fotografija za tako nešto, nemojte (još uvek) gubiti vreme.

U svakom slučaju, razmišljajte o aktivnijem nastupu na Internetu, o izgradnji brenda. Tako ćete dobiti veći broj posetilaca i biti jasniji budućim klijentima… a svi znamo šta to u perspektivi može da znači…

Help Portrait Srbija

Darko Stanimirović — Tue, 15 Sep 2009 15:11:37 +0000

I pored masovnog širenja digitalne fotografije, zapanjujuće je koliko ljudi i dalje nema svoj portret, i koliko ljudi verovatno nikada nije osetilo pažnju fotografa. Ovo nije tačno samo za selo, već i za siromašne, ugrožene, napuštene, zaboravljene. Help Portrait je inicijativa fotografa – 12. Decembra pronađite nekoga kome bi zaista značila fotografija, i poklonite mu je!

Pored toga što bi voleli makar jednu svoju lepu fotografiju, njima će posebno prijati pažnja – fotograf ili grupa fotografa koji dolaze upravo zbog njega/nje/njih. Nose svoju opremu, trude se da fotografija bude što bolja, i konačno, donose je kao poklon – izraz dobre volje, brige, ljubavi…

Akciju je pokrenuo Jeremy Cowart (http://www.jeremycowart.com/), a možete je pratiti na zvaničnom sajtu (http://www.help-portrait.com/) i na Twitter-u (http://www.twitter.com/help_portrait)

Fejsbuk grupa sa nazivom Help Portrait Srbija je napravljena da okupi i motiviše fotografe svih profila i zanimanja iz Srbije da u svom gradu, selu, ulici ili zgradi pronađu nekoga kome je potreban portret. To može biti i prijatelj, brat, rođak, ali i neko koga ne poznajete.

Možete otići u lokalni klub, školu, bolnicu, ustanovu, ili jednostavno naći bilo koga ko bi voleo svoj portret.

Možete koristiti bilo koju opremu, bilo koju tehniku snimanja ili retuširanja. Bilo da se radi o lokaciji ili studiju.

Ono što je bitno je da ovo nije projekat o nama fotografima, već o ljudima kojima su fotografije potrebne. Zato nas i ne zanimaju konačne fotografije – zanima nas isključivo odnos sa ljudima. Ko su oni, kakav ste odnos izgradili, šta im znače fotografije koje su dobili i slično.

Takođe, svi vi koji ne živite u Srbiji – inicirajte pokret i u vašem gradu/zemlji.

Za kraj, evo video snimka koji je napravio Jeremy Cowart, koji objašnjava šta je to inicijativa Help Portrait:

Iza kamere Dejv Hila

Darko — Tue, 15 Sep 2009 12:54:43 +0000

Mnogi od vas koji se bavite studijskom fotografijom sigurno već znate Dejv Hila (Dave Hill). Može se naići na tehniku snimanja i retuširanja koja pravi neku vrstu “lokalnog” HDR efekta, zajedno sa kompleksnim montažama, koja se zove – Dejv Hil efekat! Iako se u isto vreme par ljudi bavilo ovom tehnikom, Dejv je jedan od najpoznatijih.

Svoj sajt je skoro renovirao, i uveo nov behind-the-scenes deo u kome se može naći veliki broj video zapisa sa snimanja (pogledajte sve na njegovom Vimeo nalogu), što je svakako od velike pomoći onima koji žele da se bave sličnom tehnikom, čak i onima koje samo zanima postavka svetla u različitim uslovima. Posebno zanimljivo (iako nama možda ne tako korisno) je to što možete videti GPS-lokaciju snimka.

Ja sam ovde izdvojio jedan zapis, sa serijala Girl on an Adventure.

foto: Dave Hill

Zezaju krizu… u Fotošopu

Darko — Fri, 11 Sep 2009 00:20:59 +0000

U avgustovskom broju NIN-a, uglednog srpskog nedeljnika mogli ste pročitati zanimljiv tekst o tome kako Vlada Srbije “zeza krizu” raznim manevrima, bez realne reforme javnog sektora itd. Nas to naravno totalno ne zanima, ali nas može zanimati kako NIN takođe zeza krizu: upotrebom Fotošopa. Konačno, i mi “konja” za Photoshop Disasters trku imamo! (velika slika)

Razgovor između osobe X i osobe Y koja je na višoj poziciji od osobe X.

—Moramo da smanjimo troškove. Nećemo se još seliti iz ove skupe zgrade, počećemo od naslovne strane. Ne treba nam baš “kvalitetna” fotografija, može novinar da uzme digitalac pa neka nešto snimi. Ne, još bolje. Iskopajte iz arhive par fotografija pa neka dizajner to slepi u jedno…

(nakon par dana)

—Gospodine, neki bloger piše da su fotografije loše umontirane. Kaže da postoje fotelje koje su počele da se “dezintegrišu”, zatim da Dinkiću nekakav špic od stola izlazi iz glave, kao i da je premijeru Cvetkoviću iza leđa “ruka koja ga češka ili slično”. I ja mrzim te blogere, samo kukaju, ali mi se čini da je u pravu…

—Da te pitam ja nešto. Jel se tiraž prodaje? Prodaje se. A taj tvoj bloger kako ga zoveš, neka priča kada napravi svoju novinu. Uostalom, to je samo naslovnica!

Svako zeza krizu na svoj način. Teška su vremena naročito za medije (+ novi zakon koji srećom ne pominje lošu fotomontažu na naslovnoj strani kao privredni prestup), ali je težak odgovor na pitanje kako pravilno zezati tu krizu. Zapravo, “pravilno” i ne postoji. Ali čvrsto verujem da odgovor nije u degradiranju naslovne strane. Znam, mnogo je problema u funkcionisanju redakcije, pritisci su veliki… ali valjda postoji linija ispod koje se ne ide.

Igrom slučaja, imao sam priliku da pogledam naslovne strane NIN-a, od 1986-2003 (odprilike). Iako zbog motiva koji su se nalazili na brojnim naslovnicama za vreme devedesetih (konzumirano u kratkom roku – ne preporučujem!) i zbog kojih nisam mogao da se povratim narednih par dana, ne sećam se da je bilo zaista loše naslovne strane. Čak i te ratne. Koliko se sećam, fotografije su uvek bile jako dobre. Izgleda, nažalost, da gledamo krizu velikih razmera…