Skoro se na našem tržištu pojavila nova knjiga iz edicije Foto ArtGet Teorija. U pitanju je Estetika fotografije: gubitak i ostatak, francuskog autora Fransoa Sulaža.

Ova knjiga ima dva cilja: nudi nacrt za estetiku fotografije i ujedno čitaoca podstiče, pokretanjem mnogih teorijskih tema, na preispitivanje umetničkog statusa fotografije. U razmatranju se oslanja na proučavanje velikog broja fotografskih dela, a svoje postavke temelji na novim pojmovima izgradjenim u svetlu estetičkih, filozofskih i psihoanalitickih teorija.

Nastala je iz želje da potraži odgovore na tri velike grupe pitanja — kako je fotografija povezana sa stvarnošću, šta su osobenosti fotografskog dela i po čemu je fotografska umetnost u žiži savremene umetnosti.

Na preko 300 strana knjige, autor obrađuje jako korisne teme koje se najpre bave razmišljanjem o fotografiji. Ima tri dela i dvanaest poglavlja.

Prvi deo: Od stvarnosti do fotografičnosti

• Predmet reportaže: od opsene do stvaralaštva
• Od objekta portreta ka objektu fotografije uopšte: “to je bilo odglumljeno”
• Objekt uopšte: stvarnost je nemoguće fotografisati
• Fotografski objekt: fotografičnost

Drugi deo: Fotografsko delo

• Od neumetničkog do umetničkog
• Uobličenje u delo
• Delo i svet
• Kritički nastrojeno delo

Treći deo: fotografska umetnost

• Zajedničko ostvarenje
• Prenos
• Referenca
• Beleženje
• Zaključak

Kroz knjigu se između ostalog provlače pojmovi semiologije, psihoanalize, filozofije i estetike. U njoj se nalazi i 16 fotografija koje nisu uvek u vidu ilustracije, već kao “pokretači naših misli, sanjarija i posmatranja. [...] Ne želimo da pokazujemo slavne fotografije — zašto bismo ih opet iznosili? — već one koja postavljaju neka ključna estetička pitanja i svedoče o tome da je umetnost fotografije šira i manje poznata nego što se misli“.

Knjigu toplo preporučujem svakome ko o fotografiji razmišlja.

Izdavač: Kulturni Centar Beograd, 2008.
Edicija: Foto ArtGet Teorija
Prevela s francuskog: Ana A. Jovanović
ISBN: 978-86-7996-017-7

Cena: 990 din.
Može se kupiti u Beo-izlogu u Beogradu, knjižari Krug, a verovatno i u svim većim knjižarama u Srbiji. S obzirom da je knjiga tek skoro krenula u distribuciju, moguće je da ćete je u početku malo teže naći van Beograda. Sajt izdavača trenutno ne radi.

Related posts:

1. Estetika fotografije političkih plakata
2. Za filozofiju fotografije [Vilem Fluser]
3. Teorija fotografije (ponovo) u časopisu ReFoto

Knjiga koja se u originalu zove Photography: a critical introduction, kod nas je neobično prevedena kao Fotografija. Kad se u obzir uzme i vrlo nedefinisana ilustracija na naslovnoj strani, teško mi je objasniti zašto sam, od gomile pompeznih fotografskih knjiga u jednoj knjižari u Beogradu, baš nju uzeo u ruke. Valjda zato što nisam mogao da pretpostavim o čemu se tačno radi. Po omotu bih rekao da je to još jedna u nizu fotografskih svaštara za amatere.

Obimna knjiga, 553 strane. Na prvo prelistavanje — većinom tekst sa ponekim foto reprodukcijama. Nekoliko naslova u preletu mi je odmah privuklo pažnju. Fotografija i postmoderno, Stvaranje značenja kroz kontekst i fotografske stilove, Spektakli i iluzije, Postporodica i postfotografija i tako dalje. Mojim vernim čitaocima ne moram da objašnjavam koliko me je sadržaj knjige dalje motivisao.

