Svetla Komora » Teorija fotografije

Izazovi nove ulične fotografije

Darko Stanimirović — Fri, 29 Jan 2010 20:49:11 +0000

„Uličnu fotografiju će ionako zabraniti za pet godina, pa izađite dok još možete“—možda ova izjava Martina Para na ovogodišnjem sajmu fotografije Vision zvuči suviše dramatizovano, ali slikovito opisuje sve intezivnije probleme koje ulični fotografi imaju širom sveta. Pod navalom raznih (neki kažu paranoičnih) zakona protiv terorizma i zaštita privatnosti pojedinaca, fotografi imaju sve manje slobode da izađu na ulicu i dokumentuju svet oko sebe.

[...]
Pročitajte ceo članak: Izazovi nove ulične fotografije

Nacionalna Geografija i stereotipi

Darko Stanimirović — Thu, 10 Dec 2009 13:46:28 +0000

Verovatno znate da je pre par meseci u Nacionalnoj Geografiji objavljena priča o Srbiji (Serbs Face the Future), koja je sasvim opravdano vrlo brzo naišla na negodovanje (moj lični blog, Karl Haudborg), kako fotografa tako i šire populacije koja je iole svesna Srbije, njene prošlosti i sadašnjosti. Balkan je generalno vrlo teško razumeti, to znaju svi koji su sa Zapada došli kako bi “pokazali svetu” šta se ovde dešava. Pogotovo kada taj “dolazak” podrazumeva povremeno svraćanje (na par dana), na lokacije koje ste dobili kao “ključne” za problematiku. Tako za Srbiju možete navesti nekoliko ključnih reči: Beograd, Kosovo, Ćele kula, Srebrenica, protesti, i par opštijih koji bi trebalo da daju kredibilitet celini: privreda, konzumerizam, religija itd.

Napravite lepe, atraktivne fotografije (u stilu NG) koje prikazuju ove ključne reči, i imate reportažu. Pardon, imate stereotip. Upravo su te ključne reči proistekle iz “zapanjačkog” pogleda na jedan drugačiji svet. To su ključne reči sa BBC-a, CNN-a i sličnih medijskih giganata.

Sve to ne bi bio problem da Nacionalna Geografija ne želi da nam ispriča nešto novo, da nas nauči. Lepe atraktivne fotografije su skroz u redu, za njihov godišnji kalendar ili plakate, ili “lepe” knjige. Ali kada se takve fotografije upotrebe u članku koji treba da informiše o vrlo kompleksnom problemu, onda dobijamo ono najružnije u iskrenom izveštavanju.

Ugledan akademski časopis Miller McCune je objavio članak pod nazivom Stereotypical Images Can Overwhelm a Nuanced Text u kome predstavlja istraživanje kojim je potvrđeno da stereotipske slike mogu u velikoj meri da negiraju stavove iz dugačkog, detaljno pisanog teksta. Kao primer je uzet (čik pogodite čiji) članak Nacionalne Geografije o Saudijskoj Arabiji.

Naime, trećini ispitanika su date samo fotografije iz članka, drugoj trećini samo tekst, a trećoj i jedno i drugo, onako kako je objavljeno u Nacionalnoj Geografiji. I taj članak takođe pati od istog sindroma kao i onaj o Srbiji – dok tekst priča jednu priču, fotografije prikazuju drugu. Zaključci istraživanja su vrlo zanimljivi i poučni:

Učesnici koji su posmatrali samo fotografije su u većoj meri bili fokusirani na egzotične, strane i plemenske karakteristike ove nacije, od onih koji su čitali samo tekst. Uprkos njihovim početnim oduševljenjem fotografijama gradova, predgrađa i parking mesta oni su se iznova vraćali jednoj fotografiji kamile.

Oni koji su čitali samo tekst, najviše su komentarisali raznolikost Saudijskog društva, nivo urbanizacije i tehnološkog razvoja, i američkog uticaja na kulturu.

A onima koji su gledali i jedno i drugo, tekst je uspeo da ublaži utisak o Saudijskoj arabiji kao anti-američkoj naciji, ali nije uspeo da se suprotstavi egzotičnim slikama koje su pratile tekst.

