(kliknite za veću sliku)

Prirodan, ne retuširan portret foto modela – da li vam u toj rečenici nešto ne štima? Lako bismo rekli da ne postoji profesionalna fotografija modela koja nije retuširana. Svaki portret koji je negde objavljen prošao je kroz taj proces. I u zlatno doba Holivuda i staklenih fotografskih ploča postojali su retuš-majstori. Možda bi se moglo reći da je u jednom trenutku bilo blago zatišje, ili makar tapkanje u mestu, a onda je na velika vrata došao Fotošop koji je i prosečnom korisniku omogućio da “ispegla” nečije lice do potpune plastičnosti, da za dvadeset sekundi nekome oduzme preko dvadeset kilograma i slično. Potpuno je očigledno da je to otišlo do neslućenih granica, pa se tako zamenjuju “loše” ruke, noge, glave pa čak i cela tela (povremeno se desi biser da se glava crnca stavi na telo belca, pa ostanu bele šake).

Ali nije smešno. U više istraživanja ustanovljeno je da se žene osećaju ružnim i nezadovoljnim nakon samo tri minuta gledanja fotografija sa naslovnih strana. Šablon je jednostavan: prikazati “savršenu” devojku (plastičnog lica, savršene kose, bujnih grudi, uskog struka i butina…) što će imati za reakciju “Ja ne izgledam dovoljno lepo.” Zatim ponuditi rešenje, bilo u vidu preparata ili tekstova u magazinu koji daju brze i lake savete, koji kao droga treba da ublaže taj negativan osećaj. Isti šablon koristi svaka industrija, ne samo industrija lepote.

Jedna od zapaženijih “Fotošop Katastrofi” poznata i kao “Čoveče, glava joj je veća od karlice!” Devojka je ubrzo dobila otkaz iz Ralph Lauren-a, zbog kako ona tvrdi toga što “nije dovoljno mršava.”

Verujem da bi većina nas rekla “Dosta više!” i podržala zabranu prekomernog retuširanja ljudi u reklamnim kampanjama. Zaista, kako sme da prođe reklama za kremu za podmlađivanje gde je (jedino) podmlađivanje urađeno u Fotošopu? Ali problem je neverovatno kompleksan. Da bih koliko-toliko načeo ovu nepreglednu temu, pokušaću da joj pristupim sa više strana. Prvo, važno je reći da problem postoji. Mladi ljudi, a naročito devojke, konstantno su izloženi napadu estetskih kodova industrije lepote. Bilo da se radi o magazinima, bilbordima, televiziji ili opštem uticaju društva. Oni koji vode industriju reći će vam da “to narod traži, niko neće da gleda ružne osobe”, što nije nikakav izgovor – svaki marketing stručnjak zna da se potreba stvara. A izbor tipova lepote neverovatno je sužen, pa svaki deo tela treba da izgleda baš tako i nikako drugačije. U jednom istraživanju ogromna većina devojaka je rekla da bi volela da je na naslovnoj strani videla tip devojke sličan njoj. Toliko o raznovrsnosti.

Semiologija problema

Fotografija svakako ima jednu od glavnih uloga u kampanji kojom industrija želi da nametne svoj proizvod kao neophodan. Ali fotografija nikad ne bi mogla da funkcioniše sama za sebe. Ona je deo naslovnih strana, reklama, prospekata, ona je primenjena. Zajedničku ulogu imaju i drugi kodovi: nazivi proizvoda, časopisa (sam naziv Beauty direktno implicira da je osoba prikazana na toj naslovnoj strani “simbol” lepote), teme o kojima se priča u časopisu, reči koje se često ponavljaju (brzo, lako, savršeno, lepota, seks…) i slično. Dakle, fotografija je samo jedan vojnik u armiji kodova kojom se napada pojedinac.

