Svoj sajt je skoro renovirao, i uveo nov behind-the-scenes deo u kome se može naći veliki broj video zapisa sa snimanja (pogledajte sve na njegovom Vimeo nalogu), što je svakako od velike pomoći onima koji žele da se bave sličnom tehnikom, čak i onima koje samo zanima postavka svetla u različitim uslovima. Posebno zanimljivo (iako nama možda ne tako korisno) je to što možete videti GPS-lokaciju snimka.

Ja sam ovde izdvojio jedan zapis, sa serijala Girl on an Adventure.

foto: Dave Hill

Related posts:

1. Šta biste sve hteli da vidite u online magazinu za profesionalne fotografe?
2. Svetla Komora na Fejsbuku
3. Utisci sa prvog okupljanja

Možda ste primetili da se u poslednje vreme, u nekim svetskim kampanjama često koristi “prljava” estetika sa jakim kontrastima i teksturama. To je verovatno kulminacija raznih stilova nastala kao odgovor na već sažvakanu glamur estetiku savršenih lica, belih pozadina, ultradifuznih izvora svetla itd. Takođe, uspešno ide i uz sveopštu fascinaciju ovakvih noir tema kakve se obrađuju i u grafičkom dizajnu, ilustraciji, animaciji i filmu. Već je bilo pomena o tome kako se razne stvari iz jedne industrije lakše plasiraju ako i ostale industrije (recimo film, moda, muzika) plasiraju slične kodove.

Bočna svetla vrlo precizno i asimetrično postavljena, lice očišćeno od nepravilnosti i prilično statična poza — glamurozni i dosadni plakat Addidas sportske opreme

Jaka, asimetrična bočna svetla, forsiranje teksture kože, smanjena saturacija koja ustupa mesto jarkoj zelenoj liniji dresa — sve to čini efektnu stripovsku likovnost ove Nike print kampanje

Ovaj “prljavi” stil u fotografiji kao da je došao nakon filma Sin City, a kulminirao u vreme čuvenog 300. Svakako ne bi trebalo prevideti i uticaj tribala, a ni ponovne fetišizacije dragog kamenja, kroz cirkone u boji, metalne kajle, ogromne satove i sl. Svi ti metalni predmeti prosto vape za oštrim bočnim svetlom. Tu je i opšte zasićenje savršeno retuširanim licima — ironija je zapravo da mnogi retuš majstori upravo naglašavaju sve nepravilnosti kože, a ako ih nema one se dodaju raznim teksturama. Lep primer kako pravila mogu kreativno da se krše.
Ima bezbroj načina na koje možete primeniti ovakvo svetlo, a ja vam nudim dva svoja (klikni za veću sliku).

Kada se primeni na telu/koži, sa krvavom flekom i par borilačkih elemenata kao što su lobanja, grimasa i zgrčena ruka, lako se može dobiti atmosfera “300″.
To jest, ako izuzmemo brendirane farmerke…

Sa potpuno istim svetlom, ali drugim stajlingom i mimikom tela možemo dobiti neku urbaniju, nazovimo je “skejterskom” atmosferom.

Postavka svetla

U postavci ovakvog svetla nema velike mudrosti. Dva jaka i oštra bočna svetla i spreda jedno dopunsko. Odnos njihovih jačina je subjektivna stvar, a u suštini zavisi za koju namenu radite i koliko “daleko” želite da idete. Najbolje je da vidite što više primera, pa da se odlučite. Dopunsko svetlo može biti bilo koje — soft boks kvadratni, oktagonalni, ring flash, beauty dish, štagod. Po izboru možete staviti i bounce fill, dakle, da još malo reflektujete odozdo, ka licu.

U ovom slučaju, razlika u podešavanju na blicevima (bowens 500) je jedna blenda — bočna svetla su na 1/4, a dopunsko na 1/8. Međutim, dopunsko svetlo je soft-box, koji sam po sebi oduzima oko 2 blende, a takođe je bio i malo bliži subjektu. Kao i svaki neozbiljni student, nisam koristio svetlomer pa vam ne mogu reći realnu razliku u blendama. Umesto toga, koristio sam blago digitalne tehnologije — histogram.