Isti problem, samo druga “reportaža” u pitanju. Reklo bi se da Nacionalna fotografija ima dobre fotografe i dobre novinare, ali da je u procesu uredništva nešto vrlo naopako. Očigledno se biraju pogrešni (ali inače sjajni) fotografi, daju im se pogrešni zadaci i biraju se pogrešne fotografije. Ali dobro, biće lep kalendar.

Možda će vas zanimati i:

Da li smo na početku kraja »fotošopiranja« ljudi?

Darko Stanimirović — Tue, 03 Nov 2009 14:53:00 +0000

Izgleda je (napokon) nekome glave došlo “fotošopiranih” naslovnica i bilborda. Na više mesta u svetu se pokreću kampanje protiv prekomernog ulepšavanja ljudi, jer se ono dovodi u direktnu vezu sa poremećajima u ishrani kod mladih kao i osećajem inferiornosti. Liberalno-demokratska partija u Engleskoj predlaže kompletnu zabranu “fotošopiranja” za kampanje usmerene ka deci mlađoj od šesnaest godina, a u Francuskoj idu još dalje pa traže kaznu od oko 30.000 evra za one koji ne “etiketiraju” fotografiju upozoravajući publiku da je slika digitalno izmenjena. Kako se zaista boriti protiv veštačke predstave lepote i njenog štetnog uticaja, a da to nisu jeftine i neefikasne represivne mere?

(kliknite za veću sliku)

[...]
Pročitajte ceo članak: Da li smo na početku kraja »fotošopiranja« ljudi?

Novi seoski motivi?

Darko — Wed, 09 Sep 2009 00:01:13 +0000

Selo se menja, ali fotografi to izgleda ne prihvataju (foto: Darko Stanimirović)

Verovatno nikad nije bilo aktuelnije u Srbiji raditi selo kao glavni motiv. Zahuktava se priča o “ravnomernom regionalnom razvoju”, investicijama u male opštine, tu su naravno i fantomska sela koja sada samo “počivaju” u sablasnom miru, ili su vrlo blizu toga (ekvivalent su i razne fabrike i postrojenja); ko je zaboravio na škole sa po jednim, dva ili tri đaka bolje nek’ se podseti…

Motiva je bezbroj. I da, u motive spadaju i lepe livade, devojke i dečaci obučeni u narodnu nošnju na nekom vašaru, kao i bake koje stoje pored svoje raspale kuće. Ne bih imao mnogo protiv takvih motiva da oni prosto ne dominiraju ovim fotografskim tržištem. Pun sam nekog besa, iz par razloga:

[...]
Pročitajte ceo članak: Novi seoski motivi?

Značaj javne diskusije o fotografiji

Darko — Mon, 01 Jun 2009 21:57:38 +0000

Kada se priča o napretku u fotografiji, obično se misli kako pojedinac ili grupa treba da “probiju led”, pa da svi za njima krenu. Takvi pojedinci često nemaju dovoljno snage, motivacije ili podrške. A budimo iskreni, i tih pojedinaca nema baš mnogo. To je najpre zato što sredina ne promoviše napredak, već hipnotisano teži da se zadrži na postojećem. Nije to samo u fotografiji, to je tako sa društvenim odnosima uopšte. Sveopšta javna diskusija o fotografiji uspela bi da probudi upravo te pojedince, da im da do znanja da se nova razmišljanja zaista podržavaju. To je ono što odlikuje jaku fotografsku scenu kakvu mi nemamo.
[...]
Pročitajte ceo članak: Značaj javne diskusije o fotografiji

Novinari “slikari”

Darko — Sat, 30 May 2009 10:19:08 +0000

Ovaj kratak video snimak, napravljen na privremenom naselju za rome koji su izmešteni sa Novog Beograda, provocira razna pitanja.

Za vreme višečasovnog fotografisanja (fotoaparatima Canon 5D i Nikon D200), prisutna deca su non-stop skakala oko Sanje i mene, moleći nas da ih fotografišemo. Gde god mi, tu i oni. U jednom trenutku sam izvadio svoj Canon IXY 910 IS aparat (vidi sliku dole) jer sam želeo da snimim video snimak cele atmosfere. Jedno dete se prepalo, misleći da je “to za novine”, pa je stalno bežao iz kadra, dok je drugi otkrio tu tajnu, da “novinari slikaju sa malim” (fotoaparatom).