To je glavni razlog zašto je ova tema toliko kompleksna – ogroman broj faktora utiče na poruku. Semiološki gledano, fotografija je skup kodova koji takođe pozivaju na istorijske, kulturološke, estetske i druge reference. Ona tako i dobija svoje značenje – ne radi se samo o vitkoj plavuši u bikiniju. To je dostupna, seksipilna devojka bez ijedne fizičke mane, na naslovnoj strani časopisa o lepoti. Svaki njen pokret učestvuje u stvaranju poruke – otvorenost usta, položaj ruku, pogled, oblik tela, prikazivanje grudi, stomaka, zadnjice itd. Dalje, to je svetski časopis na čijim se koktelima pojavljuju poznate ličnosti. Oni prave nagradne igre, sponzorišu kulturna događanja. Ta devojka sa naslovne strane nikada ne može predstavljati sebe samu, čak i kada se radi o poznatoj ličnosti – ona uvek poprima nova značenja, nova imena. Tako složen sklop faktora koji grade poruku jeste odlika svake fotografije, pa i ove na naslovnoj strani ili u reklamnoj kampanji.

(kliknite za veću sliku)

Komercijalna fotografija se tradicionalno ne čita kao doslovna (kao npr. dokumentarna), već kao simbolička. Ako bismo uzeli modnu ili neku vrstu glamur fotografije koja je digitalno “unapređena”, ne bismo to shvatali kao krivljenje istine, jer istina u takvoj fotografiji nikad nije ni postojala. Samom idejom, izborom modela, osvetljenjem i retuširanjem mi smo svesno konstruisali novu istinu, smislenu i ubedljivu. Nismo hteli da kažemo “da, ovaj poznati model izgleda identično ovako u ovoj haljini”, već “ovo je karakter ljudi kojima smo namenili haljinu” ili slično.

Međutim, ako bismo istu tu fotografiju izvadili iz konteksta mode, i stavili na naslovnu stranu časopisa o lepoti, uz naslove kao što su “Kako do savršene kože; Idealna linija u 5 koraka; Šminka za svaku priliku” itd, onda bismo stvorili potpuno novi kontekst. Tada bismo fotografiji nametnuli bukvalno, realističko značenje, jer ceo časopis šalje poruku da se radi o nečemu realnom, što svako od nas može i treba da uradi za sebe. Više ne bi bilo svejedno da li su modelu digitalno povećane grudi, smanjen struk, ispeglano lice… Naš časopis se bavi realnim životnim problemima (lepota), i naslovna strana to treba najbolje da predstavi. Ako tada “prodajemo” veštačku, prenaglašenu lepotu koja u realnosti ne postoji niti može da postoji, onda moramo preuzeti odgovornost za efekte koji iz toga slede.

Etiketa

U borbi protiv štetnih uticaja medija na razvoj ličnosti mladih ljudi, neki predstavnici vlasti u Engleskoj i Francuskoj su se (odvojeno) posvetili regulisanju retuširanja fotografija. To je svakako dobar korak, mada se postavlja pitanje koji način bi imao stvaran efekat. Zamislite da ispod svake retuširane fotografije mora da stoji “ova fotografija je retuširana tako da promeni fizički izgled osobe”, zajedno sa nekakvom oznakom A1-A5, gde je 1-5 visina obrade (1=ton i kontrast, 5=fizička nadogradnja). A ako ne označite pravilno, možete platiti kaznu od preko 30.000 evra. To je predložila Valeri Bojer iz Sarkozijeve partije, a podržalo oko pedeset poslanika.

(foto: Darko Stanimirović. Kliknite za veću sliku)

Koji bi tačno efekat ova etiketa imala? Da smanji broj anoreksičnih devojaka? Teško. Koja je korist od toga da na svakoj fotografiji stoji nekakav A5 ako posmatrač ne može da zna šta je tačno promenjeno i u kojoj meri? (Ako bi uopšte i znao šta A5 znači) Dobar retuš-majstor može da uradi takvu “intervenciju” da je prosečan posmatrač ni u snu ne bi primetio. Takva “realistična” predstava će biti svakako mnogo jača i ubedljivija od bilo kakve etikete (“Pa ja ne vidim da je išta menjano”), a nikako se ne sme zanemariti ni moć brenda – neko ko je veran brendu verovaće mu koliko god očigledno bilo da je predstava lažna.

Snađi se!