Fotografija sa leve strane je samo sa dopunskim soft-boksom. Proveravajući histogram, pomerao sam blendu dok veći deo informacija nije došao malo ispod sredine. Tako sam znao da će mi dopunsko svetlo dati baš onoliko koliko želim svetla. Za ovo vam treba malo (više) iskustva sa histogramom ili Levelsima, ali za ovaj slučaj mi verujte. Sa desne strane je prikaz i sa bočnim blicevima. Do njihove jačine od 1/4 sam došao tako što sam ih pojačavao i smanjivao dok mi Histogram nije došao skoro do ivice, dakle u bezbednu zonu svetlina. Možda će se filmaši među vama smejati, ali ovo radi, pogotovo kada je upregnuto sa nekim iskustvom (tehniku ne preporučujem za kompleksne postavke).

Evo ga i prikaz studija sa kompletnom rasvetom (studio na Fakultetu primenjenih umetnosti, za one koji žele da znaju). Primećujete da desni blic nema klapne — nažalost druga klapna ne postoji u studiju, ali sam ovako dobio i dodatno svetlo na pozadini, što je pomoglo i prilikom frajštenda kasnije. Jedini realni problem je što ovako postoji rizik od lens flare-a, pa bi trebalo staviti crni karton, zonericu (lens hood) ili štagod drugo da blokira svetlo od ulaska kroz objektiv.

Kada uvezete ovako dobro snimljenu fotografiju, možete da joj radite šta god poželite, a opet zavisno od toga za koju je to namenu, i u odnosu na vaš lični ukus. Možete pojačavati kontrast — malo ili mnogo. Oduzimati ili dodavati saturaciju, ubacivati drugu pozadinu i sl.

Za one koji vole da obraćaju pažnju na detalje, treba napomenuti da je potrebno pažljivo tražiti položaj bočnih svetala. Udaljavajte ih (po dubini) od modela sve dok svetline na licu ne izgledaju baš kako vi želite — ako su bliži, svetle površine će biti veće, a u suprotnom manje. Ovo posebno može biti važno u predelu nosa. Tako možete dobiti recimo sa jedne strane samo tanku belu konturu, a sa druge veću površinu.

Beleške

• Bočna svetla ne moraju biti simetrična u položaju, a ni u jačini. Mogu se malo izmestiti napred ili nazad, pojedinačno, da bi se dobilo na dinamici
• Za dramatične portrete prednje svetlo se može drastično smanjiti, ili čak i isključiti
• Probati sa filterima u boji, na bočnim svetlima
• Svetlo daje bolje efekte kada model ima naboranu odeću ili druge definicije
• Obratiti pažnju na to kakva svetlina od bočnih svetala se formira na nosu, to ume da bude osetljiv deo
• Ovakvom postavkom donja polovina tela je dosta tamnija
• Za varijaciju postavke svetla videti intervju sa Morgan Silkom.

Related posts:

1. Humanitarna akcija fotografa sa Dizajn Zone
2. Prolom dizajn: Deda Mraz i kamen u bubregu
3. Svetla Komora na Fejsbuku

Predavanja veoratno neće biti interesantna ozbiljnijim kolegama studentima fotografije, ali mogu slobodno reći da ima par vrlo zanimljivih saveta i primera. Pristup je vrlo „klasičan” ali temeljan. Objašnjavaju se tipovi portreta (highkey, midkey, lowkey), zatim razni efekti svetlom kao i mali trikovi vezani za položaj svetla, kamere i modela.

Henderson se ne bavi aktivno digitalnom postprodukcijom (kako on kaže, obradom u “Adobe”), pa to i ne očekujte.
U svakom slučaju, ako mislite da ste nešto propustili vezano za osvetljavanje portreta, preporučujem da pogledate.

[youtube=http://www.youtube.com/v/6lsRu90jE88]

[youtube=http://www.youtube.com/v/9crGU-QRCZE]

[youtube=http://www.youtube.com/v/VUJ_nV4UXcQ]

[youtube=http://www.youtube.com/v/eMY_uWZRNEg]

[youtube=http://www.youtube.com/v/B4PK7gddT_s]

[youtube=http://www.youtube.com/v/sJugEUrqCH4]

[youtube=http://www.youtube.com/v/t49wbabsM5E]

[youtube=http://www.youtube.com/v/9oFWgGIWRRM]

Related posts:

1. Cecil Beaton (1904-1980): legenda fotografije portreta, glamura i mode.
2. Kako nastaju objektivi
3. Guy Bourdin (1928-1991): Bog modne fotografije