[...]
Pročitajte ceo članak: Novinari “slikari”

Estetika fotografije [Fransoa Sulaž]

Darko — Wed, 04 Mar 2009 16:55:46 +0000

Skoro se na našem tržištu pojavila nova knjiga iz edicije Foto ArtGet Teorija. U pitanju je Estetika fotografije: gubitak i ostatak, francuskog autora Fransoa Sulaža.

Ova knjiga ima dva cilja: nudi nacrt za estetiku fotografije i ujedno čitaoca podstiče, pokretanjem mnogih teorijskih tema, na preispitivanje umetničkog statusa fotografije. U razmatranju se oslanja na proučavanje velikog broja fotografskih dela, a svoje postavke temelji na novim pojmovima izgradjenim u svetlu estetičkih, filozofskih i psihoanalitickih teorija.

Nastala je iz želje da potraži odgovore na tri velike grupe pitanja — kako je fotografija povezana sa stvarnošću, šta su osobenosti fotografskog dela i po čemu je fotografska umetnost u žiži savremene umetnosti.

Na preko 300 strana knjige, autor obrađuje jako korisne teme koje se najpre bave razmišljanjem o fotografiji. Ima tri dela i dvanaest poglavlja.

[...]
Pročitajte ceo članak: Estetika fotografije [Fransoa Sulaž]

Teorija fotografije (ponovo) u časopisu ReFoto

Darko — Tue, 24 Feb 2009 14:38:24 +0000

Lepa vest je za sve ljubitelje teorije fotografije, a mogu reći i za sve vas, verne čitaoce mog bloga. Na poziv Ivane Tomanović, glavne urednice časopisa ReFoto, napisao sam prvi tekst u novoj-staroj rubrici Teorija fotografije. Radi se o uvodu u teoriju – šta ona jeste i šta može biti. Počinje sa pojašnjenjem – kako se teorija obično bazira na suvoparnim formulama i pravilima (tehnike) a da se zanemaruju procesi kojima se ona stvara, odnosno čita.

[...]
Pročitajte ceo članak: Teorija fotografije (ponovo) u časopisu ReFoto

Da li raditi besplatno, i kada?

Darko — Thu, 19 Feb 2009 12:52:01 +0000

Pre oko mesec dana, u krugovima fotoblogera pojavio se niz tekstova na temu besplatnog fotografskog rada. Fotografi poput Čejs Džarvisa (Chase Jarvis) i Dejvid Hobija (David Hobby) naglašavali su prednosti rada "za džabe", u smislu lične promocije, stvaranja novih klijenata, boljeg portfolia i sl. Ubrzo zatim usledio je i odgovor Džon Haringtona (John Harrington) u kome ih "proklinje" jer su njihove poruke na pogrešan način stigle do velikog broja entuzijasta, koji su to shvatili kao "u redu je da radim za džabe da bih izgradio svoj portfolio". S obzirom da je besplatni rad i u našoj sredini tabu-tema, ne bi bilo loše da njihove predloge i zaključe, zajedno sa mojim iskustvima i iskustvima drugih fotografa iz naše sredine objedinim na jednom mestu.

Možda će vas zanimati i:

Štampajte vaše fotografske knjige!

Darko — Thu, 22 Jan 2009 12:53:43 +0000

Knjige fotografija su najbolji način da svoje fotografije prezentujete drugima, ali i da sačuvate jedan period razvoja vaše fotografske ličnosti. Tako možete obuhvatiti periode ranog bavljenja fotografijom (npr. srednja škola), ozbiljnog početka (fakultet, asistiranje nekom fotografu), profesionalnog angažmana itd. U zavisnosti od vašeg rada i razvoja, knjige možete praviti na svake dve do četiri godine. Nakon nekog vremena, one će vam jasno pokazati ravoj vašeg fotografskog interesovanja, pristupa i tehničkog usavršavanja. Sjajna stvar da pokažete prijateljima, partnerima, deci, unucima… ali i da preispitate put kojim ste krenuli u fotografiji.

[...]
Pročitajte ceo članak: Štampajte vaše fotografske knjige!