Zabranjeno retuširanje bora i podočnjaka? Nema problema, postoje hirurzi koji to mogu da otklone. Postoje šminkeri koji znaju svoj posao, a i fotografi koji znaju sa svetlom. Jedan nevezan slučaj je vrlo zanimljiv: Pamela Anderson je za jednu konferenciju za štampu izdala zahtev da svi fotografi moraju koristiti ring-fleš. Tako ona obezbeđuje da čak i fotografije koje će biti publikovane u novinama budu na neki način “retuširane svetlom.”

Uostalom, ako se malo potrudite, možete stvoriti vrlo neobičan rasni miks, gde devojka bele puti biva pretvorena u egzotičnu crnkinju, baš kao što je urađeno za čuveno takmičenje America’s Next Top Model.

Takođe se može desiti da zbog ovakvog zakona sve više foto-modela ide na plastične operacije kako ne bi moralo mnogo da se retušira. A i pored retuširanja estetski kodovi mogu vrlo lako da se plasiraju – potražite anoreksične modele sa silikonskim implantima, neka naprave takvu pozu i izraz koji će označavati jeftinu dostupnost, fetišizaciju ženskog tela, i opet ćete imati iste probleme protiv kojih neki žele da se bore etiketama i novčanim kaznama.

Politika

Ovde se postavlja i jedno političko pitanje – da li u demokratskom društvu represivna mera može (i u kojoj meri) imati pozitivnog efekta? Zašto nemačka vlada ne zabranjuje veći broj ultra-desničarskih i neonacističkih organizacija? Zato što ih je nemoguće zabraniti – uvek će se reorganizovati, a i lakše ih je pratiti kada nisu zabranjeni. Zašto se u Americi ne kažnjava poricanje Holokausta? Zato što je efikasnije da vas svi smatraju idiotom ako to javno kažete. Jedina prava mera u svim slučajevima jeste edukacija društva – stvoriti takav ambijent da vaša “meta” bude potpuno društveno izolovana, da nemaju nikakvu podršku. Ako se javno objavljuju i kritikuju oni koji stvaraju lošu, veštačku sliku o lepoti (uključujući poznate ličnosti, urednike, fotografe…), ako se edukuje upravo ciljna grupa tih časopisa i reklama – onda je efekat daleko veći.

Efektivne mere

Iako “etiketiranje” fotografija nije najsrećnija ideja koja je do sada predložena, ima i boljih. Gejl Dajns (Gail Dines), profesor sociologije na univerzitetu Weelock u Bostonu kaže da mlade ljude treba učiti kako da čitaju fotografiju. “Živimo u vizuelnoj kulturi, ali ne učimo kako da dekodiramo slike. To je kao da živite u kulturi teksta a ne znate kako da čitate.”

U svom istraživanju iz 2007. godine, kompanija Dove je (između ostalog) došla do podatka da najveći pozitivan uticaj na sliku koju devojke (15-17 godina) grade o sebi imaju majke. Međutim, ako su prvi uticaji drugarica ili mediji (odsustvo majke), onda je efekat drastično negativniji.

Švedska vlada je pokrenula sajt Girl Power, na kom detaljno prikazuje kako je 15-ogodišnja devojčica retuširana za imaginarnu naslovnu stranu, pa se može kliknuti za pre/posle (oči, usne, kosa, grudi, struk itd). Napravili su i fiktivan, vrlo provokativan hip-hop video spot u sred kog devojka stane i kaže “zar svaki spot mora da bude ovakav?”

Početak kraja?

Pitanje da li smo na početku kraja “fotošopiranja” ljudi nema toliko veze sa time da li će neko usvojiti zakon o zabrani ili ne. Nema veze ni sa fotografijom. Moramo pogledati širi kontekst. Svako društvo ima svoju viziju ideala lepote, kao i uloge koju ima telo. Biće zanimljivo gledati kako se ta vizija menja, verovatno na krilima izmenjenih društvenih odnosa Internet generacije. Jer, ne zaboravimo da su najveće društvene promene praćene razvojem industrije. Brze i lake promene ne mogu da nastanu, pogotovo ne nekom etiketom na dnu fotografije, ali ako će to makar pokrenuti diskusiju (a očigledno je pokrenulo), onda smo se pomerili sa mrtve tačke.