Najbolji način da vam predstavim sadržaj ove obimne knjige je da citiram par rečenica iz Uvoda:

Ova knjiga će predstaviti pregled konceptualnih pitanja koja se odnose na fotografiju i na načine razmišljanja o fotografskim slikama. U njoj se fotografski snimci razmatraju kao artefakti, koji se upotrebljavaju na mnoštvo različitih načina i u nizi situacija, a fotografija kao skup praksi koje se odvijaju u određenim kontekstima. Prema tome, ova knjiga se u suštini bavi čitanjem fotografije, a ne njihovom proizvodnjom. Njena prvenstvena svrha je da pruži uvod u ključne debate i da ukaže na izvore, da bi studenti (i ostali čitaoci) mogli dalje da proučavaju pravce istraživanja koji su za njih bitni.

Dakle, knjiga pruža uvid u razne debate i razmišljanja o fotografiji. Daje izvore i nazive literatura, za one koji bi nastavili proučavanje. Podeljena je u 7 poglavlja:

1. Razmišljanja o fotografiji (debate, nekad i sad),
2. Posmatrači i posmatrani (fotografija oko nas),
3. “Slatko je posmatrati…” (lične fotografije i popularna fotografija),
4. Subjekat kao objekat (fotografija i ljudsko telo),
5. Spektakli i iluzije (fotografija i potrošačka kultura),
6. Na belim zidovima i izvan njih (fotografija kao umetnost),
7. Fotografija u doba elektronskih slika

Kao što vidite, u 7 poglavlja obrađuje se sve od debata o fotografiji kao umetnosti, preko raznih vidova fotografije (dokumentarna, umetnička, komercijalna), do socioloških rasprava (fetišizam, voajerizam…) i modernih transformacija fotografije. Treba napomenuti da ima šest autora.

Iako prilično obimna (553 strane), kako kaže autor Liz Wels, poglavlja nisu međusobno striktno povezana pa se mogu čitati i bez određenog redosleda.

Preporučujem svima koje zanima kritika fotografije.

Izdavač: CLIO (2006.)
Naziv originala: Photography: A Critical Introduction
ISBN: 86-7102-208-0
Cena: oko 1500 din. (Knjižara Plato, Mart 2008)
Ako imate CLIO karticu, imate i pravo na popust.

Related posts:

1. Uvod u čitanje i kritiku fotografije
2. Uvod u digitalnu fotomontažu
3. Fotografija i istina 2: Ko to tamo menja?

Postoji jedna knjiga koju zaista smatram obaveznim delom lične biblioteke, što se tiče umetnosti. Bilo da ste slikar, grafičar, pisac ili fotograf. Knjiga koja se zove O fotografiji i umetnosti, a potpisana od strane Valter Benjamina nije samo jednostavna uporedna analiza fotografije prema umetnosti. To je zapravo neprocenjiva kolekcija tekstova koji iz različitih uglova sagledavaju krizu umetnosti u doba tehničke reproduktivnosti.

Knjiga se bazira na eseju Valter Benjamina pod nazivom Umetnost u doba svoje tehničke reproduktivnosti iz 1936. godine. Ovaj esej je bio “neizostavno štivo, pa i kamen temeljac, kako u kritičkim analizama moderne umetnosti i estetike tako i u prvim sistematskim istraživanjima posvećenim fotografiji“. Međutim, u knjizi se nalaze i drugi tekstovi, kako Benjaminovi tako i njegovih savremenika. Tu bih izdvojio knjigu Žizel Frojnd (Gisele Freund) pod nazivom Fotografija u Francuskoj u devetnaestom veku: esej iz sociologije i estetike, koji je i prvi ozbiljni pokušaj da se predstavi razvitak fotografije. Zapravo, ova mlada autorka je prva uočila ključno pitanje vezano za odnos fotografije i umetnosti: kako je fotografija promenila umetnost. Time je uspela da kritiku fotografije usmeri sa pogrešnog pitanja koje se, pogotovo u prvim danima fotografije a kasnije i izvesnoj borbi sa tradicionalnim strukturama umetnosti postavljalo a glasilo da li je fotografija umetnost.

Upravo se to može postaviti kao glavna tema ove knjige, mada su njene teme dalekosežnije od toga. Ali način na koji je fotografija, i uopšte tehnički reproduktivna umetnost (kasnije film) menjala naše shvatanje umetnosti, čak i sveopšte opažanje sveta jeste ono što se prožima kroz celu knjigu.

U knjizi ćete naći i povremene analize raznih umetnika i umetničkih dela. Počevši od Kafke, njegovog portreta kao deteta, pominju se i slikari poput Dega, Delakroe, Nadara ali i veliki broj pisaca i pesnika. Sve se to nalazi u službi razumevanja umetnosti u doba njene tehničke reproduktivnosti, što nam u mnogome pomaže pri kritici savremene umetnosti, naročito fotografije.