Označiti retuš fotografije kao glavnog krivca je vrlo naivno. Ona samo konkretizuje perverzne ideale industrije lepote. Članak kaže “smršajte 10 kilograma”, fotografija to prikaže. “Savršena koža brzo i lako”, i fotografija to prikaže. Gledanje naslovnica čitavih tri minuta deluje kao ispiranje mozga. A jeste li probali da tri minuta čitate naslove iz rubrike Lepota, nekog ženskog časopisa? Nemojte.

Related posts:

1. Estetika fotografije političkih plakata
2. Kreativna obrada fotografije
3. Zezaju krizu… u Fotošopu

Svoj sajt je skoro renovirao, i uveo nov behind-the-scenes deo u kome se može naći veliki broj video zapisa sa snimanja (pogledajte sve na njegovom Vimeo nalogu), što je svakako od velike pomoći onima koji žele da se bave sličnom tehnikom, čak i onima koje samo zanima postavka svetla u različitim uslovima. Posebno zanimljivo (iako nama možda ne tako korisno) je to što možete videti GPS-lokaciju snimka.

Ja sam ovde izdvojio jedan zapis, sa serijala Girl on an Adventure.

foto: Dave Hill

Related posts:

1. Šta biste sve hteli da vidite u online magazinu za profesionalne fotografe?
2. Svetla Komora na Fejsbuku
3. Utisci sa prvog okupljanja

U avgustovskom broju NIN-a, uglednog srpskog nedeljnika mogli ste pročitati zanimljiv tekst o tome kako Vlada Srbije “zeza krizu” raznim manevrima, bez realne reforme javnog sektora itd. Nas to naravno totalno ne zanima, ali nas može zanimati kako NIN takođe zeza krizu: upotrebom Fotošopa. Konačno, i mi “konja” za Photoshop Disasters trku imamo! (velika slika)

Razgovor između osobe X i osobe Y koja je na višoj poziciji od osobe X.

—Moramo da smanjimo troškove. Nećemo se još seliti iz ove skupe zgrade, počećemo od naslovne strane. Ne treba nam baš “kvalitetna” fotografija, može novinar da uzme digitalac pa neka nešto snimi. Ne, još bolje. Iskopajte iz arhive par fotografija pa neka dizajner to slepi u jedno…

(nakon par dana)

—Gospodine, neki bloger piše da su fotografije loše umontirane. Kaže da postoje fotelje koje su počele da se “dezintegrišu”, zatim da Dinkiću nekakav špic od stola izlazi iz glave, kao i da je premijeru Cvetkoviću iza leđa “ruka koja ga češka ili slično”. I ja mrzim te blogere, samo kukaju, ali mi se čini da je u pravu…

—Da te pitam ja nešto. Jel se tiraž prodaje? Prodaje se. A taj tvoj bloger kako ga zoveš, neka priča kada napravi svoju novinu. Uostalom, to je samo naslovnica!

Svako zeza krizu na svoj način. Teška su vremena naročito za medije (+ novi zakon koji srećom ne pominje lošu fotomontažu na naslovnoj strani kao privredni prestup), ali je težak odgovor na pitanje kako pravilno zezati tu krizu. Zapravo, “pravilno” i ne postoji. Ali čvrsto verujem da odgovor nije u degradiranju naslovne strane. Znam, mnogo je problema u funkcionisanju redakcije, pritisci su veliki… ali valjda postoji linija ispod koje se ne ide.

Igrom slučaja, imao sam priliku da pogledam naslovne strane NIN-a, od 1986-2003 (odprilike). Iako zbog motiva koji su se nalazili na brojnim naslovnicama za vreme devedesetih (konzumirano u kratkom roku – ne preporučujem!) i zbog kojih nisam mogao da se povratim narednih par dana, ne sećam se da je bilo zaista loše naslovne strane. Čak i te ratne. Koliko se sećam, fotografije su uvek bile jako dobre. Izgleda, nažalost, da gledamo krizu velikih razmera…

Related posts:

1. U ognjištu hiperrealizma: nastavak sage o projektovanoj istini
2. Da li smo na početku kraja »fotošopiranja« ljudi?
3. Iza kamere Dejv Hila

Pod “kreativnom” obradom fotografije podrazumeva se obrada koja početnu fotografiju uzima samo kao osnovu za dalju interpretaciju, bez namere da ona predstavlja referencu ka stvarnom događaju. Često se takve fotografije nazivaju “umetničkim”, ali bi to bilo pogrešno jer umetnost nije samo nešto što je promenjena realnost. Za diskusiju o teoriji obrade fotografije, možete pročitati istoimeni članak.

Ono što je svakako interesantno u vezi kreativne obrade fotografije jeste da, nakon nekog vremena, svet počnete posmatrati na drugačiji način, a publika vrlo često voli da doživi nečiju interpretaciju (svakodnevnog) života. Ukoliko se niste ranije bavili takvom obradom, u početku ćete možda lutati, nasumično isprobavati sve i svašta, ali će vam vrlo brzo gomila mogućnosti stati u svest i moći ćete da na licu mesta, u prirodi, vidite konačnu fotografiju pred sobom. Sa druge strane, u velikom broju vaših fotografija koje stoje neiskorišćene ćete prepoznati potencijal i spasiti ih propasti.

Da bismo uspešno završili mini-kurs kreativne obrade fotografije, neophodno je makar površno upoznati neke alate i tehnike Fotošopa (većinja njih postoji i u drugim programima za obradu slike).

1. Nedestruktivna obrada
2. Adjuctment layers
3. Pametni slojevi, pametni filteri
4. Blending modes — “načini mešanja”
5. Sve po malo — švedski sto obrade fotografije
6. Primer 1: Spomenici
7. Primer 2: Oluja i grad
8. Primer 3: Alternativa
9. Primer 4: Lija nosi Lovca
10. Zaključak

Nedestruktivna obrada

Prilikom obrade fotografije, imaćete sigurno dosta ideja. Neke od njih su poprilično jednosmerne — kada ih jednom uradite, nema nazad. Tako recimo, ako mnogo zatamnite sliku, sačuvate je pa ponovo otvorite neki drugi dan, nećete više moći da je prosvetlite. Barem ne bez većeg gubitka kvaliteta. Ima mnogo toga što možete uraditi vašoj fotografiji, a da posle zažalite. Jedno od korišćenih rešenja je da se prave kopije fotografije — mokra-gora-tamna1.jpg, mokra-gora-zeleno.jpg, mokra-gora-proba1aa.jpg… Međutim, brzo možete završiti sa gomilom redunantnih (pardon, nepotrebnih) fajlova. A može se desiti i da na vam je na jednoj fotografiji dobar ton, a na drugoj kontrast i retuš. A na trećoj tamno nebo. Ili da nakon dužeg vremena gledate sve te fajlove i ne možete da se setite koji vam je finalni, koji ste slali na konkurs itd.

Drugo rešenje, koje se ispostavilo donekle boljim, je da u okviru jednog .psd fajla pravite kopije lejera, gde bi svaki novi lejer bio nova verzija slike. Na jednom vam je zelena varijanta, na drugom tamna, na trećem samo nebo zatamnjeno itd. Problem kod ovakvog rada je da takvi fajlovi nisu fleksibilni (opet vam se na jednom lejeru sviđa jedno a na drugom drugo) i zauzimaju dosta memorije (fajlovi su veći jer je svaki lejer kopija cele slike). Tako biste opet imali problem da na lejeru koji vam je “najbolji” ipak ne možete da vratite one detalje iz senki za koje ste mislili da vam ne trebaju.

To se zove destruktivna obrada fotografije — bespovratno uništavanje podataka koji će vam kasnije možda zatrebati. Definicija nedestruktivne obrade se nameće sama po sebi — promena slike na način koji bi dozvolio kasnije vraćanje bilo kojih podataka.