Teško je bilo šta iz knjige posebno izdvojiti. Svakako da ima napornih delova koji zahtevaju posebnu koncentraciju, a ima i onih delova koji su tako slatko lagani i zanimljivi. Ono što se, međutim mora posebno istaći su vrlo korisni i detaljni komentari, napomene i uvodi koje je pisala Milanka Todić, istoričar umetnosti i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Zaista su od neprocenjive koristi za bolje i lakše razumevanje teksta, koji često podrazumeva određeno znanje.
Zanimljivo je čitati i brojne citate, komentare, teze i nacrte koji su nastali u poslednjoj dekadi njegovog života, a koji su bili planirani za njegovo veliko delo o pasažima ili gradskim prolazima, a koje nikada nije doživelo svoju konačnu formu. Tu možete naći brojne citate raznih umetnika, ali i veliki broj Benjaminovih razmišljanja o svemu što je doticalo njegov um.

Knjiga sadrži oko 180 strana od kojih ni jednu nećete preskočiti. Cena je oko 450 din a može se naći u svim većim knjižarama. Lično sam je kupio u knjižari Apropo ali sam siguran da se može naći i u IPS, Plato i sl.
Obavezan deo literature!

Takođe bih preporučio i knjigu Za filozofiju fotografije, autora Vilem Flusera.

Related posts:

1. O pravilima u fotografiji
2. Značaj javne diskusije o fotografiji
3. O dokumentarnoj fotografiji u Srbiji

Vilem Fluser, rođen 1920. godine u Pragu, radio je kao profesor filozofije komunikacije na Univerzitetu u Sao Paolu.

Autor svoj ogled počinje objašnjavajući šta je to slika, kako se odrednica prostor-vreme kodira u dvodimenzionalnu ravan i kakvu funkciju ona ima kao posrednik između čoveka i sveta. Takođe, analizira viševekovnu borbu između slika i pisma, što je vrlo bitno znati za dalju analizu primene fotografije. Tako recimo, priča i o diskursu fotografije (distribuciji) kroz različite kanale, i kako se značenje fotografije menja proslaskom kroz takve kanale. Tako se recimo jedna fotografija u novinskom članku (kanalu) pojavljuje kao dokumentarna, dok izložena u galeriji, ili u reklami dobija sasvim novo značenje.

U svakom poglavlju (ima ih deset) Fluser analizira fotografiju i fotografsku sliku/aparat iz šireg ugla, najpre postindustrijskog društva. To znači da upoređuje foto-aparat sa svim aparatima i mašinama, da njegove programe posmatra kroz programiranje aparata uopšte. Tako prati transformaciju iz rada za aparatom u igru sa aparatom. Vrlo je zanimljivo razmišljati u tako širokom prostoru, jer se tek tada mogu sagledati suštinski problemi vezani za fotografiju i fotografsku sliku.

Teško je napraviti dobru recenziju filozofskog dela, pogotovo ako sa takvim štivom nemate velikog iskustva. Ali, ono što svakako mogu da kažem je da je materijal sadržan u knjizi od velikog značaja za početak razumevanja fotografskog “univerzuma”. Jer, ukoliko dozvolimo da se kretanja naših misli svedu na ono što vidimo objavljeno po dnevnoj ili mesečnoj štampi, što vidimo na TV ili oko našeg ustaljenog i oprobanog kreativnog procesa, lako se može desiti da zapadnemo u kolotečinu već odavno viđenog. Ova knjiga ne nudi odgovore, već nas navodi na prava pitanja — na početak filozofije fotografije.

Kao jedinstvena knjiga na tu temu, sa svega 80 strana, cenom od oko 290din, kao i prevodom na srpski, morala bi postati obavezan deo biblioteke svakog ko o fotografiji razmišlja.

Izdavač: Kulturni Centar Beograda
Edicija: Foto Artget: teorija
pogledaj ostale informacije
u knjižari IPS, Apropo i ostalim većim knjižarama…

Related posts:

1. Estetika fotografije [Fransoa Sulaž]
2. Uvod u čitanje i kritiku fotografije
3. Teorija fotografije (ponovo) u časopisu ReFoto