Adjuctment layers

Ovo je posebna vrsta lejera u Fotošopu koji su napravljeni upravo u cilju nedestruktivne obrade fotografije. To su lejeri koji predstavljaju neki od korekcionih filtera (Image/Adjuctments). Dakle, nije to lejer u klasičnom smislu, da u sebi sadrži fotografiju, već on predstavlja neki od filtera (Levels, Curves, Hue Saturation Brightness, Invert…). Šta to znači? To znači da možete imati npr. Levels koji možete da isključite kad god poželite. Možete zatamniti sliku, a ako vam se to kasnije ne svidi, možete jednostavno obrisati lejer koji zatamnjuje sliku. Ali to je samo početak — svaki Adjuctment layer ima masku! Dakle, po svakom Adjuctment layeru možete crtati crno-belo, odnosno, smanjivati njegov efekat na lokalnom nivou. Na primer, napravite Levels koji će da zatamni celu fotografiju, a posle toga četkom sakrijete sve osim neba (crna boja sakriva efekat, bela otkriva). Ako vam se kasnije efekat učini prejakim, možete mu smanjiti opacity, ili ga potpuno obrisati.

Ako obrađujete fotografiju pomoću adjuctment layer-a, pravite vrlo fleksibilnu konstrukciju koju kasnije možete da korigujete po želji. Možete promeniti ton, kontrast, bilo lokalno ili globalno, i kasnije sve to menjati, dodavati ili brisati, a da vaša originalna fotografija ostane netaknuta.

Ne bih se mnogo uplitao u funkcionisanje ovih lejera, najbolje je da probate sami, ako već niste. Na Internetu, ali i Fotošop Help-u imate dosta informacija o svemu.

Pametni slojevi, pametni filteri

(klik za veću sliku)

Fotošop CS2 je predstavio “pametne lejere” (Smart layers) koji nisu našli posebno veliku primenu u fotografiji, koliko u dizajnu i montaži. Kada na primer, neku sliku pretvorite u pametan sloj, možete da ga povećavate, smanjujete i rotirate kako god poželite, a da on uvek zadržava originalan kvalitet. To je dobro kada niste sigurni koje će veličine biti neka slika (na primer, u montaži), ali nema mnogo smisla kada radite sa “običnom” fotografijom. Kad se već činilo da su pametni slojevi nepotrebni, usledila je CS3 verzija Fotošopa, u kojoj su dobili novu dimenziju — sada se na pametni sloj mogu prikačiti i pametni filteri! Pametni filteri (smart filters, ako je baš potrebno) su isti oni filteri koji već postoje u Fotošopu, ali ovog puta su “prikačeni” za pametni sloj, što znači da ih uvek možete isključiti ili uključiti, ali i crtati masku koja će njihov efekat pojačavati ili smanjivati na lokalnom nivou. Na gornjem primeru, lejer fotografija je smart layer. Za sebe ima prikačen filter Unsharp Mask, a maska u sredini određuje gde će taj filter da se pojavljuje. U svakom trenutku možete duplim klikom na filter promeniti njegova podešavanja (u ovom slučaju amount i radius).

Međutim, ima i loših strana Smart lejera. Prvo, uzimaju mnogo memorije. Što više pametnih filtera dodajete, to će više procesorske snage on crpeti, usporavajući vaš rad. Dalje, pametni filteri mogu imati samo jednu zajedničku masku, pa tako ne možete skloniti deo Unsharp filtera, a da u isto vreme ne sklonite i deo svih ostalih filtera. Izlaz bi bio da pravite Smart lejer od Smart lejera (nested smart layers), ali to će vam samo zakomplikovati život, i to ne manje od svih prvih metoda destruktivne obrade.

Blending modes — “način mešanja”

(klik za veću sliku)

Lejeri su zasebne slike. Uobičajeno je da slojevi idu jedan preko drugog, pokrivnim putem. Međutim, postoji mnogo načina da slojevi međusobno komuniciraju. Blending modovi su upravo to. Na primer, ako preko fotografije stavite potpuno plavi lejer, to neće imati mnogo smisla — dobićete jednostavno plavu površinu. Ali, ako joj kao Blending mode stavite Color, onda će sve što se nalazi ispod njega dobiti plavi ton.

Ovi modovi imaju veliku ulogu u priči o nedestruktivnoj obradi fotografije. Pomoću njih i malo mašte, možete menjati ton, kontrast, oštrinu, praviti veliki broj različitih efekata. Možete pogledati video demonstraciju na Adobe Video sajtu: http://www.adobe.com/designcenter/video_workshop/?id=vid0012

Sve po malo — švedski sto obrade fotografije

Možda se pitate šta onda izabrati, kako obrađivati fotografiju na nedestruktivan način, a da to ne bude na uštrb ni memorije, ni brzine rada? Rešenje je sve po malo, u zavisnosti od toga šta vam treba. Na primer, ako se bavite montažom, možete u početku koristiti Smart lejer nekog objekta za čiju veličinu niste sigurni, a kada definitivno odlučite, onda ga rasterizujete da biste oslobodili memoriju i ubrzali rad.

Adjuctment lejerima se svakako treba koristiti jer su oni jako brzi i vrlo efikasni u obradi. Njima možete na globalnom ili lokalnom nivou (uz upotrebu maski) promeniti ton i kontrast, napraviti razne efekte, skoro sve što bi vam u normalnoj obradi fotografije moglo zatrebati. I kad god poželite da smanjite obradu, to možete vrlo lako — pomoću maski ili providnosti lejera (opacity). Poenta je da za svaku fotografiju imate jedan fajl, da u njemu u svakom trenutku imate originalnu fotografiju (za slučaj da preterate sa obradom), i da sve što preko te originalne fotografije radite možete takođe da menjate, brišete, dodajete itd.

Primer 1: Spomenici

Početna fotografija je snimljena mobilnim telefonom, po oblačnom danu. Jedino što za sada ima smisla na njoj je kompozicija. Za svaku obradu velika je pomoć ako znate šta želite, ako imate priču koju želite da prenesete. Ja sam želeo da ovim spomenicima koji čvrsto stoje, baš kao neka svedočanstva o ljudima i vremenu, dam priliku da zaista progovore. Njihovu monumentalnost sam za početak naglasio velikim kontrastom, što ih je takođe potpuno izdvojilo iz okruženja. Plavičasti ton bi trebalo da doprinese mističnosti (udaljenost od realnosti). Prvi Adjuctment lejer je bio Curves, koji je povećao kontrast. Nakon toga je novi Adjuctment lejer Hue Saturation Brightness, koji je celu fotografiju tonirao u blagi cijan ton.

Da bi se pojedinačan spomenik istakao, rešio sam da mu dam crveni ton, nešto između isijavanja i rđe. To sam takođe ponovio na drugim spomenicima, u blažem obliku. Dakle: novi običan lejer, sa Blending modom na Overlay. Tako će se boja koju crtamo po njemu “mapirati” na osvetljenost svega što je ispod. Velikom mekanom četkom slikao sam po spomenicima. Providnost lejera sam menjao dok nisam došao na nešto što mi se svidelo.

I na kraju, kako bi se još dobilo na rustičnosti, dodao sam Noise. Nedestruktivan način za pravljenje šuma je: napravite novi lejer (Ctrl+Shift+N), izaberite Overlay kao Blending Mode, i štiklirajte fill with Overlay-neutral color (50% gray). Na njemu uradite Filter/Noise/Add Noise, a količinu šuma izaberite po ukusu. Da bi izgledao prirodnije, dodajte mali blur, a na kraju celom lejeru smanjite opacity koliko vam odgovara.

Ovako nešto biste mogli dobiti u lejerima:

(klik za veću sliku)

Primer 2: Oluja i grad

U sirovoj fotografiji najvažnije je otkriti potencijal. Ukoliko možete lako da na osnovu originala smislite priču (van fotografskog jezika, nešto što bi nezavisni posmatrač možda rekao), onda je lako fotografiju do toga dovesti.

Na ovoj fotografiji, takođe snimljenom mobilnim telefonom (oko 1.8 MP), odnos rasplamsalog olujnog neba i nepomične, paralisane mašinerije je nešto što je aktiviralo moj fotografski instinkt. Kako to nije bilo moguće dobiti na sirovoj fotografiji, bilo je vreme za kreativnu obradu!

Prvo je bilo potrebno doterati ambijentalno svetlo, lokalnim prosvetljavanjem i zatamnjivanjem. Tako će se atmosfera drastično popraviti. Ali kako prosvetliti fotografiju a da original ostane netaknut? Možemo napraviti duplikat originala, pa onda pojuriti za dodge/burn alatkom. Ali ima i pametnije rešenje — napraviti lejer sa Overlay za Blending Mode. Kada imate takav lejer, on vam u isto vreme radi i kao dodge i kao burn. Ako po njemu slikate crnom bojom (ili bilo kojom bojom tamnijom od 50% sive) tu ćete dobiti zatamnjenje originala, a svakom bojom svetlijom od 50% sive ćete prosvetliti original. Siva boja ne utiče na original.

Nakon lokalnog zatamnjivanja i prosvetljavanja, vreme je da se unapredi atmosfera — promenom tona. U svetlinama ćemo dodati žute, a u senkama plave. Dakle, novi Curves adjuctment layer. Izaberemo plavi kanal u njemu, spustimo desni krak krive, a podignemo levi. Veliki mračni oblaci mnogo dobijaju plavim tonom!

Blagi žuti glow će dodatno privući pogled i napraviti balans sa plavom, pa je i on napravljen ali na 10% opacity.

(klik za veću sliku)

Primer 3: Alternativa

Ideja o alternativnoj obradi ove fotografije se sama nametnula. Jer, kako drugačije prikazati svu tu izgubljenost, pomućenost tela i uma, svo isparenje koje se vidi i oseća u vazduhu i sveopštu uspavanost bez mogućnosti spavanja, usred vrelog letnjeg podneva u stanu bez klime… na Novom Beogradu!

Dakle, kreativna obrada je ona koja će preneti ideju ili atmosferu, bez obaveze da se konačna fotografija zaista smatra referencom ka prirodi. U ovom slučaju, hteo sam da pojačam utisak vreline i izgubljenosti u beskonačno vrelom letnjem danu, pa i obrada ide na kiseli, pregoreli ukus.

Prvo drastično povećavam kontrast Curves Adjuctment lejerom, tako da se beline pregore. Neke delove dodatno prosvetljvam Overlay lejerom. Zatim još jedan Curves kojim se spušta kontrast — pregorele beline sada postaju sive površi koje ćemo da toniramo još jednim Curves-om sa ovim podešavanjem:

(klik za veću sliku)

Konfuzno zar ne? Na kraju bi to izgledalo ovako nekako:

(klik za veću sliku)

Primer 4: Lija nosi Lovca

Za diplomski rad grafičkog dizajnera Miloša Sibinovića (art direkcija plakata za fur-free kampanju), mog kolege i saučesnika u mnogim fotografskim akcijama, bilo je neophodno pojednostaviti kompleksnu teksturu šume i dodatno istaći glavne aktere. Mnogi bi već u startu odbacili fotografiju, pa i kompletno snimanje — zbog loših uslova. Međutim, ponovo je potrebno prepoznati potencijal u fotografiji. Ton i kontrast su najmanji problem, i od toga se često treba ograditi prilikom kritike sirove fotografije.

Odmah je bilo neophodno dovesti ton lišća pod kontrolu, ali i celokupni kontrast. Tada je najveći deo priče bio završen. Ostalo je još da se prosvetle senke koje su prigušene na glavnim karakterima i da se uoštri tekstura tu-i-tamo. Inicijalna podešavanja su rađena u Camera Raw plugin-u, jer su fotografije snimane u raw formatu.

Zaključak

Sirova fotografija je samo početak. Kao kada pravite ručak — svi sastojci su vam tu, pred vama. Ali kakav će ručak biti zavisi ne samo od kvaliteta namirnica, već i od njihovog odnosa, i celokupnog načina pripreme. Naravno, ima mnogo recepata za mnoga jela, pa i fotografije. Ali tu smo i da malo eksperimentišemo, kao i da malo razmišljamo o teoriji koja prati celu priču, zar ne?

Impresum: naslovna fotografija — IBM arhiva; fotografije primera — Darko Stanimirović

Related posts:

1. Teorija obrade fotografije
2. Semiološka analiza fotografije
3. Estetika fotografije političkih plakata